Palestinski predsednik godinama je trpeo pritiske saveznika i rivala da na okupiranoj teritoriji Zapadne obale i u Pojasu Gaze održi izbore pošto mu je mandat istekao pre više od jedne decenije.
Mahmud Abas se konačno saglasio s tim da istovremeno, prvi put od 2005, održi predsedničke i prve parlamentarne izbore posle 2006. Odluka koja bi mogla palestinsku politiku da izvede iz atrofije i da konačno normalizuje odnose između rivalskog Fataha i Hamasa, umnogome je doneta zahvaljujući promeni administracije u Vašingtonu.
Ostarelom osamdesetpetogodišnjem palestinskom predsedniku već duže vreme traže naslednika. Više zvaničnika Fataha je na listi mogućih kandidata. Nedavna smrt glavnog palestinskog pregovarača Saeba Erekata skinula je jednog, da bi pri vrhu ostao davnašnji Abasov rival koji živi u egzilu i smatra se miljenikom Zapada.
Muhamed Jusuf Dahlan, 57, jedna je od najkontroverznijih i najmisterioznijih ličnosti Bliskog istoka koja iz emigracije upravlja Demokratskom reformističkom strujom (DRC).
Intrige, zavere, špijunske veze
U vreme dok je bio šef palestinske bezbednosti kritikovan je zbog poslovne imperije koju je stvorio i sumnjivih veza sa Izraelom, pa su ga neki nazivali "kolaborantom". Držao je privatnu vojsku za koju se govorilo da je finansiraju CIA i Mossad.
Dahlan je napustio Ramalah 2010. posle sukoba sa Abasom koga je optuživao da je "diktator" koji nije u stanju da vodi ni Palestinsku upravu, ni Fatah. Vratio se naredne godine da bi osporio isključivanje iz Fataha, ali je umesto toga pokrenuta istraga pod optužbama za korupciju i umešanost u ubistvo jednog od lidera Hamasa u Dubaiju. Palestinski sud u Ramalahu osudio ga je 2016. u odsustvu na tri godine zatvora pod optužbom za prisvajanje 16 miliona dolara u vreme dok je bio član Vlade.
Nastanio se u Emiratima, gde je vremenom postao savetnik za bezbednost šeika Muhameda bin Zajeda al Nahjana, prestolonaslednika Abu Dabija, odakle je, tvrde, osmišljavao intrige, kovao zavere, organizovao špijunske veze i mešetario mutnim međunarodnim biznisom pranja novca i trgovine oružjem.
Sa neizmenjenim statusom miljenika SAD-a i Izraela nastavio je da eksploatiše svoje političke i biznis-veze širom Bliskog istoka. Teško da ima regionalnog konflikta ili intrige u koju nije upleten: rušenja vlasti Muslimanske braće u Egiptu, rata u Jemenu, stavljanja na listu najtraženijih terorista u Turskoj pod optužbom da je umešan u pokušaj državnog udara 2016, aktivnog angažmana Emirata u građanski rat Libije.
Poslovne veze omogućile su mu da 2013. dobije državljanstvo Srbije, a samo predsednik Aleksandar Vučić, sa kojim se sastajao, zna koje su njegove zasluge.
Poslednji angažman vezuje se za talas arapsko-izraelske normalizacije – UAE, Bahrein, Sudan, Maroko – što su Palestinci doživeli kao izdaju, a Dahlanu pripisali "izdajničku ulogu".
Dok se Dahlan sve češće pominjao kao najozbiljniji kandidat da nasledi Abasa, on je kritikovao predsednika, Palestinsku upravu i PLO. Računa na rastuće nezadovoljstvo kultom ličnosti koji je Abu Mazen, kako je Abas poznatiji među Palestincima, stvorio okružujući se lojalistima i službama bezbednosti. Fatahova elita ne želi da vidi kako je broj onih koji traže predsednikovu ostavku dospeo na iznad 60 procenata, a on ne nagoveštava da bi se dobrovoljno povukao.
Iako među kandidatima najbolje stoji Marvan Barguti, lider koji u Izraelu pod optužbom organizovanja terorističkog napada izdržava kaznu doživotnog zatvora, Dahlana se učestalo pominje. Mediji u Zalivu traže kraj Abasove ere, dok Egipat i neke druge arapske zemlje traže od Abasa da Dahlanu dopusti povratak na Zapadnu obalu.
"Bliskoistočni Suslov", čovek sa hiljadu života, hiljadu lica i hiljadu zločina, kako Dahlana opisuju brojni neprijatelji koje je stekao, za sada se ne izjašnjava o kandidaturi. To umesto njega čine drugi.
Amerikanci su svojevremeno smatrali da je Abas najbolja zamena Jaseru Arafatu. Hvalili su ga kao čoveka sporazuma i pregovora. Biće da su ta vremena prošla, posebno posle Abasovih žestokih kritika bliskoistočnog mirovnog plana Donalda Trampa i arapskih normalizacija sa Izraelom. Vašington identifikuje svog novog kandidata: Dahlana.
Američki ambasador u Izraelu Dejvid Fridman podigao je prašinu kada je u odgovoru na pitanje desničarskog lista Izrael Hajom da li bi SAD volele da postave Dahlana za budućeg predsednika odgovorio: "Razmišljamo o tome". Potom je saopšteno da je "pogrešno citiran". Dahlan je na intervju reagovao porukom da je Palestincima neophodna "obnova legitimiteta lidera i institucija" i da su neophodni izbori.
Na Zapadnoj obali je i pre toga pokrenuta kampanja za Dahlana, na šta je Abbas uzvratio "striktnim" direktivama institucijama koje su, tvrdi se, ustanovile tajne transfere novca Dahlanovim pristalicama i njegovu infiltraciju u službe bezbednosti.
Usledila su i hapšenja pripadnika pokreta DRC, koji su 2010. izbačeni iz Fataha, kada i on. "Dahlan predstavlja ništa više od fenomena koji je palestinski narod odbacio", kaže Abasov portparol Nabil Šat.
Palestinska uprava nesumnjivo je destabilizovana poslednjim događanjima u regionu, pa bi i desnica u Izraelu da vidi Dahlana na liderskoj poziciji, uverena da on može da spreči eventualne nemire sve više marginalizovanih Palestinaca.
Dok eksperti bezbednosti upozoravaju na slabljenje Abasa, već su razrađena tri moguća scenarija promena: mirna tranzicija vlasti, haos borbe za prevlast Fataha i Hamasa i mešavina ova dva. Dahlan bi prihvatio svaki, pod uslovom da on komanduje.
Fatah se još nada da će sprečiti Dahlana pozivajući se na zakon koji zabranjuje kandidaturu bez sudskog sertifikata da nije optužen, ili kandidatu koji sredstva za kampanju, direktno ili indirektno, obezbeđuje u inostranstvu.
"Što se nas tiče, Dahlan nije osuđen ni u jednom slučaju", tvrdi Abdel Hamid al-Masri, lider DRC-a, potvrđujući nameru da njegov pokret, uz podršku Egipta, Jordana i UAE, izađe i na predsedničke i na izbore za palestinski Nacionalni savet.
Komentari 1
G pen
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar