Ruski naučnici uzgojili ječam na tlu po sastavu sličnom onom na Marsu
Stručnjaci ruskog Južnog federalnog univerziteta (SFU) uzgojili su prve izdanke ječma u zemljištu koje podseća na sastav zemljišta na Marsu.
Foto: Pixabay
Da bi to postigli, dodali su u zemljište posebnu mešavinu mikroba - deset sojeva bakterija i kvasca koji jedni drugima pomažu da prežive i formiraju sloj bogat hranljivim materijama, saopštila je pres služba univerziteta za RIA Novosti.
Da bi se biljke gajile, zemljište mora da bude bogato humusom, složenom mešavinom organskih supstanci iz kojih sadnice dobijaju hranljive materije.
Humus nastaje aktivnošću mikroorganizama koji "hvataju" beživotno zemljište i transformišu ga u plodno, prema naučnicima sa Južnog federalnog univerziteta (SFedU).
Međutim, marsovski regolit je ekstreman primer "beživotnog" zemljišta jer ne sadrži hranljive materije, ali je bogat solima metala, koje ometaju rast biljaka, naveli su naučnici.
Prema rečima Jevgenije Prazdnove, rukovoditeljke omladinske laboratorije "Molekularna genetika mikrobnih konzorcija" na Katedri za biomedicinske i matematičke nauke Univerziteta u San Francisku, ova mikrobna kolonizacija, ili bioremedijacija, jedan je od efikasnih načina za obnovu kopnenog zemljišta nakon požara ili antropogenog zagađenja.
Istraživači su u modelni "marsovski" supstrat iz pustinje Mohave dodali specijalnu mešavinu od deset sojeva bakterija i kvasaca, formirajući mikrobni konzorcijum koji stvara sloj hranljivih materija neophodnih za rast biljaka.
Koristeći veštačko marsovsko zemljište, istraživači su uspeli da uzgajaju ječam dodavanjem sojeva cijanobakterija koje asimiluju ugljen-dioksid i odgovorne su za fotosintezu, aktinomiceta i bacila odgovornih za proizvodnju biomase, i drugih mikroorganizama koji rezultujućem zemljištu pružaju otpornost na stresne uslove.
"Iako uzgoj biljaka bez zemlje ili u zamenama za zemljište nije nova praksa, poseban izazov je dobijanje useva van kontrolisanog laboratorijskog okruženja, u surovim uslovima severnih zemljišta ili u jako zagađenim područjima, a u budućnosti i na drugim planetama", dodala je Prazdnova.
Ona je navela da je mikrobni konzorcijum posebno odabrana zajednica mikroorganizama (bakterija, kvasaca) koji se kokultivišu i pomažu jedni drugima da rastu i prežive, formirajući složene simbiotske odnose.
"Na Zemlji se može koristiti na otvorenom tlu, a na Marsu, pod kupolama, pošto bi mikroorganizmi, kao i ljudi, teško preživeli na otvorenim prostorima pod niskim pritiskom i povišenim zračenjem. Ipak, ovo bi bio prvi korak ka teraformiranju – stvaranju oaza gde bi se sloj tla postepeno formirao ispod kupole", objasnila je Prazdnova.
Ona je pojasnila da je ječam izabran zato što toleriše slana zemljišta sa niskom kiselošću, što su upravo karakteristike marsovskog regolita.
Pročitaj još
Štaviše, dodala je, usev može da raste na niskim temperaturama i jestiv je.
"Poslali smo isti ovaj konzorcijum od deset različitih mikroorganizama u svemir, u saradnji sa Ruskim državnim istraživačkim centrom Instituta za biomedicinske probleme (IBMP) Ruske akademije nauka, na brodu Bion-M br. 2, koji se uspešno vratio na Zemlju 18. oktobra. Sada treba da procenimo promene koje bakterije i kvasac prolaze tokom svog putovanja kroz svemir i izvodljivost njihovog transporta na susednu planetu uz očuvanje njihove sposobnosti da poboljšaju plodnost zemljišta", objasnila je Prazdnova.
Projekat je realizovan uz podršku programa "Prioritet-2030" u okviru strateškog tehnološkog projekta "Tehnologije bioinženjeringa tla".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
Agencija za energiju predlaže mere štednje goriva: Par-nepar, smanjenje brzine na autoputevima...
21.03.2026.•
0
Međunarodna agencija za energiju (IEA) upozorila je na do sada nezabeleženu globalnu energetsku krizu.
Na današnji dan: Rođeni Bah i Ivan Goran Kovačić, zatvoren Alkatraz
21.03.2026.•
0
Donosimo vam pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 21. mart.
Poznati odaju počast Čaku Norisu: "Kada se rodio, Čak Noris je majku iz bolnice odvezao kući"
20.03.2026.•
19
Glumci i obožavaoci opraštaju se od Čaka Norisa, zvezde akcionih i borilačkih filmova, koji je na internetu stekao mitski status, a počast mu je odao i pisac Stiven King.
Umro pisac i dramaturg Božo Koprivica
20.03.2026.•
0
Pisac i dramaturg Božo Koprivica umro je u 76. godini u Beogradu.
Preminuo Čak Noris
20.03.2026.•
49
Legendarni glumac i majstor borilačkih veština Čak Noris preminuo je u 86. godini.
Na današnji dan: Umro Lajoš Košut, oformljen logor Dahau
20.03.2026.•
1
Donosimo vam pregled događaja koji su se dogodili na današnji dan, 20. mart.
Učenici kojima je dozvoljeno da učestvuju u donošenju odluka osećaju se prijatnije u školi
19.03.2026.•
0
Iako većina mladih pati zbog visokog nivoa stresa i nezadovoljstva životom, oni učenici kojima je dozvoljeno da učestvuju u donošenju odluka u školi osećaju veće blagostanje.
Poljska planira zabranu mobilnih telefona u osnovnim školama
19.03.2026.•
0
Poljska će zabraniti upotrebu mobilnih telefona maloletnicima mlađim od 16 godina u školama, najavila je ministarka obrazovanja.
Najzeleniji grad na svetu ima auto-put za pčele i džepne parkove
19.03.2026.•
2
Novi indeks zelenih gradova otkrio je koje su urbane sredine najprijatnije za život, uzimajući u obzir faktore poput kvaliteta vazduha, udela zelenih površina i njihove dostupnosti stanovnicima.
Žena u SAD pet meseci odbija da napusti bolničku sobu
19.03.2026.•
1
Bolnica "Tallahassee Memorial Healthcare" na Floridi ranije ovog meseca tužila je pacijentkinju, navodeći da je odbila da napusti svoju bolničku sobu otkako je otpuštena prošlog oktobra.
Na današnji dan: Umro tvorac Tarzana, otvorena deonica pruge Beograd - Novi Sad
19.03.2026.•
0
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 19. mart.
Istraživanje utvrdilo: Hod ljudi jasno pokazuje koje emocije osećaju
18.03.2026.•
0
Način na koji ljudi hodaju može da otkrije njihove emocije, pokazala je nova studija istraživača iz Japana.
Ponovo aktuelne prevare po šablonu "nigerijski princ": Napad na Iran pokrenuo novi talas spamovanja
18.03.2026.•
0
Prevaranti koriste sukob između Izraela, SAD i Irana nudeći ogromne isplate u zamenu za pomoć navodno zarobljenim veteranima ili šansu za fantastične "investicione prilike" povezane sa ratom.
Na današnji dan: Uhapšen Šarić, rođen Miloš Obrenović, umrli Stern, From i Klark, napad na Sarajevo
18.03.2026.•
0
Donosimo vam pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 18. mart.
Naučnici sa Stanforda predvideli životni vek na osnovu ponašanja
17.03.2026.•
1
Nakon što su napravili eksperiment nalik Trumanovom šouu, naučnici su uspeli da predvide životni vek svojih 81 ispitanika.
Na današnji dan: Umro Marko Aurelije, EU zatvorila granice zbog korone
17.03.2026.•
0
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 17. mart.
Na današnji dan: U Srbiji uvedeno vanredno stanje zbog korone, umro Bata Stojković
16.03.2026.•
0
Pregled najvažnijih dešavanja u svetu i kod nas na današnji dan, 16. mart.
U najvećem jezeru u Severnoj Irskoj otkrivene superbakterije otporne na antibiotike
15.03.2026.•
0
Geni sposobni da stvore superbakterije otporne na antibiotike otkriveni su u najvećem jezeru u Ujedinjenom Kraljevstvu koje snabdeva pijaćom vodom oko 40 odsto stanovništva u Severnoj Irskoj.
Vrednost nekretnina u Dubaiju pala za 30 odsto zbog rata na Bliskom istoku
15.03.2026.•
3
Eskalacija rata na Bliskom istoku počela je snažno da pogađa finansijska tržišta u regiji, a jedan od najupečatljivijih pokazatelja je nagli pad indeksa nekretnina u Dubaiju.
Glečeri u austrijskim Alpima se raspadaju i dezintegrišu zbog klimatskih promena
15.03.2026.•
0
Glečeri u austrijskim Alpima ne samo da se smanjuju, već se zbog klimatskih promena dezintegrišu i raspadaju, upozorili su naučnici u najnovijoj studiji, preneo je BBC.
Britanski muzeji čuvaju više od 260.000 ljudskih ostataka iz celog sveta
15.03.2026.•
0
Muzeji u Velikoj Britaniji čuvaju više od 263.000 različitih delova ljudskih ostataka iz celog sveta, što poslanici i arheolozi opisuju kao neprijatno nasleđe kolonijalne prošlosti zemlje.
Komentari 1
Srđan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar