Mast, slanina i luk - evo zašto je dobro da ih jedete
Kada pomislimo na zdravu ishranu, nju čine: voće, povrće, integralne žitarice, zdrava biljna ulja, semenke, orašasti plodovi...
Foto: Pixabay
No, postavlja se pitanje šta je sa tradicionalnim namirnicama, koje su pređašnje generacije rado koristile?
U nastavku otkrijte koja je uloga masti, slanine i luka, i koliko treba da budu zastupljeni na trpezi.
Svinjska mast
Mast jedna je od onih kontroverznih namirnica oko koje se i dan danas diže prašina u smislu da li je treba jesti ili zaobići. Iako se dugi iz godina smatrala lošom namirnicom, svinjska mast ima brojne benefite ako se koristi pravilno i umereno.
Iako se u kontekstu svinjske masti uvek spominju zasićene masti i holesterol, ona ima oko 40 odsto zasićenih masti, oko 50 odsto mononezasićene masti (najviše oleinske i palmitoleinske) i oko 10 odsto polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA).
Svinjska mast bogata je vitaminima A, D i E, no osim toga, kao i sva ostala ulja i masnoće, sadrži i dosta kalorija zbog čega treba biti umeren. Zapravo, dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebalo da prelazi maksimalnih 30 odsto.
Osim što masnoće iz masti generalno pomažu i u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.
Svinjska mast idealna je za prženje i termičku obradu hrane, jer pokazuje najveću otpornost pri visokim temperaturama. Odnosno ima visoku tačku dimljenja, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu pri povišenim temperaturama.
Slanina
Masti u slanini su oko 50 odsto mononezasićene, a veliki deo njih je oleinska kiselina, ona ista koja se nalazi i u hvaljenom maslinovom ulju. Preostala masnoća u slanini je 40 odsto zasićena i 10 odsto višestruko nezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Holesterol u ishrani bio je problem u prošlosti, ali danas znamo da njegov unos može da ima manje efekte na nivo holesterola u krvi.
Iako se i dalje veruje da visok unos zasićenih masnoća može da poveća određene činioce rizika za bolesti srca, studije još nisu nisu uspele da dokažu nikakve konkretne veze između unosa zasićenih masti i bolesti srca.
Meso je generalno izvor brojnih nutrijenata, pa tako i slanina. Osim proteina, u njoj možemo naći vitamine B grupe, selen, fosfor, gvožđe, cink, itd. Još jedna stvar koju moramo da imamo na umu kod unosa slanine je činjenica da sarži dosta soli zbog čega ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska treba da budu oprezni.
Ukoliko kupujete slaninu, pripazite na mogući dodatak nitrata i nitrita koji, ako se podvrgnu visokoj temperaturi, prelaze u kancerogeni nitrozamin. Zbog toga bi slaninu najbolje bilo jesti u prirodnom obliku, a izbegavati prženje na visokim temperaturama.
Na kraju, slanina je namirnica koja se ne jede u velikim količinama. Iako sadrži oko 400 kalorija na 100 g i oko 40 odsto od toga je masnoća, vrlo je kvalitetna namirnica koja može i te kako da nađe mesto na tanjiru - ključ je, naravno, u umerenosti i pravilnom baratanju ovom namirnicom u kuhinji.
Luk
Luk je bogat hranjivim materijama, ima malo kalorija, ali puno vitamina i minerala. Jedna srednja glavica luka ima samo 44 kalorije, ali donosi znatnu dozu vitamina, minerala i vlakana.
Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, koji je uključen u regulaciju imuno sistema, proizvodnju kolagena, obnovu tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe deluje kao snažan antioksidans u vašem telu, štiteći vaše ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekulima koji se nazivaju slobodni radikali.
Luk je takođe bogat vitaminima B, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 - koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i funkciji nerava.
Pročitaj još
Kalijum je zaslužan za normalnu ćelijsku funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilan rad nervnog sistema, rad bubrega i kontrakciju mišića. Luk sadrži antioksidanse i jedinjenja koja se bore protiv upala, smanjuju nivo triglicerida i holesterola - a sve to može da smanji rizik od srčanih bolesti.
Njihova snažna protivupalna svojstva takođe mogu da pomognu u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštiti od krvnih ugrušaka. Takođe, dokazano je da luk smanjuje nivo holesterola.
Zbog mnogih korisnih jedinjenja koja se nalaze u luku, njegova konzumacija može da pomogne u smanjenju visokog šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i podstiče zdravlje sistema za varenje, što može da poboljša imuno funkciju.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Hrana koju ne bi trebalo zamrzavati
25.01.2026.•
0
Iako zamrzavanje može produžiti rok trajanja mnogih namirnica, važno je znati koje od njih ne podnose dobro ovaj proces.
Od T-400 do T-1600: Šta znače brojevi na pakovanju brašna?
24.01.2026.•
0
Na tržištu danas postoji više vrsta brašna, a oznake na pakovanju često zbunjuju.
Kafu više nećete piti na isti način: U ovome je trik
23.01.2026.•
4
Ako niste ljubitelj čiste kafe, mali trik može potpuno promeniti ukus i doživljaj - i ne, nije ni mleko ni šećer.
Ako često jedete tunjevinu iz konzerve - evo šta zapravo sve unosite u organizam
21.01.2026.•
7
Tunjevina iz konzerve jedna je od češćih namirnica u ishrani mnogih. Brza je, dostupna, relativno jeftina i lako se uklapa u razne obroke - od salata do sendviča i testenina.
VIDEO: Taste Atlast objavio koje su najbolje supe na svetu
18.01.2026.•
2
Teste Atlast objavio je listu najboljih supa širom sveta.
Devet doručaka koji su zdravi za srce, a nisu jaja
18.01.2026.•
2
Jaja su omiljeni doručak, ali nisu jedini način da započnete dan.
Evo šta zapravo jedete kad jedete riblje štapiće
18.01.2026.•
47
Riblji štapići jedan su od onih proizvoda koje gotovo svi znamo od detinjstva. Brzi su, jednostavni, jeftini i nekako uvek isti - bez obzira na proizvođača.
Svetski dan pice: Svakog dana u Italiji se ispeče više od osam miliona pica
17.01.2026.•
0
Sektor pice u Italiji ostvaruje godišnji promet od oko 15 milijardi evra, obuhvata više od 50.000 picerija, zapošljava oko 300.000 ljudi, dok se svakog dana u Italiji ispeče više od osam miliona pica.
Ne znate da li vam se otvoreno vino pokvarilo? Evo kako možete da prepoznate
14.01.2026.•
2
Pravilno skladištenje i poznavanje postojanosti različitih vrsta vina ključni su za očuvanje njegovog kvaliteta nakon otvaranja.
Kada je bolje koristiti maslac, a kada margarin?
07.01.2026.•
12
Prilikom pripreme kolača, izbor između maslaca i margarina može značajno da utiče na ukus, teksturu i krajnji rezultat.
Da se podsetimo: Postoji razlog zašto je česnica u Vojvodini slatka - iza svega stoje Marija Terezija i inat
07.01.2026.•
12
Kada domaćice u Vojvodini mese božićnu česnicu, ne treba im ni brašno i kvasac. Potrebne su im kore, orasi i ulje. Jer, česnica u Vojvodini je slatka.
Svinjska mast je bolja od ulja: Da li je to tačno?
06.01.2026.•
6
Svinjska mast se poslednjih godina vratila u kuhinje, često uz tvrdnju da je zdravija od ulja i da su je naše bake koristile s razlogom.
Najčešće greške u kuvanju sarme
06.01.2026.•
7
Sarma je jedno od onih jela za koje svi misle da znaju da je prave, ali se oko nje najčešće greši.
Kako znati da li se kafa pokvarila: Obratite pažnju na ove stvari
06.01.2026.•
0
Aroma sveže pripremljene kafe ima neku posebnu čaroliju - onaj duboki, opojni miris koji ispuni prostoriju i poziva na trenutak uživanja.
1.jpg "Kako je naan, jedan od najpoznatijih hlebova na svetu, stigao od kraljevskih dvorova do naših tanjira")
Kako je naan, jedan od najpoznatijih hlebova na svetu, stigao od kraljevskih dvorova do naših tanjira
05.01.2026.•
0
Mekan, vazdušast i blago žilav, naan je danas nezaobilazan dodatak jelima indijske i bliskoistočne kuhinje širom sveta. Najčešće se služi uz jela sa bogatim sosovima, poput puter-piletine, ali njegova uloga je i veća.
Tuna na aukciji plaćena 2,7 miliona evra
05.01.2026.•
1
Japanski suši restoran ponudio je danas 510 miliona jena (2,7 miliona evra) za jednu plavoperu tunu.
.jpg "Jim Beam obustavlja proizvodnju u glavnoj destileriji na godinu dana")
Jim Beam obustavlja proizvodnju u glavnoj destileriji na godinu dana
04.01.2026.•
3
Jedan od najpoznatijih proizvođača burbona na svetu, Jim Beam, privremeno će obustaviti proizvodnju u svojoj glavnoj destileriji u Kentakiju tokom 2026. godine, potvrdio je portparol kompanije.
Kuhinjska ili morska so: Šta je bolje?
03.01.2026.•
4
So je neophodan začin u svakoj kuhinji, sastojak koji ima moć da transformiše ukus skoro svakog jela.
"Ruska salata" nije bez goveđeg jezika: Ovo je priča o nastanku
31.12.2025.•
1
Nezamislivo je organizovati slavlje, prazničnu trpezu bez glavne zvezde stola - ruske salate. Jede se širom sveta i svaki je recept ispravan, ali nijedan nije originalan.
Kačamak - od srednjevekovnog ognjišta do modernog restoranskog tanjira
31.12.2025.•
0
Nekada skromno jelo, kačamak je danas stigao i do tanjira restorana visokog standarda, pokazujući da tradicija i savremen pristup mogu ići ruku pod ruku.
VIDEO: Najveći kapućino sa jestivim zlatom poslužen u rastoranu u Sarajevu
28.12.2025.•
3
Najveći kapućino sa jestivim zlatom ponudio je jedan restoran u Sarajevu, a cena ovog luksuznog napitka košta 100 konvertibilnih maraka, odnosno oko 50 evra.
Komentari 7
Sabahudin
jova limanac
Slanina?
Em skupa, em puna hemije i vode, em gumena-nezrela, ni u jednom marketu se ne može naći prava zrlela ukusna slanina. Takva slanina se ne može pržiti pa da pušta svoju mast, nego se mora pržiti na masti/ulju, pri čemu pišta vodu.
Pitanje je da li je i privatni proizvođači prave po "starinski", jer ako rade naveliko, tu je već zastupljena hemija.
Slanina od nezrele svinje je žvakaća guma, a plus - ne odstoji u pušnici(veštačka aroma dima) a ni na vazduhu da se dobro ocedi i osuš.
Prema tome, sve što nam se nudi kao slanina, ni malo ne liči na pravu slaninu.
Pa ko voli tako - nek' izvoli.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar