Naučnici uzgojili mini ljudske kičmene moždine, a zatim ih naveli da se oporave nakon povrede

Autor: 021.rs

Život

15.02.2026.

18:40

Naučnici su napravili veliki korak ka lečenju povreda kičmene moždine koje izazivaju paralizu.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

U laboratorijskim posudama, istraživači sa Univerziteta Nortvestern uzgojili su sitne organoide ljudske kičmene moždine. Zatim su oštetili te uzorke i primenili terapiju koja je pomogla tkivu da se popravi i regeneriše.

"Odlučili smo da razvijemo dva različita modela povrede u ljudskom organoidu kičmene moždine i testiramo našu terapiju kako bismo videli da li rezultati liče na ono što smo ranije videli u životinjskom modelu. Nakon primene terapije, glijalni ožiljak je značajno izbledeo i postao jedva primetan, a videli smo rast neurita, nalik regeneraciji aksona koju smo uočili kod životinja. To je potvrda da naša terapija ima dobre šanse da deluje kod ljudi", kaže biomedicinski inženjer Samjuel I. Stap, prenosi ScienceAlert.

Povrede kičmene moždine često dovode do paralize jer oštećene nervne ćelije u centralnom nervnom sistemu slabo regenerišu. To je delimično posledica mehanizama supresije koji ometaju rast novih aksona, kao i stvaranja ožiljnog tkiva kroz koje je nervnim vlaknima teško da prodru.

U prethodnom radu, Stap i njegov tim razvili su materijal nazvan IKVAV-PA, koji su koristili da preokrenu paralizu kod miševa sa teškom povredom kičmene moždine. Ključ ove terapije su supramolekularni terapijski peptidi, nazvani "plesački molekuli", koji mogu da prate kretanje receptora na nervnim ćelijama i podstaknu ponovni rast aksona.

"S obzirom na to da su same ćelije i njihovi receptori u stalnom pokretu, možete zamisliti da će molekuli koji se brže kreću češće nailaziti na te receptore. Ako su molekuli tromi i nisu tako 'društveni', možda nikada neće doći u kontakt sa ćelijama", objasnio je Stap.

Modeli na miševima su važni, ali predstavljaju samo rani korak. Iako ove male životinje pružaju dobru laboratorijsku osnovu za istraživanje potencijalnih terapija, sledeći logičan korak je testiranje na ljudskom tkivu - ne na živim ljudima, gde bi nešto moglo poći po zlu, već na uzgojenim strukturama dobijenim iz matičnih ćelija.

"Jedan od najuzbudljivijih aspekata organoida jeste to što ih možemo koristiti za testiranje novih terapija na ljudskom tkivu. Osim kliničkog ispitivanja, to je jedini način da se postigne taj cilj", kaže Stap.

Istraživači su zato koristili indukovane pluripotentne matične ćelije odraslog donora i uzgojili organoide kičmene moždine široke oko tri milimetra, koje su negovali nekoliko meseci. Tokom tog perioda organoidi su razvili veliki deo ćelijske arhitekture ljudske kičmene moždine, uključujući neurone, astrocite i organizovane slojeve tkiva.

Kada su organoidi dovoljno sazreli, neki su zasečeni skalpelom, dok su drugi pretrpeli kompresionu povredu sličnu traumatskom gnječenju koje može nastati u saobraćajnoj nesreći. Obe vrste povreda mogu dovesti do paralize.

U svim slučajevima organoidi su pokazali trenutnu smrt nervnih ćelija, formiranje glijalnih ožiljaka oko oštećenja u centralnom nervnom sistemu i upalu, slično kao kod stvarnih povreda kičmene moždine.

"Mogli smo da razlikujemo astrocite koji su deo normalnog tkiva od astrocita u glijalnom ožiljku, koji su veliki i veoma gusto zbijeni. Takođe smo detektovali proizvodnju hondroitin-sulfat proteoglikana, molekula u nervnom sistemu koji reaguju na povredu i bolest", kaže Stap.

Zatim je na neke povrede primenjen IKVAV-PA u tečnom obliku, dok su druge tretirane kontrolnom supstancom koja nije sadržala "plesačke molekule". Kod povreda koje su primile terapiju, tečnost se odmah pretvorila u gelastu strukturu koja je delovala kao potporna mreža, dok su aktivni molekuli hemijski i fizički podsticali ponovni rast nervnih ćelija.

Razlika je bila upečatljiva. Tretirani organoidi pokazali su znatno manju upalu i ožiljavanje u poređenju sa kontrolnom grupom, kao i znatno veći ponovni rast nervnih ćelija.

Iako će verovatno proći još godina pre nego što terapija bude spremna za testiranje na ljudima, dosledni rezultati i u modelima miševa i u ljudskom tkivu veoma su ohrabrujući za razvoj budućih terapija.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature Biomedical Engineering".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

povreda kičme kičmena moždina

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

saša

15.02.2026 • 13:04

Ovi novi mozgovi bi trebali našim kradikalima.Možda bi imali bar malo čovečanskog u sebi.

10 15 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.