Studija: U retkim slučajevima Alchajmerova bolest može se preneti sa čoveka na čoveka
Alchajmer se može preneti sa osobe na osobu u retkim medicinskim nesrećama, pokazuju istraživanja.
Foto: Pixabay
Ipak, stručnjaci naglašavaju da nema dokaza da se bolest može preneti s čoveka na čoveka kroz svakodnevne aktivnosti ili rutinsku negu.
Istraživači kažu da je šačica ljudi koji su primili ljudski hormon rasta iz hipofize preminulih donora razvila rani početak Alchajmerove bolesti verovatno zato što su korišćeni hormoni bili kontaminirani proteinima koji su "zasejali" bolest u njihovim mozgovima.
"Ni na trenutak ne sugerišrmo da možete dobiti Alchajmerovu bolest. Ovo nije prenosivo u smislu virusne ili bakterijske infekcije. To je samo kada je ljudima slučajno presađeno ljudsko tkivo ili ekstrakt ljudskog tkiva koji sadrže ove karakteristike, što je srećom vrlo retka i neuobičajena okolnost", rekao je profesor Džon Kolindž, koautor studije i direktor MRC Prion Unit.
Tim kaže da novi rad daje dodatnu težinu ideji da Alchajmerova bolest ima sličnosti s prionskim bolestima, uključujući mehanizam kojim se uključeni proteini šire mozgom.
Prionske bolesti, koje uključuju Krojcfeld-Jakobovu bolest (CJD), kuru i BSE, uzrokovane su infektivnim, pogrešno savijajućim proteinima koji se šire u mozgu. Ove bolesti se obično javljaju spontano, ali ređe mogu nastati usled genetske mutacije ili se mogu preneti putem zaraženog mozga ili nervnog tkiva.
Pišući u časopisu "Nature Medicine", Kolindž i kolege izveštavaju kako je između 1959. i 1985. najmanje 1.848 pacijenata u Velikoj Britaniji primilo ljudski hormon rasta ekstrahovan iz hipofize leševa.
Međutim, praksa je zabranjena 1985. nakon što se pokazalo da su neki pacijenti naknadno umrli od CJD-a kao rezultat uzoraka hormona kontaminiranih proteinima koji uzrokuju CJD.
Od 80 takvih slučajeva u Velikoj Britaniji, neki su takođe imali protein zvan amiloid-beta u mozgu kada su umrli - obeležje Alchajmerove bolesti. Iako je bilo nejasno da li bi se kod njih razvili simptomi Alchajmera, druga istraživanja su pokazala da je amiloid-beta bio prisutan u nekim serijama hormona i da su oni pokrenuli bolest sličnu Alchajmerovoj ako su davani miševima.
Istraživači su izvestili o nalazima svih osam ljudi upućenih u Nacionalnu prionsku kliniku između 2017. i 2022. godine.
Svi su primili ljudski hormon rasta iz leševa, ali nisu imali CJD. Pet je imalo simptome demencije koji su udovoljavali kliničkim kriterijumima za Alchajmerovu bolest, a koji su počeli sa 38 godina. Troje od ovih pacijenata imalo je skeniranje mozga u skladu s dijagnozom, dok su dva imala biomarkere koji su ispunjavali kriterijume za Alchajmerovu bolest.
Od ostala tri pacijenta, jedan je imao blago kognitivno oštećenje, jedan je imao kognitivne poteškoće koje je sam prijavio, a jedan nije imao takve simptome, pri čemu je prvi pokazao postmortalne rezultate u skladu s Alchajmerovom bolešću, a drugi je ispunjavao kriterijume biomarkera za tu bolest.
Pet pacijenata imalo je DNK podatke, ali samo je jedan pokazao genetski faktor rizika za kasni početak Alchajmerove bolesti, a niko nije imao genetske varijante za koje se zna da uzrokuju rani početak Alchajmerove bolesti.
Istraživači dodaju da su pacijenti pokazali neke simptome koji su se razlikovali od onih tipičnih za Alchajmerovu bolest, koja ili nastaje spontano ili je povezana s genetskim rizikom, pretpostavljajući da bi to moglo biti zbog toga što njihova bolest ima drugačije poreklo ili proizlazi iz različitih "sojeva" amiloid-beta.
Rezultati, kažu, nude dokaze da Alchajmer može nastati kao posledica lečenja kontaminiranim hormonom hipofize.
Dok su slučajevi uključivali ponavljanu izloženost kontaminiranom ljudskom hormonu rasta tokom razdoblja od nekoliko godina, Kolindž i kolege kažu da otkrića podižu važnost mera kao što je osiguranje efikasne dekontaminacije hirurških instrumenata.
Pročitaj još
Međutim, Endru Doig, profesor biohemije na Univerzitetu u Mančesteru, rekao je da su stručnjaci već bili vrlo oprezni u prenosu moždanog tkiva između ljudi.
Doig je takođe upozorio da je samo osam pacijenata bilo uključeno u studiju, od kojih su za neke nedostajali genetski podaci, dok još nije bilo direktnih dokaza za različite vrste amiloid-beta.
"Iako je novi tip Alchajmerove bolesti koji je ovde prijavljen od velikog naučnog interesa, budući da otkriva novi način širenja bolesti, nema razloga za strah od toga, jer je način na koji je bolest izazvana zaustavljen pre više od 40 godina. Prenos bolesti s ljudskog mozga na mozak na ovaj način više ne bi smeo da se dogodi", rekao je Doig.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zašto se budimo umorni kad mnogo sanjamo?
05.06.2026.•
0
Mnogi ljudi veruju da ih iscrpljuju intenzivni i živopisni snovi, naročito kada se probude umorni i neispavani.
Menstruacija nakon porođaja: Od čega zavisi njen povratak
04.06.2026.•
0
Telu je nakon porođaja potrebno vreme da se oporavi, pa se menstruacija ne vraća kod svih žena u istom periodu.
Kako sačuvati želudac i jednjak od tableta?
01.06.2026.•
0
Lekovi koji se uzimaju oralno mogu uticati na sistem za varenje na više različitih načina. Iako se neki od njih izdaju bez recepta, i obično su bezbedni i efikasni, mogu stvoriti štetne efekte kod nekih ljudi.
Pisanje olovkom ili na tastaturi: Velika razlika za mozak
31.05.2026.•
1
Naučnici upozoravaju da pisanje rukom možda nije samo stvar navike, već važan proces koji oblikuje način na koji mozak uči, pamti i povezuje informacije, iako sve veći broj dece gotovo da ne zna da drži olovku.
SZO: Usamljenost je problem za javno zdravlje
31.05.2026.•
1
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u Izveštaju o društvenoj povezanosti upozorava da usamljenost i socijalna izolacija nisu samo neprijatan lični osećaj, već javnozdravstveni problem.
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači
30.05.2026.•
3
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači, a gotovo trećina stanovništva u Srbiji puši, rečeno je povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima.
Test krvi mogao bi da otkrije Alchajmerovu bolest decenijama pre simptoma
29.05.2026.•
0
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi lek protiv hepatitisa B smanjio virus do nivoa koji imuni sistem može da kontroliše
28.05.2026.•
0
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Šire se staništa komaraca u Evropi: Pretnja od novih žarišta
28.05.2026.•
1
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Kako jod pomaže organizmu u smanjenju celulita?
28.05.2026.•
0
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Od septembra u Kliničkom centru Srbije počinje da radi prvi Centar za multiplu sklerozu
27.05.2026.•
3
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Više od 50 odsto karcinoma se mogu sprečiti: Pušenje jedan od glavnih uzroka
25.05.2026.•
5
Nova istraživanja su identifikovala nekoliko načina na koje se može smanjiti rizik od nastanka raka.
Srbija na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od raka kože
25.05.2026.•
2
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Raste potrošnja antidepresiva i sedativa u Srbiji
25.05.2026.•
6
Lekovi za smirenje i antidepresivi u Srbiji su postali svakodnevni alat za suočavanje sa stresom, anksioznošću i emocionalnim pritiscima.
Batut: Za nedelju dana oko 4.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu
24.05.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
"Magične pečurke" pomažu u lečenju zavisnosti od kokaina
24.05.2026.•
0
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Posebna grupa matičnih ćelija štiti zube od karijesa i propadanja
24.05.2026.•
0
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
Plastična kuvala oslobađaju gotovo tri milijarde plastičnih čestica u šolju vode
24.05.2026.•
3
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Mnogi imaju dlake na nožnim prstima: Da li je to normalno?
24.05.2026.•
0
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Koliko dugo bi trebalo da možete da sedite uza zid
24.05.2026.•
0
U svetu vežbi za donji deo tela, sedenje uza zid često pada u drugi plan, zanemareno u korist drugih osnovnih vežbi poput mrtvog dizanja i čučnjeva.
Razvijena nova metoda za dijagnostikovanje bolesti materice pomoću analiza krvi
23.05.2026.•
0
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar