Ovu namirnicu je još 2002. zaštitila Grčka i samo pojedini njeni regioni imaju pravo da proizvode fetu. Koliko ozbiljno shvatamo brendove i kakve su kazne za njihovu krađu?
Grci je brendiraju i reklamiraju, Danci prodaju i zarađuju. Tako je feta zavadila Evropljane - južnjake i severnjake. I ovo nije usamljen slučaj svađe čiji je brend.
"Mislim da su to relativno česte situacije. Imali smo primer i Slovenije i Hrvatske u regionu koje se tužakaju, da tako kažem, oko vina. Vi znate da postoje proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom koji daju dodatnu vrednost proizvodima. Kod nas, ne znam da li znate da je to beli luk, o kome svi pričaju kako ga uvozimo iz Kine, a mi imamo naš, vrbički beli luk sa zaštićenim poreklom", kaže Goran Đaković, urednik Agrobiznis magazina.
Važno je da proizvod ima oznaku geografskog porekla i da kao takav bude zaštićen. Međutim, to ne znači da automatski postaje brend.
"Brend je ono što nastaje u glavi potrošača, kupca, klijenta, mušterije, i on se s vremenom stvara. To je da kažemo komunikaciono-emocionalna kategorija, za razliku od zaštitnog znaka ili bilo kog drugog oblika zaštite svojine u određenim institucijama i to je pravni aspekt tog pitanja. Dakle, ne mora svaki brend da bude zaštićen. Ni svaki zaštitni znak ne mora da postane brend", kaže Lazar Bošković, savetnik za digitalne komunikacije.
Kulen, ćilim, med ili kupus mogu se zaštititi na lokalnom, svetskom nivou ili na nivou EU i to najčešće na period od deset godina.
"Kada se pogleda registar evropskog ureda za zaštitu intelektualne svojine, izvesni Radojica iz Španije je zaštitio ajvar i kajmak, čini mi se da je jedna od te dve zaštite istekla u međuvremenu, ali to vam pokazuje kako se radi. On je to uradio na nivou EU, kod nas su to uradili lokalni proizvođači, a ima i još nekih ajvara koji su zaštićeni u EU", kaže Bošković.
Stručnjaci ukazuju da brendove olako shvatamo reklamirajući proizvode koji nisu npr. feta, praška šunka ili kranjska kobasica. Baš kao što lako propuštamo i mogućnost da na svetskom tržištu unovčimo domaću hranu.
"Navešću vam primer maline, mi 97 odsto naše maline prodamo na inostranom tržištu. Naši proizvođači stalo kukaju kako su u lošem položaju. Ne možete praviti brend ni od čega, a istovremeno bacati po ulici i govoriti - nama se to ne isplati", napominje Đaković.
A ne isplati se ni prisvojiti tuđi brend. Kazne u EU za plagiranje npr. vina, mesa ili slakiša mogu iznositi i više desitna miliona evra, koliko se procenjuje da će zbog fete Danci platiti Grcima.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar