Naučnici uzgojili mini ljudske kičmene moždine, a zatim ih naveli da se oporave nakon povrede
Naučnici su napravili veliki korak ka lečenju povreda kičmene moždine koje izazivaju paralizu.
Foto: Pixabay
U laboratorijskim posudama, istraživači sa Univerziteta Nortvestern uzgojili su sitne organoide ljudske kičmene moždine. Zatim su oštetili te uzorke i primenili terapiju koja je pomogla tkivu da se popravi i regeneriše.
"Odlučili smo da razvijemo dva različita modela povrede u ljudskom organoidu kičmene moždine i testiramo našu terapiju kako bismo videli da li rezultati liče na ono što smo ranije videli u životinjskom modelu. Nakon primene terapije, glijalni ožiljak je značajno izbledeo i postao jedva primetan, a videli smo rast neurita, nalik regeneraciji aksona koju smo uočili kod životinja. To je potvrda da naša terapija ima dobre šanse da deluje kod ljudi", kaže biomedicinski inženjer Samjuel I. Stap, prenosi ScienceAlert.
Povrede kičmene moždine često dovode do paralize jer oštećene nervne ćelije u centralnom nervnom sistemu slabo regenerišu. To je delimično posledica mehanizama supresije koji ometaju rast novih aksona, kao i stvaranja ožiljnog tkiva kroz koje je nervnim vlaknima teško da prodru.
U prethodnom radu, Stap i njegov tim razvili su materijal nazvan IKVAV-PA, koji su koristili da preokrenu paralizu kod miševa sa teškom povredom kičmene moždine. Ključ ove terapije su supramolekularni terapijski peptidi, nazvani "plesački molekuli", koji mogu da prate kretanje receptora na nervnim ćelijama i podstaknu ponovni rast aksona.
"S obzirom na to da su same ćelije i njihovi receptori u stalnom pokretu, možete zamisliti da će molekuli koji se brže kreću češće nailaziti na te receptore. Ako su molekuli tromi i nisu tako 'društveni', možda nikada neće doći u kontakt sa ćelijama", objasnio je Stap.
Modeli na miševima su važni, ali predstavljaju samo rani korak. Iako ove male životinje pružaju dobru laboratorijsku osnovu za istraživanje potencijalnih terapija, sledeći logičan korak je testiranje na ljudskom tkivu - ne na živim ljudima, gde bi nešto moglo poći po zlu, već na uzgojenim strukturama dobijenim iz matičnih ćelija.
"Jedan od najuzbudljivijih aspekata organoida jeste to što ih možemo koristiti za testiranje novih terapija na ljudskom tkivu. Osim kliničkog ispitivanja, to je jedini način da se postigne taj cilj", kaže Stap.
Istraživači su zato koristili indukovane pluripotentne matične ćelije odraslog donora i uzgojili organoide kičmene moždine široke oko tri milimetra, koje su negovali nekoliko meseci. Tokom tog perioda organoidi su razvili veliki deo ćelijske arhitekture ljudske kičmene moždine, uključujući neurone, astrocite i organizovane slojeve tkiva.
Kada su organoidi dovoljno sazreli, neki su zasečeni skalpelom, dok su drugi pretrpeli kompresionu povredu sličnu traumatskom gnječenju koje može nastati u saobraćajnoj nesreći. Obe vrste povreda mogu dovesti do paralize.
U svim slučajevima organoidi su pokazali trenutnu smrt nervnih ćelija, formiranje glijalnih ožiljaka oko oštećenja u centralnom nervnom sistemu i upalu, slično kao kod stvarnih povreda kičmene moždine.
"Mogli smo da razlikujemo astrocite koji su deo normalnog tkiva od astrocita u glijalnom ožiljku, koji su veliki i veoma gusto zbijeni. Takođe smo detektovali proizvodnju hondroitin-sulfat proteoglikana, molekula u nervnom sistemu koji reaguju na povredu i bolest", kaže Stap.
Pročitaj još
Zatim je na neke povrede primenjen IKVAV-PA u tečnom obliku, dok su druge tretirane kontrolnom supstancom koja nije sadržala "plesačke molekule". Kod povreda koje su primile terapiju, tečnost se odmah pretvorila u gelastu strukturu koja je delovala kao potporna mreža, dok su aktivni molekuli hemijski i fizički podsticali ponovni rast nervnih ćelija.
Razlika je bila upečatljiva. Tretirani organoidi pokazali su znatno manju upalu i ožiljavanje u poređenju sa kontrolnom grupom, kao i znatno veći ponovni rast nervnih ćelija.
Iako će verovatno proći još godina pre nego što terapija bude spremna za testiranje na ljudima, dosledni rezultati i u modelima miševa i u ljudskom tkivu veoma su ohrabrujući za razvoj budućih terapija.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature Biomedical Engineering".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jednu fobiju možete otkriti tek kada odete na ronjenje
05.07.2026.•
3
Mnogi ljudi pate od neke vrste fobije. Dok su strah od visine (akrofobija) ili pauka (arahnofobija) dobro poznati, postoje i znatno ređi i neobičniji strahovi.
Čak i velike količine kafe mogu da smanje rizik od bolesti jetre
05.07.2026.•
1
Vaša svakodnevna šolja kafe mogla bi da smanji rizik od bolesti jetre ili raka jetre, pokazalo je veliko novo istraživanje - čak i ako pijete pet ili više šolja dnevno.
Studija: Sedenje duže od 30 minuta povećava rizik od smrti od raka
05.07.2026.•
2
Neprekidno sedenje duže od 30 minuta povezano je sa većim rizikom od smrti od raka, dok čak i lagana fizička aktivnost može značajno da smanji taj rizik, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerziteta u Glazgovu.
Dečak proglašen mrtvim, više sati kasnije u mrtvačnici utvrđeno da još diše
05.07.2026.•
0
Dečak iz američke savezne države Arizone proglašen je mrtvim u odeljenju hitne pomoći u bolnici, da bi nekoliko sati kasnije u bolničkoj mrtvačnici bilo utvrđeno da još diše, prenosi NBC njuz.
Jajnici dobijaju izuzetno važnu drugu ulogu nakon menopauze
05.07.2026.•
0
Svi smo čuli za menopauzu - trenutak koji se obično smatra konačnim završetkom rada ženskog reproduktivnog sistema, kada jajnici prestaju da oslobađaju jajne ćelije i, naizgled, završavaju svoj posao.
Kuvani paradajz je bolji izbor od svežeg: Ovo su razlozi
05.07.2026.•
0
Kada razmišljamo o zdravoj ishrani, često prvo pomislimo na sveže voće i povrće. Za to postoji dobar razlog. Sveže ubrano povrće zadržava znatno više svojih hranljivih materija i ne sadrži aditive.
Dečak iz Kanade umro od besnila nakon što mu je šišmiš sleteo na lice
05.07.2026.•
0
Dečak iz Kanade preminuo je od besnila nakon što ga je probudio slepi miš koji mu je sleteo na nos i usta, a incident se dogodio tokom porodičnog boravka u vikendici u Ontariju, piše BBC.
U više evropskih zemalja zabeležena epidemija infekcije salmonelom povezane s nudlama
05.07.2026.•
0
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) i zdravstvene vlasti saopštile su da je u više evropskih zemalja zabeležena epidemija infekcije salmonelom povezane sa proizvodima aromatizovanih instant nudli.
Izlečen prvi oboleli od ebole kojem je bolest otkrivena u Francuskoj
04.07.2026.•
1
Prvi oboleli od ebole identifikovan na francuskom tlu je izlečen i pacijent je pušten iz bolnice, izjavila je danas francuska ministarka zdravlja Stefani Rist.
Koštano-zglobne promene u starijem dobu: Kada su bolovi i ukočenost posledica godina, a kada znak za pregled
03.07.2026.•
1
Starenje donosi promene u telu, među kojima su i one na koštano-zglobnom sistemu. Bolovi, ukočenost i slabija pokretljivost mogu se javiti sa godinama, ali određene tegobe zahtevaju pažnju i procenu lekara.
SZO proglasila kraj epidemije hantavirusa na kruzeru
03.07.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je završena epidemija hantavirusa, koja je pogodila putnike na jednom kruzeru.
Uticaj mikroplastike na zdravlje i kako se zaštititi - šta je važno da znamo?
01.07.2026.•
0
Ostaci plastičnih materija koji zagađuju životnu sredinu postaju sve veći problem, a sa hranom i vodom ulaze i u ljudski organizam.
Najčešće greške na velikim vrućinama: Od ledene vode do otvorenih prozora
30.06.2026.•
1
Pravilna hidratacija, pametno rashlađivanje doma i osluškivanje signala sopstvenog tela najvažniji su saveznici u borbi protiv sve intenzivnijih letnjih vrućina.
Psihijatrijske bolesti u starijem dobu: Kada povlačenje, tuga i zaboravnost nisu samo posledica godina
30.06.2026.•
1
Starenje donosi brojne promene, ali povlačenje iz društva, gubitak interesovanja, problemi sa snom i nagle promene ponašanja ne treba automatski pripisati godinama.
Nisu sve glavobolje iste: Evo na koje simptome treba da obratite pažnju
29.06.2026.•
0
Iako su glavobolje najčešće povezane sa stresom, umorom ili dehidracijom, neurolog upozorava da jedna njihova vrsta može biti znak ozbiljne infekcije.
Biološki sat otkriva skrivene faktore koji ubrzavaju starenje
29.06.2026.•
0
Industrija zdravlja i velnesa obožava biološke satove.
Stres može fizički da promeni strukturu vaše krvi
29.06.2026.•
1
Kada se nagomilaju rokovi na poslu, finansijske brige ne prestaju ili vas čeka neočekivani javni nastup, anksioznost često doživljavamo kao isključivo psihološki problem - nešto što treba prevazići uz malo više volje.
Letnji odmor menja naše navike u ishrani: Unosimo li dovoljno joda?
29.06.2026.•
0
Leto je period kada mnogi menjaju svakodnevne navike, pa tako i način ishrane.
Pomeranje malog prsta navodno pomaže u sprečavanju Alchajmerove bolesti - evo šta je istina
29.06.2026.•
4
Šta kada bi zaštita mozga od demencije bila jednostavna kao pomeranje malih prstiju nekoliko sekundi svakog dana?
Oralni kontraceptivi povezani sa značajnim porastom kompulzivnog prejedanja kod žena
28.06.2026.•
0
Oralni kontraceptivi mogli bi imati neočekivan uticaj na prehrambene navike žena, pokazuje novo istraživanje.
Sve više ljudi u Holandiji odsustvuje sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja
28.06.2026.•
1
Međunarodna kompanija za zapošljavanje Randstad upozorila je na porast broja zaposlenih koji odsustvuju sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja (burn-out), što dodatno opterećuje već zategnuto tržište rada u Holandiji.
Komentari 1
saša
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar