Mast, slanina i luk - evo zašto je dobro da ih jedete
Kada pomislimo na zdravu ishranu, nju čine: voće, povrće, integralne žitarice, zdrava biljna ulja, semenke, orašasti plodovi...
Foto: Pixabay
No, postavlja se pitanje šta je sa tradicionalnim namirnicama, koje su pređašnje generacije rado koristile?
U nastavku otkrijte koja je uloga masti, slanine i luka, i koliko treba da budu zastupljeni na trpezi.
Svinjska mast
Mast jedna je od onih kontroverznih namirnica oko koje se i dan danas diže prašina u smislu da li je treba jesti ili zaobići. Iako se dugi iz godina smatrala lošom namirnicom, svinjska mast ima brojne benefite ako se koristi pravilno i umereno.
Iako se u kontekstu svinjske masti uvek spominju zasićene masti i holesterol, ona ima oko 40 odsto zasićenih masti, oko 50 odsto mononezasićene masti (najviše oleinske i palmitoleinske) i oko 10 odsto polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA).
Svinjska mast bogata je vitaminima A, D i E, no osim toga, kao i sva ostala ulja i masnoće, sadrži i dosta kalorija zbog čega treba biti umeren. Zapravo, dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebalo da prelazi maksimalnih 30 odsto.
Osim što masnoće iz masti generalno pomažu i u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.
Svinjska mast idealna je za prženje i termičku obradu hrane, jer pokazuje najveću otpornost pri visokim temperaturama. Odnosno ima visoku tačku dimljenja, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu pri povišenim temperaturama.
Slanina
Masti u slanini su oko 50 odsto mononezasićene, a veliki deo njih je oleinska kiselina, ona ista koja se nalazi i u hvaljenom maslinovom ulju. Preostala masnoća u slanini je 40 odsto zasićena i 10 odsto višestruko nezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Holesterol u ishrani bio je problem u prošlosti, ali danas znamo da njegov unos može da ima manje efekte na nivo holesterola u krvi.
Iako se i dalje veruje da visok unos zasićenih masnoća može da poveća određene činioce rizika za bolesti srca, studije još nisu nisu uspele da dokažu nikakve konkretne veze između unosa zasićenih masti i bolesti srca.
Meso je generalno izvor brojnih nutrijenata, pa tako i slanina. Osim proteina, u njoj možemo naći vitamine B grupe, selen, fosfor, gvožđe, cink, itd. Još jedna stvar koju moramo da imamo na umu kod unosa slanine je činjenica da sarži dosta soli zbog čega ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska treba da budu oprezni.
Ukoliko kupujete slaninu, pripazite na mogući dodatak nitrata i nitrita koji, ako se podvrgnu visokoj temperaturi, prelaze u kancerogeni nitrozamin. Zbog toga bi slaninu najbolje bilo jesti u prirodnom obliku, a izbegavati prženje na visokim temperaturama.
Na kraju, slanina je namirnica koja se ne jede u velikim količinama. Iako sadrži oko 400 kalorija na 100 g i oko 40 odsto od toga je masnoća, vrlo je kvalitetna namirnica koja može i te kako da nađe mesto na tanjiru - ključ je, naravno, u umerenosti i pravilnom baratanju ovom namirnicom u kuhinji.
Luk
Luk je bogat hranjivim materijama, ima malo kalorija, ali puno vitamina i minerala. Jedna srednja glavica luka ima samo 44 kalorije, ali donosi znatnu dozu vitamina, minerala i vlakana.
Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, koji je uključen u regulaciju imuno sistema, proizvodnju kolagena, obnovu tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe deluje kao snažan antioksidans u vašem telu, štiteći vaše ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekulima koji se nazivaju slobodni radikali.
Luk je takođe bogat vitaminima B, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 - koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i funkciji nerava.
Pročitaj još
Kalijum je zaslužan za normalnu ćelijsku funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilan rad nervnog sistema, rad bubrega i kontrakciju mišića. Luk sadrži antioksidanse i jedinjenja koja se bore protiv upala, smanjuju nivo triglicerida i holesterola - a sve to može da smanji rizik od srčanih bolesti.
Njihova snažna protivupalna svojstva takođe mogu da pomognu u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštiti od krvnih ugrušaka. Takođe, dokazano je da luk smanjuje nivo holesterola.
Zbog mnogih korisnih jedinjenja koja se nalaze u luku, njegova konzumacija može da pomogne u smanjenju visokog šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i podstiče zdravlje sistema za varenje, što može da poboljša imuno funkciju.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
.jpg "Ukinuto rešenje o zadržavanju studenta FTN zbog navodnog napada na dekana DIF-a")
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Nivoi malo poznate hemikalije u evropskim vinima alarmantno porasli poslednjih decenija
27.04.2025.•
1
Nivoi malo poznate hemikalije trifluorsirćetne kiseline poznate kao TFA u evropskim vinima su alarmantno porasli poslednjih decenija.
Šta su bele tačkice koje se nalaze na jagodama?
27.04.2025.•
0
Jagode su mnogima omiljeno voće, a da li ste se ikada zapitali šta su zapravo bele tačkice koje se nalaze na njima?
Treba li brašno prosejati pre svake upotrebe?
27.04.2025.•
1
Iako je prosejavanje brašna uobičajen korak u klasičnim receptima, da li je ono zaista neophodno u baš svakoj pripremi?
Pirinač postaje sve otrovniji
27.04.2025.•
4
Studijom, čiji su rezultati objavljeni u naučnom listu "Lancet", utvrđeno je da će pirinač biti sve otrovniji usled zagrevanja atmosfere, tj. povećanja emisije ugljen-dioksida (CO2).
Poslastice zbog kojih uništavamo planetu: "Svet pistaća je trenutno potpuno presušio"
25.04.2025.•
2
Pomama za Dubai čokoladom izaziva nestašicu pistaća, dok je opsesija Zapada mačom dovela do pritiska na proizvodnju japanskog čaja u prahu.
FOTO, VIDEO: Francuski poslastičari napravili kolač od jagode dug skoro 122 metra
24.04.2025.•
0
"Naoružani" sa 4.000 jaja i kamionom šećera i slatke pavlake, francuski poslastičari završili su u sredu kolač sa jagodama dug čak 121,8 metara, za koji tvrde da je najduži na svetu.
Dobro je znati: Kako da čuvate uskršnja jaja posle praznika
21.04.2025.•
3
Nakon Uskrsa, ostaci praznične hrane često se vade iz frižidera. Umesto da ih bacate, bilo bi pametno da ih iskoristite narednih dana – uključujući i kuvana jaja.
Globalna potrošnja vina pala na najniži nivo u poslednjih 60 godina
20.04.2025.•
3
Svetska potrošnja vina u 2024. godini pala je na najniži nivo za više od šest decenija, saopštila je Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino (OIV).
Bobičasto voće ne bi trebalo da jedete svaki dan: Ovo su razlozi
20.04.2025.•
1
Bobičasto voće, poput jagoda, borovnica, malina i kupina, zasluženo je jedno od najzdravijih voća koje možemo uključiti u ishranu.
Zbog pomame za Dubai čokoladom - nestašica pistaća u svetu
20.04.2025.•
1
Promocija proizvoda na društvenoj mreži Tiktok je sada dovoljno moćna da utiče na poljoprivrede velikih država, kao što su Sjedinjene Američke Države i Iran.
Mača sve popularnije piće: Da li je zdravija od kafe?
20.04.2025.•
6
Iako je kafa vekovima nezaobilazan jutarnji ritual u gotovo svakom delu sveta, u poslednjih nekoliko godina mača preuzima pažnju ljubitelja zdravog života.
Prestaje proizvodnja Toblerone čokolade koja se pravila 56 godina
20.04.2025.•
6
Švajcarska čokolada Toblerone s tamnom čokoladom u pakovanju od 360 grama se ukida, što je rastužilo one koji vole ovu vrstu slatkiša.
Šta uraditi sa čuvarkućom od prošle godine?
19.04.2025.•
6
Na Veliki petak, tradicionalno se farbaju jaja za Vaskrs, a posebno mesto zauzima prvo ofarbano jaje - uvek crvene boje - koje se naziva čuvarkuća.
Još korisnih saveta: Kako skuvati jaja da ne ispucaju?
18.04.2025.•
1
Ako vam jaja tokom kuvanja redovno pucaju, ne brinite jer uz nekoliko jednostavnih trikova možete ih savršeno skuvati.
Najčešće greške prilikom pravljenja pice kod kuće
13.04.2025.•
3
Pica koju pravite kod kuće možda neće biti identična onoj iz restorana, ali to ne znači da je ne možete učiniti boljom i ukusnijom.
FOTO: Jedna kugla ovog sladoleda košta 7.000 dolara
13.04.2025.•
0
Japanska kompanija za proizvodnju sladoleda prikupila je neke od najređih sastojaka na svetu kako bi napravila sladoled koji košta skoro 7.000 dolara po kugli, dok cela porcija košta 15.000 dolara.
Limun je nastao ukrštanjem dve voćke
13.04.2025.•
1
Limun je namirnica koju gotovo svi koristimo, a najpoznatiji je kao izvor vitamina C.
Mali saveti: Kako da jaja ne puknu dok ih kuvate
13.04.2025.•
0
Verovatno ste se barem jednom susreli s problemom pucanja ljuske jaja tokom kuvanja.
Širataki testenina - rezanci koji skoro da ne sadrže kalorije
06.04.2025.•
0
Ljubitelji testenine znaju da ne smeju da preteruju s unosom testenine ukoliko ne žele da se ugoje previše.
Krompir se može pripremati na razne načine, ali jedan je najzdraviji
06.04.2025.•
2
Krompir je jedno od najpopularnijih povrća na svetu, bogat je vitaminima, vlaknima i mineralima koji su važni za održavanje zdravlja.
VIDEO Veliko uskršnje jaje od čokolade postavljeno u Napulju: Biće prodato za 12.000 evra
06.04.2025.•
0
U čast Napulju, poznata gradska fabrika čokolade "Gay-Odin" predstavila je uskršnje jaje od čokolade u sklopu kulturnog projekta Napoli Millenaria kojim se obeležava 2.500 godina postojanja tog grada.
Komentari 7
Sabahudin
jova limanac
Slanina?
Em skupa, em puna hemije i vode, em gumena-nezrela, ni u jednom marketu se ne može naći prava zrlela ukusna slanina. Takva slanina se ne može pržiti pa da pušta svoju mast, nego se mora pržiti na masti/ulju, pri čemu pišta vodu.
Pitanje je da li je i privatni proizvođači prave po "starinski", jer ako rade naveliko, tu je već zastupljena hemija.
Slanina od nezrele svinje je žvakaća guma, a plus - ne odstoji u pušnici(veštačka aroma dima) a ni na vazduhu da se dobro ocedi i osuš.
Prema tome, sve što nam se nudi kao slanina, ni malo ne liči na pravu slaninu.
Pa ko voli tako - nek' izvoli.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar