Naučnici su možda pronašli novi uzrok visokog krvnog pritiska, ali i način da se leči

Autor: 021.rs

Život

13.04.2026.

10:30 > 10:36

Nova studija je pronašla dokaze da određeni region mozga može doprinositi nekim slučajevima visokog krvnog pritiska. I što je važno, možda postoji i način da se to preokrene.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Prema studiji, koju je sproveo tim sa Univerziteta Sao Paulo u Brazilu i Univerziteta Okland na Novom Zelandu, lateralni parafacijalni (pFL) region mozga može pokrenuti biološke promene koje povećavaju krvni pritisak.

pFL je povezan sa kontrolom disanja - konkretno sa onim snažnim i namernim izdahom koji se dešava tokom vežbanja ili kada kašljemo ili se smejemo.

U testovima sprovedenim na miševima istraživači su otkrili da može da radi i nešto drugo: da steže krvne sudove.

Ta kombinacija kontrole disanja i signalizacije krvnih sudova mogla bi pokretati hipertenziju u nekim slučajevima, kažu istraživači. To bi moglo objasniti zašto mnogi ljudi (oko 40 procenata prema nekim procenama) i dalje imaju nekontrolisan krvni pritisak uprkos uzimanju lekova protiv hipertenzije, piše ScienceAlert.

Studija sugeriše da pFL neuroni mogu povezivati promene u ritmovima disanja, koje ne moraju nužno biti primetne, sa povećanom aktivnošću simpatičkog nervnog sistema (naš "bori se ili beži" odgovor) koji pomaže u kontroli krvnog pritiska, što se uklapa sa ranijim istraživanjima koja su povezivala hipertenziju sa mozgom i nervnim sistemom.

"S obzirom na to da oko 50 procenata pacijenata sa hipertenzijom ima neurogenu komponentu, izazov je razumeti mehanizme koji generišu simpatičku preaktivaciju kod hipertenzije. Takvo otkriće bi obezbedilo prekopotrebnu kliničku orijentaciju za nove terapijske strategije", pišu istraživači u svom objavljenom radu.

U svojim eksperimentima na miševima istraživači su koristili tehnike genetskog inženjeringa da uključe ili isključe pFL neurone, a zatim su posmatrali efekte. Nervna aktivnost povezana sa disanjem, aktivnost simpatičkih nerava i krvni pritisak su svi praćeni.

Istraživači su aktivirali pFL neurone kod nekih miševima i otkrili da je to pokrenulo druge moždane krugove koji su na kraju povećali krvni pritisak životinja.

Zatim su mogli detaljno da mapiraju aktivnost moždanog stabla i nerava, uključujući i druge neurone sa kojima je pFL region komunicirao, i da to uporede sa očitavanjima kod kontrolnih miševa bez hipertenzije.

Kod hipertenzivnih miševa pFL neuroni nisu samo pomagali u disanju, već su takođe sužavali krvne sudove. Nalaz je takođe otkrio novi potencijalni terapijski put.

"Otkrili smo da se u uslovima visokog krvnog pritiska lateralni parafacijalni region aktivira i, kada je naš tim deaktivirao ovaj region, krvni pritisak je pao na normalne nivoe", kaže fiziolog Džulijan Paton sa Univerziteta Oklanda.

Nalazi takođe donekle objašnjavaju zašto ljudi koji imaju apneju u snu, probleme sa disanjem tokom noći, takođe imaju veći rizik od visokog krvnog pritiska.

Opet je u pitanju ta veza između disanja i protoka krvi: iako pFL neuroni nisu uključeni u normalno disanje, oni se aktiviraju kao odgovor na visok nivo CO₂ ili nizak nivo kiseonika, što se dešava tokom apneje u snu.

Važno je naglasiti da je ovo istraživanje koristilo samo životinjske modele - verovatno je, ali nije sigurno da su isti nervni krugovi uključeni i kod ljudi.

Međutim, s obzirom na to da se smatra da oko trećina svetske populacije ima problem sa visokim krvnim pritiskom, i da mnogi od njih nemaju pristup lekovima koji mogu pomoći, potreba za novim opcijama lečenja je hitna. Hipertenzija ozbiljno povećava rizik od mnogih srčanih problema i povezana je sa više drugih stanja, kao što je demencija.

Sledeći izazov je utvrditi kako bi lekovi mogli da ciljaju konkretno pFL neurone, bez ometanja bilo čega drugog - a istraživači navode da su i tu ostvarili određeni napredak.

Karotidna tela su skupovi ćelija koji deluju kao mali senzori u vratu i mogu uticati na pFL neurone izvan mozga. Istraživači veruju da bi ciljanje ovih senzora moglo biti dovoljno da se pFL region drži pod kontrolom.

"Naš cilj je da ciljamo karotidna tela, i uvozimo novi lek koji mi prenamenjujemo da smanji aktivnost karotidnih tela i na daljinu deaktivira lateralni parafacijalni region bezbedno, tj. bez potrebe da se koristi lek koji prodire u mozak", kaže Paton.

Iako ova strategija može delovati lakše nego da lek prodre u mozak, i dalje će zahtevati opsežna testiranja.

Istraživanje je objavljeno u "Circulation Research".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

krvni pritisak

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Pelagus

15.04.2026 • 13:35

Dobrovoljac

Meni je hitno, evo, biću dobrovoljni ispitanik za testiranje na ljudima.

0 1 -1
696

13.04.2026 • 21:36

Što pre, to bolje

Imam povišen krvni pritisak i nadam se da će nova istraživanja uroditi plodom.

2 1 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.