U čemu je tajna apsinta?

Mnoge je zaludeo, a neki su zbog njega i poludeli. Kažu da je on kriv i što je Van Gog odsekao sebi levo uvo.

Bar 70 odsto alkohola, anis, pelin, komorač i još pet-šest biljaka – recept je od pre tri veka za apsint, skupo piće za najbogatije. Pio se na dvorovima čak i u muslimanskim zemljama, dodavao mu se šećer da se ubije gorčina, a vojnici su ga nosili na front.

"Vremenom je apsint pojeftinio i vinari i pivari su se osetili ugroženim i počeli da prave plakate sa slikama đavola i porukama da apsint izaziva ludilo, da je zlo. Jedan čovek se napio i ubio ženu i decu pa su pokrenuli kampanju da se apsint zabrani, što se i desilo 1910. godine", priča turistički vodič Žozijen Ibin.

Od leka do likera

Apsint je liker koji se proizvodi od pelina, anisa, komorača i šećera sa udelom alkohola i do 74 odsto. Iako je tačno poreklo apsinta nejasno, prema nekim navodima, prvi ga je proizveo dr Pjer Ordener 1792. godine kao lek protiv dizenterije i malarije. Napitak ubrzo dobija nadimak "zelena vila", zbog svoje specifične boje. Lek postaje omiljeno piće, pogotovo među francuskim vojnicima, koji su počeli da dodaju anis kako bi mu popravili ukus.

Francuska reč absinthe, koja može da znači apsint ili ređe samu biljku pelin, potiče od reči absinthium, koja je latinski oblik grčke, izvorne reči ἀψίνθιον (apsinthion), u prevodu napitak ili takođe sama biljka pelin.

Glavni krivac je tion iz biljke apsint, koji u velikim količinama izaziva halucinacije. Zabrana je izrečena, propisane visoke kazne, a proizvodnja – nastavljena.

Ekipa RTS-a je bila u jednoj od brojnih destilerija u kojima se apsint ilegalno proizvodio. Otkrivena je 1979. godine, iza tajnih vrata podruma čiji se vlasnik proslavio po tome što je dobio najveću ikada izrečenu kaznu za ilegalnu proizvodnju apsinta, od gotovo dva miliona švajcarskih franaka. Pobegao je i kaznu nikada nije platio. Piće se prodavalo tajnim kanalima, transportovano je, na primer, u konzervama za voće. Kada je 2005. godine zabrana ukinuta i propisana maksimalna količina tiona, Švajcarci i Francuzi su se udružili i napravili turističku atrakciju – Put apsinta i muzej.

"Zabrana je doprinela mističnosti apsinta i ljudi su bili spremni skupo da ga plate. Sada to postaje problem – zbog visokog procenta alkohola, visoke su akcize i apsint je dvostruko skuplji od viskija ili votke, a više nema draž zabranjenog“, kaže direktor Kuće apsinta Žan Kloze.

Neki od ljubitelja apsinta bili su Van Gog, Oskar Vajld, Pikaso, Edgar Alan Po. Džoni Dep priređuje apsint žurke, a sa čašicom apsinta uhvaćena je i Hilari Klinton tokom posete Češkoj.