Četiri osnovne stvari koje svi rade pogrešno

Prosečan čovek, može ponekad imati problema sa složenim zadacima, kao na primer kada bi pokušavao da vozi vozilo hitne pomoći i da šalje SMS poruku u isto vreme, ali  barem većina nas shvata i pravilno čini najjednostavnije stvari uz pomoć kojih preživljavamo svaki dan, zar ne?
Prosečan čovek, ponekad može imati problema sa složenim zadacima, kao na primer kada bi pokušavao da vozi vozilo hitne pomoći i da šalje SMS poruku u isto vreme, ali  barem većina nas shvata i pravilno čini najjednostavnije stvari uz pomoć kojih preživljavamo svaki dan, zar ne? Osim možda nekih stvari koje radimo svakog dana našega života, kao što su obavljanje velike nužde, kupanje, disanje i pranje zuba.

 

4. Obavljanje velike nužde

Šta bi moglo biti jednostavnije od ovoga? Čak i bebe su dobre u tome. Ipak, većina nas ovo čini na pogrešan način. Sve su šanse da vam je najbliže mesto za obavljanje nužde opremljeno wc šoljom, relativno novim izumom koji je pronašao mesto u ljudskim srcima sa dolaskom vodovodnog sistema u naše kuće u 19 veku. I dok su se vodovodne instalacije umnogome pokazale kao korisne, stil obavljanja velike nužde koji je došao sa njim definitivno nije.

Obavljanje velike nužde na modernim wc šoljama predviđenim za sedenje velikim delom su odgovorne za hemoroide, a takođe mogu uzrokovati "Diverticulosis" - bolest probavnog trakta koja se dobija nakon četrdesete godine i skoro ekskluzivno se javlja u delovima sveta gde se koriste "sedeće" wc šolje. Ova bolest može da dovede do velikog broja "ugodnih" stanja uključujući i blokiranje rada creva.

Na sreću postoji relativno lak način da se ovaj problem reši. Studija sprovedena 2003. godine ispitala je kako 28 ljudi obavlja veliku nuždu u tri pozicije: sedenje na visokoj wc šolji, na nižoj i čučanje. Istraživači su otkrili da u čučećem stavu ceo proces traje čak za jedan minut kreće, a učesnici istraživanja su ovaj položaj ocenili kao lakši način da se "posao" obavi.

Činjenica je da su wc-i koji zahtevaju čučanje bili standard tokom većine ljudske istorije i još uvek su vrlo rasprostanjeni u ne-zapadnom svetu.

3. Kupanje

Od malena nas uče da održavane lične higijene redovnim tuširanjem, obaveznim korišćenjem sapuna i čak sunđera za kupanje omogućava da se rešimo opasnih mikroorganizama i neprijatnog mirisa ljudskog tela. Ako nismo dovoljno "čisti" možemo da zaboravimo na napredovanje u karijeri ili ljubavne sastanke.

Suprotno ustaljenom verovanju, svakodnevno tuširanje, može da dovede do upale spoljašnjeg sloja kože koji se uglavnom sastoji od mrtvih ćelija. Odstranjivanjem ovog sloja mrtvih ćelija pomoću vode, sapuna i abrazivnih sredstava, izlažemo žive ćelije spoljašnjem uticaju "elemenata". Ovaj mrtvi sloj kože, zapravo nas štiti od bolesti.

Pre modernog vremena, ljudi su se ređe kupali, a često su koristili i istu vodu više puta. Tuširanje danas, suprotno opštem mišljenju ne ubija bakterije, samo ih pomera "svuda okolo". Takođe se kolonija bakterija koja živi na zidu vaše tiš-kabine, može preseliti na vas.

Studije su pokazale da nema razlike u broju mikroorganizama u odnosu na to koliko se često neko tušira. Antibakterijski sapuni ubijaju mikroorganizme, ali stručnjaci preporučuju da se ovakvi sapuni ne koriste svakodnevno, jer mogu da naruše prirodni balans mikroorganizama na našem telu, ostavljajući iza sebe samo super-bakterije koje su otporne na ovaj sapun.

Ne postoji preporučen broj tuširanja u toku nedelje, ali treba ostaviti koži vremena da se oporavi od poslednjeg čišćenja. Preporučuje se da voda kojom se tuširamo bude mlaka ili hladna, da se koristi blag sapun i da hidriramo kožu kremom nakon tuširanja. Umesto koriščenja peškira nakon tuširanja bi bilo bolje da se koža osuši na prirodan način.

2. Disanje

Udahnite. Ako ste imalno nalik ostalim ljudima, najverovatnije ste malo podigli ramena i naduvali grudi kao golub koji se udvara. Verovatno mislite da nije ništa pogrešno u načinu na koji dišete, jer koristite grudi za disanje, a u njima su pluća.

Za ispravno disanje zapravo treba koristiti dijafragmu koja se nalazi ispod pluća, blizu stomaka. Kada stoje uspravno, većina ljudi "diše grudima" koristeći plitko disanje koje upotrebljava samo gornji deo pluća. Zapravo, većina krvnih sudova koji uzimaju kiseonik su u donjem, zanemarenom delu pluća. Pogrešnim načinom disanja, kapacitet pluća nije potpuno iskorišćen, a takođe naš organizam dobija manje kiseonika, što za rezultat ima da dišemo mnogo brže nego što bismo trebali.

"Disanje grudima" takođe može da poremeti odnos kiseonika i ugljendioksida što može dovesti do glavobolje, slabosti, nervoze i čak paničnih napada.

Ispostavilo se da bebe mnogo bolje znaju da dišu, one koriste stomak i dijafragmu i na taj način iskorišćavaju pun kapaciteet pluća. Na sreću, moguće je uvežbati sebe na pravilan način disanja i tokom vremena istrenirati se i postići pravilno disanje i u toku spavanja.

Pravilno disanje se vežba tako što naduvamo stomak dok udišemo dok se grudi relativno ne pomeraju. Pri izdisanju treba stisnuti stomačne mišiće. Na ovaj način dobićemo više kiseonika po udisaju i vremenom ćemo ojačati dijafragmu. Što je dijafragma jača to više kiseonika možemo udahnuti. Na taj način mozak ne mora da kiseonik, koji mu je potreban za rad, oduzima od mišića i tako ćemo se manje umarati.

1. Pranje zuba

Niko ne želi da bude blizu onih s lošim zadahom, a na svu sreću postoji način da se loš zadah popravi: redovno pranje zuba. Zapravo, prečesto pranje zuba može dovesti do pogoršanja oralnog zdravlja i čak da poveća broj karijesa i dovede do gubitka zuba.

Tradicionalno smo učeni da peremo zube posle svakog jela, a najmanje dva puta dnevno.

Britanski zubari sada preporučuju da ljudi, posebno najmlađi, uzrasta između pet i deset godina, ne peru zube posle svakog jela. Razlog tome je prirodna kiselost u hrani i piću koja omekšava zubnu gleđ, pa pranje zubnom četkicom odmah nakon jela oštećuje gleđ čineći zube manje otpornim i tako lakše nastaje karijes.Ako nakon jela ostane malo hrane među zubima, to je zapravo manje štetno od pranja odmah nakon obroka.

Istraživanja pokazuju da je čišćenje zuba dentalnim koncem mnogo važnije od pranja zuba četkicom. Koncem se odstranjuje zaostala hrana, a da se pri tome ne oštećuje zubna gleđ.

Uprkos tome današnja praksa smatra da je pranje dva puta dnevno dobar standard, ali to treba činiti nakon što prođe neko vreme od obroka, ili idealno pre obroka. Stručnjaci takođe preporučuju meke četkice za zube i da  više peremo desni nego same zube.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti