Novinar napio kravu, pa rešio da je proda

List, čiji je prvi broj objavljen u avgustu 2005. godine, izlazi periodično, a namenjen je, kako stoji na koricama, svima koji su zaljubljeni u selo. Miroslav tvrdi da je, iako redakcija ne postoji u klasičnom smislu te reči, celo poljoprivredno gazdinstvo – redakcija.

"Hranim piliće, čistim ribnjak ili držim lopatu, a dođe mi misao za dobar članak, ostavim sve, uzimam olovku i stavljam na papir par ključnih reči koje ću kasnije doraditi", objašnjava on.

Otkad izdaje list "Moravac", 62-godišnji Miroslav i u pisanju, kao i u životu ima nesebičnu podršku svoje supruge Ravijojle. Ona je, kaže, glavna za sve, jer na njoj ostaju farma i kuća kada njega odvede potraga za novim pričama. "Sklon sam preterivanju, pa je supruga tu da me uravnoteži", priznaje Miroslav.

Da bi mogao da izdaje časopis, jer fizičko lice to ne može, Miroslav je pre devet godina registrovao neprofitno udruženje "Poverenje". Desi se, kaže, da ponestane novca, ali štampari sačekaju na plaćanje, oni koji rade prelom daju popust na svoje usluge i časopis, ipak, izađe.

"List 'Moravac' besplatno distribuiramo kroz prodavnicu mešovite robe, a prodavac se postara da u svaku kuću u selu dođe po jedan primerak", kaže ovaj seoski novinar, ponosno navodeći da nije siguran jedino da li je do Afrike stigao primerak njegovog časopisa, ali da ga ljudi iz ovog kraja odavno šalju ili odnose rođacima širom Evrope, Amerike, Kanade i Australije.

Ne libi se Miroslav ni da pita prave novinare i urednike šta misle o njegovom listu, da ih zamoli za savet jer, kako kaže, ne može čovek da misli kako mu, ako ima dar nije potrebna škola.

"Znam da je edukacija važna i uvek ću, ako me neko posavetuje raditi bolje", poručuje Miroslav, koji kaže da u novinarskom poslu uživa i zato što ima povratnu informaciju da je to što radi – dobro.

Iz poslednjeg broja "Moravca" Miroslav izdvaja priču o prelepoj pijanoj kravi Šarulji, koju je na lokalnoj pijaci kupio neki komšija. Kada se krava istreznila, zbog namćoraste naravi nikome nije dozvoljavala da je pomuze, pa je stočaru preostale jedino da je i on napije i proda drugome. Ipak, kompletno novinarsko iskustvo je, kako navodi Miroslav, samo uvod u glavni posao njegovog života, roman o ženi iz 19. veka koja vuče konce iz senke.

Taj roman trebalo je da objavi još za 200-godišnjicu Prvog srpskog ustanka, ali rukopis neprestano dorađuje, sve dok i sam ne bude zadovoljan.