Ovo je nekoliko primera selektivnog uzgoja, koji je od divljih biljaka stvorio voće i povrće koje danas beremo u vrtu ili kupujemo, nesvesni kako je izvorno izgledalo.
Lubenica
Kao verovatan divlji predak domaće lubenice smatra se vrsta Citrullus colocynthis, koju karakterišu veoma gorki plodovi, prosečne veličine od 5 do 10 cm, a iz kojih se tokom hiljada godina razvila lubenica kakvu danas poznajemo. I dok slika koju je u 17. veku naslikao Đovani Stanči prikazuje bitno drugačiju zrelu lubenicu, kod koje se ističe zanimljiva mešavina bijelih i crvenih delova, unutrašnjost današnje lubenice je u potpunosti crvena (ili žuta, u zavisnosti od sorte). Iako neki ističu kako je na Stančijevoj slici prikazana nezrela lubenica, crne semenke naslućuju da je ipak reč o zrelom primerku.
Banana
Smatra se da su prve “domaće” banane zasađene pre 7.000 godina (a možda i 10.000 godina), i to na području današnje Papue Nove Gvineje, a potom su se proširile širom jugoistočne Azije. Pritom su se moderne banane razvile iz dva tipa svojih divljih srodnica, sorti Musa acuminata i Musa balbisiana, koje karakterišu velike, tvrde semenke. Zahvaljujući intenzivnoj hibridizaciji, moderna banana postala je bitno duža i lakša za guljenje, pa je u poređenju sa svojim divljim pretkom bitno ukusnija i hranjivija, a ima i manje semenke.
Patlidžan
I dok je današnji domaći patlidžan duguljasto okruglo povrće, obično ljubičaste ili bele boje, njegov divlji rođak ima mnogo manji plod, veličine borovnice, i raste u grozdovima koji po sazrevanju poprimaju crvenkastu boju.
Šargarepa
Za razliku od pšenice, koja se uzgaja već hiljadama godina, početak uzgojašargarepe mnogo je novijeg datuma, s prvim primercima uzgojenim tokom 10. veka na području Perzije i Male Azije. I dok su prvobitno uzgojene šargarepe imale tanak i razgranat koren, obično ljubičaste ili bele boje, moderna šargarepa razvila se u povrće debelog korena i karakteristične narandžaste boje. Doduše, postoje i sorte drugih boja, od kojih se posebno ističe ljubičasta šargarepa.
Kukuruz
Selektivni uzgoj kukuruza, koji je započeo 7000. godine p.n.e, izuzetan je primer kako dugotrajna selekcija može od gotovo nejestive divlje biljke nalik travi da stvori bogatu žitaricu kakav je kukuruz. Štaviše, polovina navedenih promena dogodila se od 15. veka, nakon što su Evropljani počeli da uzgajaju kukuruz.
Breskva
Biljke iz kojih su se razvile današnje breskve davale su male plodove, siromašne mesom, uz slankast ukus koji je nalikovao onom kod sočiva, a prvi su ih udomaćili Kinezi. Današnja breskva daje čak 64 puta veći plod u odnosu na svoju divlju verziju.
Komentari 1
dule
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar