Posledicama Bregzita najizloženije balitičke zemlje

Radnici od Baltika do Bugarske pohrlili su u Veliku Britaniju kada im je Evropska unija,  kao novim članovima bloka, otvorila granice. Razvojni fondovi Unije su pomogli izgradnju puteva i mostova u Poljskoj.  Izvoz je zbog slobodne trgovine procvetao. Neizvesnost koja je zahvatila kontinent otkako su britanski glasači odlučili prošlog meseca da se odvoje od EU, dovela je sve to u opasnost.

Usled neizvesnosti u pogledu sudbine 1,5 miliona građana istočne Evrope koji žive u Ujedinjenom Kraljevstvu, neizvesnosti u pogledu budžeta EU i trgovinskih propisa, postalo je jasno ko je najviše izložen riziku.

"Litvanija, Letonija, Mađarska i Poljska su najizloženije ako Velika Britanija istupi", ocenjuje Arti Sakudža, analitičarka za kreditni rejting u kompaniji S&P Global Rejtings u svom komentaru.

Ona svoje ocene argumentuje "njihovom velikom populacijom migranata, doznakama koje šalju u domovinu, trgovinskim vezama i značajem EU fondova za finansiranje investicija" u tim zemnljama.

Privučeni višim platama i niskom nezaposlenošću, Poljaci i Rumuni čine najbrojniji deo istočnoevropskih imigranata u Velikoj Britaniji. Radnici iz Poljske, najveće istočne članice EU s populacijom od 38 miliona ljudi, počeli su da dolaze u Britaniju posle ulaska u Uniju 2004. godine, dok su rumunski državljani dobili pristup da slobodno rade u Ujedinjenom Kraljevstvu 2014. godine. Budući da britanska vladajuća Konzervativna stranka upravo sastavlja novu vladu, sudbina tih radnika ostaje nejasna.

Novoimenovani ministar finansija u Britaniji, Filip Hamond, pozvao je državnog sekretara zaduženog za postupak izlaska iz EU, Dejvida Dejvisa, da obezbedi što je moguće veći pristup zajedničkom tržištu, što je cilj koji će verovatno zahtevati ustupak Londona u smislu zadržavanja slobodnog kretanja radne snage iz bloka, ocenjuje Sakudža.

Iako Poljaci šalju najviše novca u domovinu, oko 1,2 milijarde dolara godišnje, taj iznos predstavlja tek mali deo bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje koji "teži" 471 milijardu dolara. Doznake su veći problem za zemlje poput Letonije, čiji je BDP manji od jedne desetine poljskog iznosa.

Što se tiče trgovine, Češka i Letonija od svih članica bloka imaju u ukupnom izvozu najveći udeo isporuka u Ujedinjeno Kraljevstvo - oko 4,0 odsto svaka, procenjuje S&P. Ipak, udarac preko tog "kanala" nije verovatan, budući da je ovaj region u velikoj meri izdržavan od drugih trgovinskih partnera unutar bloka, smatra Erste grupa banka.

"Najveći negativni uticaj na rast u centralnoj i istočnoj Evropi, neće doći od bilo kakvog mogućeg pogoršanja direktnih trgovinskih odnosa s Velikom Britanijom", navodi Erste banka u izveštaju objavljenom dan nakon referenduma, ukazujući da je potencijalno usporavanje širom bloka znatno veći rizik.

Razvojni fondovi su poslednja nepoznanica

Sa 114,7 milijardi evra namenjenih za subvencije iz budžeta Unije od 2014 do 2020, Poljska ima najveći ulog na kocki, mada Britanija neće prekinuti uplate do završetka procesa istupanja, čije pokretanje zahteva najmanje dve godine. Čak i tada, London će možda morati da uplaćuje neka sredstva kako bi zadržao pristup zajedničkom tržištu EU.

Odbojnost prema EU u zemljama poput Poljske i Mađarske, koja se intenzivirala od referenduma za Bregzit, takođe povećava rizik od toga da bi transferi iz razvojnih fondova EU mogli da splasnu.