Naučnici uzgojili mini ljudske kičmene moždine, a zatim ih naveli da se oporave nakon povrede
Naučnici su napravili veliki korak ka lečenju povreda kičmene moždine koje izazivaju paralizu.
U laboratorijskim posudama, istraživači sa Univerziteta Nortvestern uzgojili su sitne organoide ljudske kičmene moždine. Zatim su oštetili te uzorke i primenili terapiju koja je pomogla tkivu da se popravi i regeneriše.
"Odlučili smo da razvijemo dva različita modela povrede u ljudskom organoidu kičmene moždine i testiramo našu terapiju kako bismo videli da li rezultati liče na ono što smo ranije videli u životinjskom modelu. Nakon primene terapije, glijalni ožiljak je značajno izbledeo i postao jedva primetan, a videli smo rast neurita, nalik regeneraciji aksona koju smo uočili kod životinja. To je potvrda da naša terapija ima dobre šanse da deluje kod ljudi", kaže biomedicinski inženjer Samjuel I. Stap, prenosi ScienceAlert.
Povrede kičmene moždine često dovode do paralize jer oštećene nervne ćelije u centralnom nervnom sistemu slabo regenerišu. To je delimično posledica mehanizama supresije koji ometaju rast novih aksona, kao i stvaranja ožiljnog tkiva kroz koje je nervnim vlaknima teško da prodru.
U prethodnom radu, Stap i njegov tim razvili su materijal nazvan IKVAV-PA, koji su koristili da preokrenu paralizu kod miševa sa teškom povredom kičmene moždine. Ključ ove terapije su supramolekularni terapijski peptidi, nazvani "plesački molekuli", koji mogu da prate kretanje receptora na nervnim ćelijama i podstaknu ponovni rast aksona.
"S obzirom na to da su same ćelije i njihovi receptori u stalnom pokretu, možete zamisliti da će molekuli koji se brže kreću češće nailaziti na te receptore. Ako su molekuli tromi i nisu tako 'društveni', možda nikada neće doći u kontakt sa ćelijama", objasnio je Stap.
Modeli na miševima su važni, ali predstavljaju samo rani korak. Iako ove male životinje pružaju dobru laboratorijsku osnovu za istraživanje potencijalnih terapija, sledeći logičan korak je testiranje na ljudskom tkivu - ne na živim ljudima, gde bi nešto moglo poći po zlu, već na uzgojenim strukturama dobijenim iz matičnih ćelija.
"Jedan od najuzbudljivijih aspekata organoida jeste to što ih možemo koristiti za testiranje novih terapija na ljudskom tkivu. Osim kliničkog ispitivanja, to je jedini način da se postigne taj cilj", kaže Stap.
Istraživači su zato koristili indukovane pluripotentne matične ćelije odraslog donora i uzgojili organoide kičmene moždine široke oko tri milimetra, koje su negovali nekoliko meseci. Tokom tog perioda organoidi su razvili veliki deo ćelijske arhitekture ljudske kičmene moždine, uključujući neurone, astrocite i organizovane slojeve tkiva.
Kada su organoidi dovoljno sazreli, neki su zasečeni skalpelom, dok su drugi pretrpeli kompresionu povredu sličnu traumatskom gnječenju koje može nastati u saobraćajnoj nesreći. Obe vrste povreda mogu dovesti do paralize.
U svim slučajevima organoidi su pokazali trenutnu smrt nervnih ćelija, formiranje glijalnih ožiljaka oko oštećenja u centralnom nervnom sistemu i upalu, slično kao kod stvarnih povreda kičmene moždine.
"Mogli smo da razlikujemo astrocite koji su deo normalnog tkiva od astrocita u glijalnom ožiljku, koji su veliki i veoma gusto zbijeni. Takođe smo detektovali proizvodnju hondroitin-sulfat proteoglikana, molekula u nervnom sistemu koji reaguju na povredu i bolest", kaže Stap.
Pročitaj još
Zatim je na neke povrede primenjen IKVAV-PA u tečnom obliku, dok su druge tretirane kontrolnom supstancom koja nije sadržala "plesačke molekule". Kod povreda koje su primile terapiju, tečnost se odmah pretvorila u gelastu strukturu koja je delovala kao potporna mreža, dok su aktivni molekuli hemijski i fizički podsticali ponovni rast nervnih ćelija.
Razlika je bila upečatljiva. Tretirani organoidi pokazali su znatno manju upalu i ožiljavanje u poređenju sa kontrolnom grupom, kao i znatno veći ponovni rast nervnih ćelija.
Iako će verovatno proći još godina pre nego što terapija bude spremna za testiranje na ljudima, dosledni rezultati i u modelima miševa i u ljudskom tkivu veoma su ohrabrujući za razvoj budućih terapija.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature Biomedical Engineering".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
0
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Kada zapravo počinju "srednje godine"?
05.10.2026.•
0
Na koje godine pomislite kada čujete izraz "srednje godine"? Stručnjaci kažu da ovaj period počinje ranije i traje duže nego što mnogi pretpostavljaju.
Ovo su najčešće greške prilikom merenja krvnog pritiska
05.10.2026.•
1
Jednostavne greške prilikom merenja krvnog pritiska mogu da dovedu do znatno viših rezultata, pa čak i do pogrešne dijagnoze hipertenzije, upozoravaju stručnjaci.
Francuska uvodi porez na šećer kako bi smanjila gojaznost
05.10.2026.•
0
Francuska vlada planira da uvede novi porez na proizvode sa visokim sadržajem šećera u okviru budžeta za 2027. godinu, s ciljem borbe protiv gojaznosti.
Jedenje u samoći ili društvu može da promeni način na koji vaše telo metaboliše glukozu
05.10.2026.•
0
Jedenje u samoći moglo bi da promeni način na koji telo obrađuje obrok.
Za zdravlje srca važan je izbor mesa: Evo koje je najbolje jesti i u kojim uslovima
04.10.2026.•
1
Meso je čest izvor proteina, gvožđa i vitamina B12, ali nemaju sve vrste jednaku nutritivnu vrednost.
Komentari 1
saša
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar