Naučnici uzgojili mini ljudske kičmene moždine, a zatim ih naveli da se oporave nakon povrede
Naučnici su napravili veliki korak ka lečenju povreda kičmene moždine koje izazivaju paralizu.
Foto: Pixabay
U laboratorijskim posudama, istraživači sa Univerziteta Nortvestern uzgojili su sitne organoide ljudske kičmene moždine. Zatim su oštetili te uzorke i primenili terapiju koja je pomogla tkivu da se popravi i regeneriše.
"Odlučili smo da razvijemo dva različita modela povrede u ljudskom organoidu kičmene moždine i testiramo našu terapiju kako bismo videli da li rezultati liče na ono što smo ranije videli u životinjskom modelu. Nakon primene terapije, glijalni ožiljak je značajno izbledeo i postao jedva primetan, a videli smo rast neurita, nalik regeneraciji aksona koju smo uočili kod životinja. To je potvrda da naša terapija ima dobre šanse da deluje kod ljudi", kaže biomedicinski inženjer Samjuel I. Stap, prenosi ScienceAlert.
Povrede kičmene moždine često dovode do paralize jer oštećene nervne ćelije u centralnom nervnom sistemu slabo regenerišu. To je delimično posledica mehanizama supresije koji ometaju rast novih aksona, kao i stvaranja ožiljnog tkiva kroz koje je nervnim vlaknima teško da prodru.
U prethodnom radu, Stap i njegov tim razvili su materijal nazvan IKVAV-PA, koji su koristili da preokrenu paralizu kod miševa sa teškom povredom kičmene moždine. Ključ ove terapije su supramolekularni terapijski peptidi, nazvani "plesački molekuli", koji mogu da prate kretanje receptora na nervnim ćelijama i podstaknu ponovni rast aksona.
"S obzirom na to da su same ćelije i njihovi receptori u stalnom pokretu, možete zamisliti da će molekuli koji se brže kreću češće nailaziti na te receptore. Ako su molekuli tromi i nisu tako 'društveni', možda nikada neće doći u kontakt sa ćelijama", objasnio je Stap.
Modeli na miševima su važni, ali predstavljaju samo rani korak. Iako ove male životinje pružaju dobru laboratorijsku osnovu za istraživanje potencijalnih terapija, sledeći logičan korak je testiranje na ljudskom tkivu - ne na živim ljudima, gde bi nešto moglo poći po zlu, već na uzgojenim strukturama dobijenim iz matičnih ćelija.
"Jedan od najuzbudljivijih aspekata organoida jeste to što ih možemo koristiti za testiranje novih terapija na ljudskom tkivu. Osim kliničkog ispitivanja, to je jedini način da se postigne taj cilj", kaže Stap.
Istraživači su zato koristili indukovane pluripotentne matične ćelije odraslog donora i uzgojili organoide kičmene moždine široke oko tri milimetra, koje su negovali nekoliko meseci. Tokom tog perioda organoidi su razvili veliki deo ćelijske arhitekture ljudske kičmene moždine, uključujući neurone, astrocite i organizovane slojeve tkiva.
Kada su organoidi dovoljno sazreli, neki su zasečeni skalpelom, dok su drugi pretrpeli kompresionu povredu sličnu traumatskom gnječenju koje može nastati u saobraćajnoj nesreći. Obe vrste povreda mogu dovesti do paralize.
U svim slučajevima organoidi su pokazali trenutnu smrt nervnih ćelija, formiranje glijalnih ožiljaka oko oštećenja u centralnom nervnom sistemu i upalu, slično kao kod stvarnih povreda kičmene moždine.
"Mogli smo da razlikujemo astrocite koji su deo normalnog tkiva od astrocita u glijalnom ožiljku, koji su veliki i veoma gusto zbijeni. Takođe smo detektovali proizvodnju hondroitin-sulfat proteoglikana, molekula u nervnom sistemu koji reaguju na povredu i bolest", kaže Stap.
Pročitaj još
Zatim je na neke povrede primenjen IKVAV-PA u tečnom obliku, dok su druge tretirane kontrolnom supstancom koja nije sadržala "plesačke molekule". Kod povreda koje su primile terapiju, tečnost se odmah pretvorila u gelastu strukturu koja je delovala kao potporna mreža, dok su aktivni molekuli hemijski i fizički podsticali ponovni rast nervnih ćelija.
Razlika je bila upečatljiva. Tretirani organoidi pokazali su znatno manju upalu i ožiljavanje u poređenju sa kontrolnom grupom, kao i znatno veći ponovni rast nervnih ćelija.
Iako će verovatno proći još godina pre nego što terapija bude spremna za testiranje na ljudima, dosledni rezultati i u modelima miševa i u ljudskom tkivu veoma su ohrabrujući za razvoj budućih terapija.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature Biomedical Engineering".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Vitalnost u užurbanom ritmu: Kako očuvati zdravlje u savremenom svetu
19.05.2026.•
0
U današnjem ubrzanom tempu života, naročito u urbanim sredinama poput Novog Sada, održavanje vitalnosti i dobrog zdravlja postalo je pravi izazov.
Zašto žene češće proveravaju štitnu žlezdu i koliko je jod važan za hormonalni balans?
19.05.2026.•
0
Umor, promene raspoloženja, manjak energije, osećaj iscrpljenosti ili problemi sa koncentracijom često se pripisuju stresu i svakodnevnom tempu života.
Kako čujete danas?
18.05.2026.•
0
Audiovox organizuje Open House akciju sa specijalnim pogodnostima u Novom Sadu, na Limanu, u sredu, 20. maja 2026.
Personalizovano lečenje hipertenzije: Genetski faktori ključni za izbor terapije
17.05.2026.•
0
Novi pristup lečenju arterijske hipertenzije (visokog krvnog pritiska) koji uzima u obzir individualne genetske karakteristike osobe razvili su specijalisti na Univerzitetu Sečenov u Rusiji.
Na kojoj ruci se meri pritisak: Izbegnite greške koje mogu promeniti rezultate
17.05.2026.•
2
Većina ljudi koji redovno kontrolišu krvni pritisak pretpostavlja da je jedino važno kada i koliko često to rade.
Studija: Posete muzejima mogle bi da uspore biološko starenje
17.05.2026.•
0
Pre nekoliko godina, neki lekari u Kanadi počeli su da svojim pacijentima "prepisuju" umetnost, dajući im besplatan pristup lokalnom muzeju.
Oči bi mogle da otkriju rizik od osteoporoze
17.05.2026.•
2
Oči su prozor u naše dublje zdravlje. Kao jedini spoljašnji produžetak centralnog nervnog sistema, ovi čulni organi mogu odražavati ne samo stanje našeg mozga i krvnih sudova, već i naših kostiju.
Iznenađujuće namirnice koje mogu izazvati kamen u bubregu
17.05.2026.•
0
Kamen u bubregu ima mnogo uzroka, od genetike do određenih lekova. Ali istraživanja su takođe pokazala da na njih može uticati i ono što jedete i pijete.
Buđenje usred noći nije slučajno: Šta znači period između 3 i 5 ujutru
16.05.2026.•
7
Tradicionalna kineska medicina objašnjava zašto se mnogi ljudi tokom noći bude baš u određeno vreme.
Kardiolozi otkrili koje "nezdrave" namirnice ipak konzumiraju
16.05.2026.•
0
Iako se često govori o namirnicama i pićima koje bi trebalo izbegavati zbog zdravlja srca, ni lekari se ne odriču baš svih svojih omiljenih navika.
Studija: Trećina kilograma izgubljenih pomoću lekova otpada na mišiće i koštanu masu
15.05.2026.•
0
Trećina telesne mase izgubljene uz pomoć lekova za mršavljenje poput Vegovi i Maundžaro otpada na mišiće i koštanu masu, a ne na masno tkivo, pokazalo je novo istraživanje.
Sindrom policističnih jajnika menja naziv
15.05.2026.•
0
Nakon više godina rasprave, sindrom policističnih jajnika će se preimenovati u poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom, čime se bolje odražavaju višestruki efekti ovog stanja na organizam, saopštili su stručnjaci.
"Večne hemikalije" pronađene u 98,8 odsto testiranih uzoraka ljudske krvi
14.05.2026.•
0
"Večne hemikalije", koje su ranije povezivane sa brojnim zdravstvenim problemima, zaista su svuda. Sada su otkrivene u 98,8 odsto od 10.566 uzoraka krvi testiranih u novoj američkoj studiji.
Ako osetite ovakav bol u stomaku - potražite hitnu lekarsku pomoć
14.05.2026.•
2
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga za posetu lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određene vrste bola nikako nisu normalne.
Jednostavan test od 30 sekundi mogao bi otkriti rizik od prerane smrti
14.05.2026.•
1
Jednostavan test koji traje samo 30 sekundi mogao bi otkriti mnogo više o zdravlju starijih osoba nego što se na prvi pogled čini.
Više od polovine građana Srbije predgojazno ili gojazno
14.05.2026.•
3
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Četiri vrste namirnica koje mogu da poremete dejstvo lekova
14.05.2026.•
0
Da li ste znali da ono što jedete može uticati na to koliko dobro vaši lekovi deluju?
Pet uobičajenih navika ispijanja kafe koje bi trebalo da izbegavate
14.05.2026.•
2
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
Ako se bude pravila vakcina protiv hantavirusa - biće potrebno više godina da bude spremna
14.05.2026.•
4
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
13.05.2026.•
0
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Zašto imamo umnjake i da li će jednog dana potpuno nestati
13.05.2026.•
0
Postoji određena ironija u činjenici da jedan od najčešćih hirurških zahvata koji se danas izvodi kod mladih odraslih osoba postoji upravo zbog najprepoznatljivije osobine naše vrste - ljudskog mozga.
Komentari 1
saša
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar