Italijanski monasi pravili svoju verziju Koka-kole od lišća koke: "Bila sjajna protiv umora i vrlo popularna"
Jedan italijanski monah pronašao je dokument u arhivi apoteke drevnog samostana u Firenci u kojem je opisan lekoviti napitak napravljen od bolivijskog lišća koke i kola oraha.
To je podstaklo nagađanja da bi taj napitak mogao biti preteča čuvenog američkog gaziranog pića Koka-kole, piše Gardijan.
Otac Manuel Ruso, starešina samostana San Marko, rekao je da je na požuteli dokument, svojevrsni reklamni letak, naišao dok je sređivao arhivu.
Na letku se nalazi recept za elixir vinoso ricostituente, odnosno okrepljujući vinski eliksir, napravljen od 10 grama bolivijskog lišća koke i 30 grama kola oraha, pomešanih sa vinom. Monasi koji su ga pravili predstavljali su ga kao tonik namenjen oporavku tela i uma od umora izazvanog bolešću i starenjem.
Dokument nije datiran, ali se veruje da je nastao krajem 19. veka, kada su monasi intenzivno trgovali bolivijskim lišćem koke koje su u Italiju donosili misionari. To je bilo mnogo pre nego što je lišće koke 1961. godine zabranjeno širom sveta zbog toga što sadrži prirodni alkaloid koji se koristi za proizvodnju kokaina.
Recept je bio sličan onom koji je koristio američki farmaceut Džon Pemberton, koji je 1886. godine napravio slatki sirup mešajući ekstrakt lišća koke i kola orahe. Zbog tadašnjih propisa o alkoholu nije mogao da koristi vino, pa je sastojke pomešao sa gaziranom vodom. Njegov tonik je kasnije postao Koka-kola.
Nakon što su saznali za Rusovo otkriće, pojedini lokalni mediji zapitali su se da li koreni ovog poznatog pića zapravo potiču iz Firence, a ne iz Sjedinjenih Američkih Država.
Međutim, pošto ne postoje dokazi koji bi povezali recept monaha sa receptom za Koka-kolu, Ruso, koji je pronašao i nekoliko praznih boca u kojima se nekada nalazio ovaj napitak, poziva na oprez.
"Ne bih želeo da privučem tužbu Koka-kole ili nešto slično. Gospodin Pemberton osmislio je svoj recept, i to bez alkohola. Osim toga, u to vreme su i drugi proizvodili slične lekove od lišća koke. To je bilo prilično uobičajeno u Italiji i Francuskoj. Jedino što mogu da kažem jeste da je apoteka samostana San Marko imala svoj recept", kaže on.
Kao moguća inspiracija za Koka-kolu ranije se pominjao i Kola Coca, alkoholni sirup koji su 1885. godine proizvodili destileri u Valensiji, u Španiji.
Drugi dokumenti koje je Ruso pronašao pokazuju da je firentinski eliksir, čija je cena iznosila između dve i šest italijanskih lira - manje od jednog evrocenta u današnjoj vrednosti - bio izuzetno popularan među kupcima.
"Bio je veoma tražen jer je imao izuzetna svojstva u borbi protiv umora, posebno onog koji dolazi sa starenjem. Sve do zabrane bolivijskog lišća koke - kada je postalo jasno da je kokain više problem nego lek - rekao bih da je to bio jedan od naših najprodavanijih proizvoda", rekao je otac Ruso.
Samostan San Marko osnovan je 1436. godine u Ulici Kavur u Firenci, dok je njegova apoteka otvorena 1460. kako bi služila siromašnim stanovnicima tog dela grada.
Pročitaj još
Ruso kaže da apoteka, koju opisuje kao "jednu od najlepših stvari koje samostan poseduje", i danas radi, iako je 1995. godine preseljena na drugu lokaciju u Firenci.
Originalni prostor je, međutim, ostao gotovo netaknut. U njemu se i dalje nalazi preparirani krokodil donet iz reke Nil, koji od 17. veka visi sa plafona. U evropskim apotekama 19. veka bilo je uobičajeno da sa plafona vise krokodili i drugi gmizavci, kao znak da apotekari imaju pristup retkim i egzotičnim sastojcima.
Ruso je u arhivi pronašao i etikete za boce čistog kiseonika, konjaka i prečišćenog petrolejskog alkohola.
"Inventar u arhivi apoteke je zaista neverovatan", rekao je on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Čemu služi strana rendeta s oštrim šiljcima koju retko ko koristi
01.11.2026.•
5
Većina ljudi na rendetu koristi jednu ili dve omiljene strane, dok jedna ostaje gotovo netaknuta.
Da palenta ispadne savršena: Na ovo obratite pažnju
01.11.2026.•
1
Kada se pravilno pripremi, palenta bi trebalo da bude gusta i kremasta.
Može li muzika da utiče na ukus hrane?
01.11.2026.•
0
Muzika zaista može da učini obroke ukusnijim tako što pojačava ukuse hrane, otkriva novo istraživanje.
Mekdonalds tužen zbog "Mekriba": Da li sendvič zaista sadrži meso sa rebara?
31.10.2026.•
2
Sud u Čikagu odbio je zahtev kompanije "Mekdonalds" za odbacivanje kolektivne tužbe u kojoj se lanac brze hrane optužuje da je potrošače dovodio u zabludu u vezi sa sastavom sendviča "Mekrib".
Šta jesti kada ogladnite pred spavanje: Nutricionistkinje preporučuju tri užine
29.10.2026.•
0
Kasna glad ne mora da znači da treba preskočiti obrok i sačekati jutro.
Zašto pečeno meso ne treba seći odmah nakon vađenja iz rerne
29.10.2026.•
0
Meso ne treba seći odmah nakon vađenja iz rerne.
Mala istorija majoneza
26.10.2026.•
0
Majonez je danas jedan od najpoznatijih i najčešće korišćenih sosova na svetu.
Naučnici pronašli novi način da spasu banane od nestanka
26.10.2026.•
0
Jedna od najpopularnijih sorti banana na svetu mogla bi da dobije naslednika otpornog na opasne bolesti.
Voće i povrće gube hranljive materije: Naučnici objašnjavaju zašto
25.10.2026.•
0
Voće i povrće i dalje su neizostavan deo zdrave ishrane, ali istraživanja pokazuju da pojedine poljoprivredne kulture danas sadrže manje važnih hranljivih materija nego pre nekoliko decenija.
Mali trik za ukusnije meso: Dodajte prstohvat šećera tokom pripreme
25.10.2026.•
0
Mala količina šećera tokom pripreme mesa može doprineti lepšoj boji i izraženijem ukusu, naročito kada se želi postići karamelizovana korica.
Sezona nara je počela: Koliko je ovo voće zaista dobro za zdravlje?
23.10.2026.•
3
Nar je ponovo dostupan na pijacama i u marketima, a često se predstavlja kao superhrana.
Italija uspešno brani titulu u proizvodnji testenina
23.10.2026.•
0
Testenine na tanjirima završavaju u najrazličitijim oblicima, kao špagete, fuzile, pene ili taljatele, ali bez obzira na to u Evropskoj uniji se ubedljivo najveća količina testenina proizvodi u Italiji.
Grčki i običan jogurt - koje su razlike?
21.10.2026.•
6
Grčki i obični jogurt nastaju na isti način, od mleka i živih bakterijskih kultura.
Kada treba dodati so u supu?
18.10.2026.•
2
Trenutak u kojem se supa soli može značajno da utiče na njen konačni ukus.
Da li je konzervirano voće zdravo?
18.10.2026.•
0
Iako se sveže voće često smatra najboljim izborom, konzervirano voće može da bude zdrava i praktična alternativa, naročito ako ne sadrži dodate šećere.
U Severnoj Makedoniji zabranjena upotreba pilećih želudaca, zaplenjena jedna tona
17.10.2026.•
2
Agencija Severne Makedonije za hranu i veterinarstvo je saopštila da je u mesarama u Strugi i Ohridu zaplenjeno i uništeno 1.000 kilograma bubaca (pilećih želudaca) čiji uvoz i korišćenje su zabranjeni u toj zemlji.
Kako da začini duže ostanu sveži?
17.10.2026.•
0
Većina kuhinjskih ormarića puna je začina koji mesecima, pa i godinama, stoje neiskorišćeni.
Novootkriveni molekuli u pečurkama pojačavaju slanoću za čak 71 odsto
14.10.2026.•
0
Naučnici iz Kine otkrili su tri molekula iz jestivih pečuraka koji mogu značajno da pojačaju osećaj slanoće, što bi moglo da pomogne u proizvodnji hrane sa manje natrijuma, ali bez gubitka slanog ukusa.
Nutricionisti usaglašeni oko toga koja pića su najbolja za zdravo starenje
13.10.2026.•
1
Većina nas verovatno ima ustaljen izbor napitaka koje svakodnevno konzumira, bilo da nam pomažu da imamo više energije, ostanemo hidrirani ili jednostavno uživamo u njihovom ukusu.
Kupus salata biće mnogo ukusnija uz dva jednostavna dodatka
10.10.2026.•
13
Kupus salata često se nalazi na našim trpezama, naročito tokom jeseni i zime.
Da li testeninu treba kuvati sa poklopcem? Kuvari rešili dilemu
07.10.2026.•
3
Kuvanje testenine deluje jednostavno, ali postoji jedna česta dilema - da li nakon ubacivanja testenine u ključalu vodu treba staviti poklopac na šerpu ili je ostaviti otvorenom?
Komentari 1
H
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar