U poslednjih nekoliko godina, lekari širom sveta suočavaju se sa sve većim izazovom: infekcije koje su nekada bile lako izlečive sada postaju ozbiljna pretnja.
Foto: 021.rs (Prof Ivana Ćirković/Privatna arhiva)
Zamislite da vam antibiotici, nekada sigurni zaštitnici zdravlja, više ne mogu pomoći. Antimikrobna rezistencija znači upravo to - bakterije, gljivice i virusi postaju otporni na lekove koji su do sada uspešno lečili infekcije. Zbog sve veće otpornosti opasne infekcije postaju sve teže za lečenje, a čak i rutinski medicinski zahvati nose ozbiljan rizik.
Prof. dr Ivana Ćirković sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju, Medicinskog fakulteta u Beogradu objašnjava zbog čega se antimikrobna rezistencija javlja i kako možemo da rešimo ovaj problem.
Šta je antimikrobna rezistencija i zbog čega je važno da pričamo o njoj?
Antimikrobna rezistencija je ozbiljan javnozdravstveni problem, jer smanjuje mogućnosti lečenja infekcija i povećava rizik od širenja otpornih sojeva mikroorganizama u bolnicama, ali i u opštoj populaciji. Važna je za pojedinca, ali i za celokupno društvo jer može značajno uticati na uspešnost lečenja, povećati rizike za javno zdravlje i ugroziti napredak medicine.
Prema podacima iz 2021. godine, antimikrobna rezistencija se dovodi u vezu sa 4,95 miliona smrtnih slučajeva u svetu, a procena je da će do 2050. godine dodatnih 39 miliona ljudi umreti zbog infekcija koje izazivaju otporni mikroorganizmi, čineći ove infekcije jednim od vodećih uzroka smrtnosti ljudi u svetu u budućnosti. Zbog toga je ključno da o ovom problemu pričamo, da istaknemo šta ga uzrokuje i kako se protiv njega možemo boriti.
Sve više govorimo o rezistenciji na antibiotike. Da li to znači da su bakterije otpornije i šta je uzrok ove promene?
U poslednjih nekoliko godina došlo je do značajnog porasta otpornosti bakterija na najčešće korišćene antibiotike, uključujući peniciline, cefalosporine, fluorohinolone i karbapeneme. Glavni uzroci su prekomerna, neadekvatna i neopravdana upotreba antibiotika. Recimo, često su se antibioci propisivali za virusne infekcije, poput prehlade ili gripa, iako antibiotic zapravo u ovim situacijama nemaju nikakvog efekta. Naprotiv, mogu samo da naprave dodatnu štetu jer uništavaju dobre bakterije.
Takođe, preskakanje doze, prekidanje terapije pre vremena dovode do toga da samo deo bakterija bude eliminisan, dok preostale bakterije prežive i razviju otpornost na antibiotike.
Dodatno, primena antibiotika u stočarstvu i poljoprivredi kada se oni koriste za promovisanje rasta i sprečavanje bolesti kod životinja, može doprineti razvoju otpornih bakterija koje se putem ishrane mogu preneti na ljude.
Još jedan od uzroka za razvoj otpornih mikroorganizama je neadekvatno održavanje higijene i prekomerena upotreba antibiotika u bolničkoj sredini jer može doprineti širenju otpornih mikroorganizama među pacijentima i bolničkim osobljem.
U skladu sa navedenim za borbu protiv rezistencije ključni su razvoj novih lekova, edukacija o pravilnoj upotrebi antibiotika, kontrola upotrebe antibiotika u poljoprivredi i zdravstvenim ustanovama, kao i jačanje imuniteta i sprečavanje infekcija.
Prva linija odbrane
Mikrobiota predstavlja skup bakterija, gljivica i drugih mikroorganizama koji žive u našem telu i imaju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja. Crevna mikrobiota je posebno važna. Ona funkcioniše kao prva linija odbrane od štetnih mikroorganizama, pa čak i onih otpornih na antibiotike, jer se "takmiči" sa njima za prostor i hranu.
Kada je mikrobiota zdrava i raznovrsna, teže je da se štetni mikroorganizmi (uključujući i one otporne) nasele i razviju infekciju. Pored toga, mikrobiota pomaže imunskom sistemu da prepozna potencijalne pretnje i da odgovori na infekcije na efikasan način, čime se smanjuje potreba za antibioticima i smanjuje mogućnost za pojavu rezistencije.
Bitno je znati da antibiotici ne deluju selektivno samo na štetne mikroorganizme, već mogu uništiti i korisne bakterije u crevima. Kada se to dogodi, povećava se rizik od razvoja otpornih bakterija i oportunističkih infekcija.
Održavanje zdrave mikrobiote može se postići izbegavanjem nepotrebne upotrebe antibiotika, ali i uravnoteženom ishranom bogatom vlaknima i probioticima.
Zbog čega se savetuju probiotici?
U borbi protiv otpornosti bakterija na antibiotike sve su važnija istraživanja o ulozi probiotika u prevenciji i kontroli antimikrobne rezistencije. Važno je i dobro da i u našoj zemlji postoje naučno-istraživački centri kakav je recimo Probiotic Excellence Center®, koji se bavi ovakvim istraživanjima, ali i proizvodnjom visokokvalitetnih probiotika.
Probiotici igraju važnu ulogu u očuvanju zdravlja jer doprinose ravnoteži korisnih mikroorganizama koji su ključni za pravilno funkcionisanje creva, imunski odgovor i smanjenje rizika od infekcija. Takođe pomažu očuvanje mikrobiote tokom i nakon antibiotske terapije i samim tim sprečavaju širenje štetnih mikroorganizama koji bi mogli postati otporni na antibiotike.
Prednost ima primena probiotika Bulardi®, koji sadrži probiotsku gljivicu Saccharomyces boulardii, jer je otporan na delovanje svih antibiotika i može se primenjivati istovremeno sa njima. Saccharomyces boulardii omogućava vezivanje štetnih bakterija za sebe, smanjuje gubitak vode, elektolita i obnavlja epitel. Pomaže regulaciji narušenog crevnog balansa, normalizaciji rada creva i zaustavljanju dijareje.
Poruka za poneti - Svako od nas može doprineti smanjenju antimikrobne rezistencije kroz nekoliko jednostavnih, ali vrlo važnih koraka:
Konsultujte se s lekarom pre uzimanja antibiotika – ne leče sve infekcije.
Završite terapiju do kraja – Važno je dovršiti propisanu terapiju, čak i kada se osećate bolje
Redovno i pravilno pranje ruku smanjuje šanse za širenje infekcija koje zahtevaju antibiotike
Redovni preventivni pregledi i odgovorno ponašanje prema zdravlju može smanjiti potrebu za antibiotskim lečenjem, čime se smanjuje rizik od pojave rezistencije
Svi ovi koraci doprinose globalnoj borbi protiv antimikrobne rezistencije, i kada se primenjuju široko, mogu imati značajan uticaj na očuvanje efikasnosti antibiotika za buduće generacije.
Epidemiološke studije pokazuju da se snižava granica početka puberteta, posebno kod devojčica, a mnoge studije upućuju na to da se taj trend dodatno ubrzao posle pandemije kovida.
Istraživanja ukazuju na iznenađujuću vezu između krvne grupe i rizika od moždanog udara - ljudi sa jednom specifičnom krvnom grupom A imaju veću verovatnoću da dožive moždani udar pre 60. godine.
Fizička hemičarka Svetlana Stanišić izjavila je da se plastika nalazi u svim telesnim tečnostima kod čoveka, da su deca pre rođenja izložena uticaju plastike i aditiva koji potiču od nje.
Giht se često dovodi u vezu sa prekomernim uživanjem u alkoholu ili nezdravoj hrani, ali istraživanja pokazuju da genetika ima mnogo veću ulogu u ovom bolnom artritičnom stanju nego što se ranije mislilo.
U Srbiji godinama nije registrovan nijedan slučaj lepre, izjavila je danas epidemiološkinja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" dr Dragana Plavša.
Kompaniji "Džonson i Džonson" (J&J) naloženo je da isplati ukupno 40 miliona dolara odštete dvema ženama koje tvrde da je bebi puder na bazi talka doprineo razvoju raka jajnika.
Ove godine nije doneta nova lista inovativnih lekova, uprkos obećanju predsednika države Aleksandra Vučića i nadležnih institucija države, upozorilo je Udruženje pacijenata Srbije.
Ono vreme koje dobijete tokom dana ostajući budni do kasno moglo bi na kraju da vam skrati životni vek, prema novoj studiji koja povezuje nedovoljno spavanje sa nižom očekivanom dužinom života.
Britanski kralj Čarls Treći rekao je danas da će njegovi tretmani za lečenje raka biti smanjeni u sledećoj godini zahvaljujući ranoj dijagnozi, efikasnoj intervenciji i poštovanju lekarskih uputstava.
Rumunija je saopštila da su dve maserke u banji u severozapadnom gradu Kluž obolele od lepre, što su prvi potvrđeni slučajevi te bolesti u toj državi za više od 40 godina.
Komitet za bezbednost vakcina Svetske zdravstvene organizacije (SZO) saopštio je da najnoviji pregledi naučnih dokaza ponovo potvrđuju da ne postoji veza između vakcina i poremećaja iz spektra autizma.
Donor sperme koji je nesvesno nosio genetsku mutaciju koja dramatično povećava rizik od raka postao je otac najmanje 197 dece širom Evrope, otkrila je velika istraga.
Stanovnik američke savezne države Mičigen preminuo je od besnila nakon što mu je doniran bubreg muškarca koji se zarazio kada ga je ogrebao tvor i umro od te bolesti, saopštio je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.
Ekstrakt belog luka ima antimikrobna svojstva uporediva sa uobičajenim antisepticima i dezinfekcionim sredstvima, poput hlorheksidina, navode stručnjaci sa Univerziteta u Šardži.
Prošle godine više od 18.000 starijih osoba koje žive sa demencijom napustilo je svoje domove i odlutalo po Japanu, a oko 500 njih je kasnije pronađeno mrtvo.
Grad San Francisko podneo je tužbu protiv nekih od najvećih proizvođača hrane u toj zemlji, tvrdeći da je ultraprerađena hrana, poput proizvoda kompanija Coca-cola i Nestle, odgovorna za javnozdravstvenu krizu.
