Dramatične utakmice rešavaju veliki igrači

Piše: Živan Lazić

Možda je većina košarkaških navijača sinoć ostala sa utiskom da je Srbija mogla pobediti.

Jedni će razlog poraza tražiti u povredi plejmekera Jovića u prethodnom meču, drugi u lošoj taktici tokom druge četvrtine, kada su Slovenci postigli čak 36 poena, treći će, ne bez povoda, ukazivati na nekoliko spornih odluka arbitara. Koliko ljudi, toliko različitih viđenja.

Meni se, pak, čini da smo postigli maksimum. Bolji smo mogli biti jedino da nas nije zadesio maler da pred odlazak u Istanbul ostanemo bez onih igrača na koje je selektor Đorđević računao, među njima i na plejmekera i nekoliko dobrih šutera. Za zlatnu medalju nedostajali su nam vrhunski majstori upravo na ovim pozicijama.

Znao je to i selektor, pa je igru u finalu startno koncipirao na centrima. U prvoj četvrtini išlo je povoljno po nas, ali, kada je u drugoj Igor Kokoškov, slovenački selektor, našao postavu koja je nametnula neviđeni ritam, gotovo jurnjavu na terenu, Slovenci su postigli čak 36 koševa i na poluvreme otišli sa devet poena prednosti.

Znali smo da će glavni biti Goran Dragić, najbolji evropski košarkaš, ali ne i da će nam već u prvom poluvremenu ubaciti 26 poena. Davao je poene u pravi čas, dve uzastopne trojke kada smo se primakli na dva poena razlike, a u trećoj trećini, iz teške pozicije, važnu trojku izbacivši loptu u poslednjoj stotinki dopuštenog vremena za napad. Kapiten Slovenije, delom i naše gore list, je i u prethodnim mečevima šampionata odlučio nekoliko mečeva.

U Istanbulu je nekoliko naših igrača prikazalo veliko sportsko umeće, pokazalo i više nego što se očekivalo. Međutim, nismo imali velikana koji bi u kriznim situacijama ubacio pogodak za preokret i koga bi ostali igrači sledili, kao što su Prepelčič, Dončić, pa i Blažič dobrim šutevima produžavali nisku poena kada bi kapitenu luka zadrhtala.

Gledajući meč iz grupnog dela takmičenja Slovenija- Grčka, u kome su se nadmetali Dragić i Slijukas, setio sam intervjua od pre tri decenije, iz prvih godina novinarske karijere, sa psihologom hokejaša Jesenica, istovremeno i psihologom u železari. Tvrdio je da velike i dramatične utakmice rešavaju veliki igrači, da se iskazuju upravo u finalima i derbijima. Članak u "Tempu"naslovljen je sa "Lider kroji rezultat".

Ovog puta nama je nedostajao upravo lider. Nije to bio ni Bogdanović, i pored zasluženog izbora u petorku prvenstva. Zatajio je, recimo, u poslednja tri minuta sinoćnje utakmice, kada je igralište napustio ozleđeni Dragić, a naši, ponajviše baš onaj u koga smo se nadali, propustili više pogodnih prilika da dostignu četiri poena razlike.

I naš selektor je kao igrač bio lider; još se sećamo kako je, simbolično kazano, sam pobedio izuzetnu reprezentaciju Litvanije, postigavši čak devet trojki iz deset pokušaja. Sinoć nismo imali takvog asa pa je Triglav postao košarkaški vrh Evrope.