Da li je to tačno i zbog čega se situacija promenila, odgovara profesorka i endokrinolog iz Kliničkog centra Srbije, dr Marina Đurović Nikolić.
Prvo, sunčeva svetlost je najbolji izvor vitamina D, ali samo ako je koža izložena UVB zracima. Nažalost, UVB zraci ne mogu da prodru kroz staklo, odeću ili kremu za sunčanje, što znači da možda nećemo dobiti dovoljno vitamina D čak i ako smo izloženi suncu tokom dužeg vremenskog perioda.
Takođe, treba imati na umu da prekomerno izlaganje suncu nosi rizik od oštećenja kože i raka kože, a pronalaženje ravnoteže je izuzetno važno.
Drugo, zagađenje takođe može da utiče na nivo vitamina D. U industrijskim gradovima i jako zagađenim područjima, čestice u vazduhu blokiraju UVB zrake i smanjuju našu sposobnost da proizvodimo vitamin D.
Osim toga, treba naglasiti da starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima provode više vremena u zatvorenom prostoru, što smanjuje izlaganje suncu, a time i proizvodnju vitamina D.
Vitamin D je neophodan za naše zdravlje. Ne samo da pomaže u preuzimanju kalcijuma i fosfora (koji su neophodni za zdravlje kostiju), već takođe igra važnu ulogu u imunom sistemu. Istraživanja pokazuju i da je nedostatak vitamina D povezan sa većim rizikom od bolesti kao što su osteoporoza, depresija, određene vrste raka, autoimune bolesti, pa čak i COVID-19.
Na kraju, važno je zapamtiti da iako pravilna ishrana i sunčeva svetlost mogu da obezbede određene količine vitamina D, optimalni nivo ovog vitamina nije lako postići samo iz ovih izvora.
Suplementacija može biti korisna i često neophodna strategija kako biste osigurali da dobijate dovoljno vitamina D za održavanje zdravlja kostiju i opšteg zdravlja. Zbog toga je važno nastaviti sa uzimanjem suplemenata vitamina D i tokom letnjih meseci.
Međutim, sama suplementacija vitaminom D3 može biti korisna, ali nije dovoljna. Kao što znamo uloga vitamina D je da našem telu omogući da preuzme dovoljno kalcijuma neophodnog za zdrav koštano-zglobni sistem. Međutim, da bi telo zatim bilo u stanju da pravilno iskoristi ovaj ishranom uneti kalcijum, neophodan je vitamin K2.
U nedostatku vitamina K2, kalcijum se taloži u mekim tkivima i dovodi do dugoročno opasne kalcifikacije zglobova i organa. Zato je uz vitamin D3 uvek potrebno uzimati i vitamin K2.
Preporučujem proizvod K2D3® VIVA zbog toga što sadrži 2000 IJ vitamina D3 i 90 mcg vitamina K2 u soft gel kapsulama koje omogućavaju bolju apsorpciju i raspoloživost vitamina.
Zapamtite, sunčeva svetlost nije jedini izvor vitamina D. Održavanje optimalnog nivoa ovog važnog vitamina tokom cele godine, uključujući leto, ključno je za održavanje dobrog zdravlja. Zato je važno da redovno, tokom cele godine uzimate K2D3® VIVA i na taj način sačuvate zdravlje vaših kostiju.
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
Karcinom prostate je jedan od najčešćih maligniteta kod muškaraca, a rana i precizna dijagnostika ima ključnu ulogu u pravovremenom lečenju i boljoj prognozi bolesti.
Nacionalno udruženje porfirija Srbije (NUPS) je upozorilo da najsavremeniju terapiju za porfiriju prima svega sedam pacijenata, iako obolelih ima između 500 i 700.
Umor, promene raspoloženja, manjak energije, osećaj iscrpljenosti ili problemi sa koncentracijom često se pripisuju stresu i svakodnevnom tempu života.
Novi pristup lečenju arterijske hipertenzije (visokog krvnog pritiska) koji uzima u obzir individualne genetske karakteristike osobe razvili su specijalisti na Univerzitetu Sečenov u Rusiji.
Oči su prozor u naše dublje zdravlje. Kao jedini spoljašnji produžetak centralnog nervnog sistema, ovi čulni organi mogu odražavati ne samo stanje našeg mozga i krvnih sudova, već i naših kostiju.
Kamen u bubregu ima mnogo uzroka, od genetike do određenih lekova. Ali istraživanja su takođe pokazala da na njih može uticati i ono što jedete i pijete.
Trećina telesne mase izgubljene uz pomoć lekova za mršavljenje poput Vegovi i Maundžaro otpada na mišiće i koštanu masu, a ne na masno tkivo, pokazalo je novo istraživanje.
Nakon više godina rasprave, sindrom policističnih jajnika će se preimenovati u poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom, čime se bolje odražavaju višestruki efekti ovog stanja na organizam, saopštili su stručnjaci.
"Večne hemikalije", koje su ranije povezivane sa brojnim zdravstvenim problemima, zaista su svuda. Sada su otkrivene u 98,8 odsto od 10.566 uzoraka krvi testiranih u novoj američkoj studiji.
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
