U Srbiji se koristi više od 1.200 preparata: Crvljiva ili prskana jabuka - šta je zdravije?
Jagode, trešnje, breskve, paradajz, spanać, krompir - na vrhu su liste voća i povrća sa najviše ostataka pesticida.
Foto: Pixabay
Voće i povrće sa ove liste pozitivno je najčešće na bar jedan ostatak pesticida u većoj koncentraciji od drugih vrsta voća i povrća. Kako da prepoznamo da na voću i povrću ima pesticida i kako da se zaštitimo.
Sada je sezona jagoda i ona često bude vrlo prskana, odnosno jedna od najrizičnijih voćki.
Profesorka Dragica Brkić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže za RTS da mi kao potrošači ne možemo da znamo da li je i čime prskano voće i povrće, međutim inspekcija može.
"Proizvođači moraju da imaju knjige u kojima vode pedantno šta su i kada su i koliko prskali i u kojoj količini, odnosno oni su dužni da poštuju pravila dobre poljoprivredne prakse", navela je Brkić.
Prema njenim rečima, samo kad proizvođači poštuju pravila dobre poljoprivredne prakse to nama potrošačima garantuje da je nivo ostataka pesticida ispod maksimalno dozvoljene količine i da to ne predstavlja rizik po zdravlju ljudi.
Dozvoljeno više od 1.200 različitih preparata
Brkić je istakla da je prema poslednjem popisu našeg ministarstva dozvoljeno 1.215 različitih preparata na bazi aktivnih supstanci koje su sve odobrene u zemljama Europske unije.
"Mi smo u toj oblasti potpuno harmonizovali regulativu, znači ništa što nije u prometu u Europskoj uniji ne može da se nađe u prometu kod nas. Ako se nađe, to je crno tržište, to je ilegalan uvoz i problem inspekcije i policije", istakla je profesorka Brkić.
Napomenula je da ključno da se proizvođači pridržavaju uputstva pri primeni pesticida, jer kako kaže, pesticidi su jako dobro proučene hemikalije i jako strogo zakonski regulisane.
Međutim, ako to nije slučaj onda imamo problem.
"Kad vidimo da su MDK premašene, to ne znači da proizvod nije bezbedan, one su uvek ispod te neke granice koja je ispod tolerišućeg nivoa. Tada znamo da se proizvođači nisu držali uputstva za primenu - ili su češće primenjivali pesticide, ili u većim količinama, ili nisu poštovali karencu", kaže Brkić.
Kako peremo voće i povrće
Brkić kaže da postoje različiti saveti kako da se pere vođe i povrće, a čak postoje i preparati u Americi za otklanjanje pesticida, međutim to sve možete da otklonite i vodom.
"Istraživanja pokazuju da ispiranje 30 sekundi u vodi ima isti efekat kao sva ta sredstva jer vi možete da otklonite samo ono što je na površini ploda", rekla je profesorka.
Napomenula je da se čak savetuje i blagi rastvor deterdženta za sudove za ono voće koje može.
"Naravno to su pomorandže, limun, jabuke, kruške. Ne možete jagodu ili malinu oprati sunđerom kojim perete sudove, ali 30 sekundi jakog mlaza vode ima isti efekat kao sva ta sredstva jer vi možete skinuti to što je na površini ploda. Ono što je unutra - ne", navela je Brkić.
Pužomor na zelenoj salati?
Brkić objašnjava da može da se dogodi da pužomor dođe na biljku nehatom ili usled jakih kiša. Napominje da se pužomor primenjuje na specifičan način - na obodima parcela i između biljaka, nikako ne na biljke.
Pročitaj još
Uvek postoji dilema kod potrošača da li je crvljiva voćka dobra i da li to signalizira da je ona zdrava.
Brkić kaže da to ne mora da znači.
"Možda oni koji su primenjivali pesticide nisu pogodili pravi momenat kada treba da prskaju da ne bi bilo larvi štetočina. Tako da to nije garancija. Treba da budemo svakako oprezni", rekla je Brkić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Novosadska firma čiji je proizvod povučen iz prodaje u Hrvatskoj: Razlog je slovna greška na ambalaži
12.12.2025.•
8
Novosadsko preduzeće "PIP", čije su pšenične tortilje povučene sa tržišta Hrvatske, navodi da u proizvodnji ne koriste, niti su ikada koristili neodobreni aditiv kalcijum sorbat.
Šta ne treba piti na prazan stomak
12.12.2025.•
3
Bilo da ste se tek probudili ili je prošlo dosta vremena od poslednjeg obroka, posezanje za određenim pićima može izazvati nelagodnost i iritirati želudac.
Egipatsko jelo košari i italijanska kuhinja na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa
10.12.2025.•
0
Košari, ljuto jelo od sočiva, pirinča i testenine koje se često prodaje na ulicama Egipta, i italijanska kuhinja dobili su priznanje Uneska kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Šest namirnica koje nikada ne bi trebalo čuvati u plastičnim posudama
07.12.2025.•
0
Smanjenje bacanja hrane je odličan način da umanjite uticaj svog domaćinstva na životnu sredinu, a istovremeno uštedite na budžetu za namirnice.
Ovo su najguglaniji recepti u 2025. godini - piletina, začinjeni med i zdravi slatkiši među favoritima
07.12.2025.•
0
Google je objavio listu najtraženijih recepata u 2025. godini, otkrivajući šta je svet najviše kuvao, spremao i degustirao tokom godine.
TasteAtlas objavio listu najboljih svetskih kuhinja: Italija na vrhu, Srbija sve bolje kotirana
07.12.2025.•
2
Prestižna gastronomska platforma TasteAtlas, poznata kao svetska enciklopedija ukusa i jela, objavila je novu listu najboljih kuhinja sveta za sezonu 2025/2026.
"Karbonara rat" u Evropskom parlamentu: "Da i ne pominjemo pančetu u karbonari"
30.11.2025.•
3
Karbonara, italijanska pasta sa sosom od jaja, tvrdog sira, dimljenog mesa i bibera — bez pavlake, postala je predmet afere.
Četiri načina na koje topla čokolada može biti dobra po zdravlje
30.11.2025.•
0
Šolja tople čokolade može biti utešan napitak tokom jeseni i zime.
Evropski sud pravde: Bezalkoholni džin ne postoji
29.11.2025.•
0
Najviša pravosudna instanca Evropske unije, Evropski sud pravde (ECJ), presudio je da bezalkoholno piće ne može da bude prodavano kao džin, jer je to ime rezervisano za specifično alkoholno piće.
Zamrzavate sir: Evo zašto to ne bi trebalo da radite
29.11.2025.•
1
Iako je dobar komad sira prilično vešt u konzervaciji i može dugo trajati u frižideru, postoji jedna ključna greška koja može da uništi njegov ukus i teksturu.
Ko pije rakiju iz Srbije: Najviše žestokih pića izvozi se u Hrvatsku
23.11.2025.•
1
Srbija je tokom 2024. godine izvezla 3.942 tone žestokog alkoholnog pića, ukupne vrednosti 2,5 milijardi dinara, što je oko 21 milion evra, pokazuje zvanična statistika.
Banane su uvek broj jedan na vagama u marketima - postoji razlog
23.11.2025.•
1
Kada se proizvodi u trgovinama numerišu abecednim redom, banane su na vrhu liste. Ali proizvodi poput artičoka, ananasa i avokada su abecednim redom ispred banana. Zašto su banane uvek numerisane brojem 1 u trgovinama?
Naučnici tvrde: Ovo je tačna količina soli za savršeno skuvanu testeninu
22.11.2025.•
0
Naučnici otkrili kako da skuvate testeninu, a da ne bude prekuvana i lepljiva.
NVO optužila Nestle da dodaje šećer u hranu za bebe namenjenu siromašnijim zemljama
21.11.2025.•
0
Švajcarska nevladina organizacija "Public Eye" ponovo je optužila Nestle da dodaje šećer u svoju hranu za bebe marke Cerelac, a tu optužbu je prehrambeni gigant odbacio.
Teški mirisi i jaki ukusi sireva na takmičenju za najbolji na svetu: "Smrdljive čarape i bolestan pas"
14.11.2025.•
1
Teški mirisi su prvo što pogodi posetioca na takmičenju za Svetsku nagradu za sir u Bernu u Švajcarskoj.
Dva italijanska jela među deset najboljih na svetu
13.11.2025.•
0
Pijadina (italijanska verzija pita-hleba, nalik tortilji, punjena slanim ili slatkim nadevom) proglašena je najpopularnijim jelom u Italiji i drugim na svetu.
Osam najzdravijih povrća bogatih vlaknima, vitaminima i antioksidansima
12.11.2025.•
3
Za održavanje zdravlja važno je da u ishranu uključimo raznovrsno povrće. Posebno se preporučuju tamnozeleni listovi poput spanaća, kelja i blitve, ali i njihovi srodnici kao što su brokoli i kupus.
Cene šećera na najnižem nivou u poslednjih pet godina
10.11.2025.•
3
Cene šećera na svetskom tržištu beleže oštar pad, jer se očekuje rekordna proizvodnja u vodećim zemljama izvoznicama poput Brazila, Indije i Tajlanda.
Čokoladni Deda Mraz ove godine skuplji i do 25 odsto
09.11.2025.•
0
Istraživanja su pokazala da prodaja božićnih proizvoda u Nemačkoj ide sporije nego prošle godine, pre svega zbog rasta cena.
Komentari 1
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar