U Srbiji se koristi više od 1.200 preparata: Crvljiva ili prskana jabuka - šta je zdravije?

Jagode, trešnje, breskve, paradajz, spanać, krompir - na vrhu su liste voća i povrća sa najviše ostataka pesticida.
U Srbiji se koristi više od 1.200 preparata: Crvljiva ili prskana jabuka - šta je zdravije?
Foto: Pixabay
Voće i povrće sa ove liste pozitivno je najčešće na bar jedan ostatak pesticida u većoj koncentraciji od drugih vrsta voća i povrća. Kako da prepoznamo da na voću i povrću ima pesticida i kako da se zaštitimo.
 
Sada je sezona jagoda i ona često bude vrlo prskana, odnosno jedna od najrizičnijih voćki.
 
Profesorka Dragica Brkić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže za RTS da mi kao potrošači ne možemo da znamo da li je i čime prskano voće i povrće, međutim inspekcija može.
 
"Proizvođači moraju da imaju knjige u kojima vode pedantno šta su i kada su i koliko prskali i u kojoj količini, odnosno oni su dužni da poštuju pravila dobre poljoprivredne prakse", navela je Brkić.
Prema njenim rečima, samo kad proizvođači poštuju pravila dobre poljoprivredne prakse to nama potrošačima garantuje da je nivo ostataka pesticida ispod maksimalno dozvoljene količine i da to ne predstavlja rizik po zdravlju ljudi.
 
Dozvoljeno više od 1.200 različitih preparata
 
Brkić je istakla da je prema poslednjem popisu našeg ministarstva dozvoljeno 1.215 različitih preparata na bazi aktivnih supstanci koje su sve odobrene u zemljama Europske unije.
 
"Mi smo u toj oblasti potpuno harmonizovali regulativu, znači ništa što nije u prometu u Europskoj uniji ne može da se nađe u prometu kod nas. Ako se nađe, to je crno tržište, to je ilegalan uvoz i problem inspekcije i policije", istakla je profesorka Brkić.
Napomenula je da ključno da se proizvođači pridržavaju uputstva pri primeni pesticida, jer kako kaže, pesticidi su jako dobro proučene hemikalije i jako strogo zakonski regulisane.
 
Međutim, ako to nije slučaj onda imamo problem.
 
"Kad vidimo da su MDK premašene, to ne znači da proizvod nije bezbedan, one su uvek ispod te neke granice koja je ispod tolerišućeg nivoa. Tada znamo da se proizvođači nisu držali uputstva za primenu - ili su češće primenjivali pesticide, ili u većim količinama, ili nisu poštovali karencu", kaže Brkić.
 
Kako peremo voće i povrće
 
Brkić kaže da postoje različiti saveti kako da se pere vođe i povrće, a čak postoje i preparati u Americi za otklanjanje pesticida, međutim to sve možete da otklonite i vodom.
 
"Istraživanja pokazuju da ispiranje 30 sekundi u vodi ima isti efekat kao sva ta sredstva jer vi možete da otklonite samo ono što je na površini ploda", rekla je profesorka.
 
Napomenula je da se čak savetuje i blagi rastvor deterdženta za sudove za ono voće koje može.
 
"Naravno to su pomorandže, limun, jabuke, kruške. Ne možete jagodu ili malinu oprati sunđerom kojim perete sudove, ali 30 sekundi jakog mlaza vode ima isti efekat kao sva ta sredstva jer vi možete skinuti to što je na površini ploda. Ono što je unutra - ne", navela je Brkić.
 
Pužomor na zelenoj salati?
 
Brkić objašnjava da može da se dogodi da pužomor dođe na biljku nehatom ili usled jakih kiša. Napominje da se pužomor primenjuje na specifičan način - na obodima parcela i između biljaka, nikako ne na biljke.
Uvek postoji dilema kod potrošača da li je crvljiva voćka dobra i da li to signalizira da je ona zdrava.
 
Brkić kaže da to ne mora da znači.
 
"Možda oni koji su primenjivali pesticide nisu pogodili pravi momenat kada treba da prskaju da ne bi bilo larvi štetočina. Tako da to nije garancija. Treba da budemo svakako oprezni", rekla je Brkić.
  • Dejan

    27.05.2024 19:10
    Posao
    Crvljiva je naravno skroz zdrava ! Jabuka za svoj vegetacioni period ima minumum 27 prskanja, o cemu vi onda polemisete ! Ovde nastupa nesvesni deo mozga a to ide od grimovih bajku, tamo je: sve sto je lepo to je i dobro, ruzno ne valja ! Gluperde se uvek hvataju na pijacama i rafovima za sto veci proizvod a tu sedi zamka ! Jedine organic jabuke rastu jos negde po Vojvodine,zvane Petrovače !

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće