Piše Slavoj Žižek: Prvi maj u viralnom svetu
"Lokalno stanovništvo se eksploatiše kada se njegova teritorija koristi za industrijsku poljoprivredu ili intenzivno rudarstvo za izvoz", piše Slavoj Žižek.
Foto: 021.rs
Portal 021.rs, uz dozvolu izdavačke kuće Akademska knjiga, objavljuje deo iz knjige koja je prodrmala svet zarobljen u pandemiji.
U tekstu pred vama Žižek se bavi eksploatacijom radnika.
Možda je 1. maj vreme da se odmaknemo od isključivog fokusiranja na pandemiju i razmotrimo šta njeni razarajući efekti otkrivaju o našoj društvenoj stvarnosti.
Prvo što me iznenađuje je da su, suprotno jeftinoj paroli "sada smo svi u istoj nevolji", klasne podele eksplodirale. Na samom dnu hijerarhije su oni (izbeglice, ljudi zarobljeni u ratnim zonama) čiji su životi toliko jezivi da Covid-19 nije njihov glavni problem. Iako ih naši mediji još uvek uglavnom ignorišu, bombarduju nas sentimentalnim proslavama za medicinske sestre na prvim linijama borbe protiv virusa – Kraljevsko vazduhoplovstvo je čak organizovalo let u njihovu čast.
Ali medicinske sestre su samo najvidljiviji deo cele klase negovatelja koji se eksploatišu, mada ne na isti način kao što je bila eksploatisana stara radnička klasa iz marksističkog imaginarija; kako kaže Dejvid Harvi (David Harvey), oni čine "novu radničku klasu": Radna snaga od koje se očekuje da brine o sve većem broju bolesnika ili da pruža minimalne usluge koje omogućavaju reprodukciju svakodnevnog života po pravilu je snažno polno, rasno i etnički definisana. Ovo je "nova radnička klasa" koja je u prvom planu današnjeg kapitalizma. Njeni članovi moraju nositi dva tereta: u isto vreme, oni su radnici kojima preti najveća opasnost od zaraze virusom na poslu i otpuštanja bez naknade zbog ekonomskih ograničenja koja nameće virus.
Savremena radnička klasa u SAD – koju uglavnom čine Afroamerikanci, Latinoamerikanci i plaćene žene, suočena je sa ružnim izborom: između infekcije tokom brige o ljudima i održavanja ključnih oblika snabdevanja (poput trgovina hranom) ili nezaposlenosti bez naknada (kao što je adekvatna zdravstvena nega).
Kao rezultat, nedavno su izbile pobune u siroma- šnom severnom predgrađu Pariza, gde žive oni koji slu- že bogatima. Kao rezultat, poslednjih nedelja naglo je porastao broj zaraženih virusom Covid-19 u domovima za strane radnike u Singapuru. U jednom se izveštaju objašnjava: "U Singapuru živi oko 1,4 miliona radnika migranata, uglavnom iz Južne i Jugoistočne Azije. Ti migranti, kao domaćice, kućne pomoćnice, građevinski radnici i fizički radnici, od suštinskog su značaja za funkcionisanje Singapura, ali čak su i među najniže plaćenim i najranjivijim ljudima u gradu". Ova nova radnička klasa je ovde bila sve vreme, a pandemija ju je samo učinila vidljivijom.
Bruno Latur (Bruno Latour) i Nikolaj Šulc (Nikolaj Schultz) skovali su termin "geosocijalna klasa" da bi označili ovu klasu. Glavnina ove klase se ne eksploatiše u klasičnom marksističkom smislu, to jest da radi za one koji poseduju sredstva za proizvodnju; "eksploatiše" se prema tome kako se odnosi prema materijalnim uslovima svog života: pristupu vodi i čistom vazduhu, zdravlju, sigurnosti.
Lokalno stanovništvo se eksploatiše kada se njegova teritorija koristi za industrijsku poljoprivredu ili intenzivno rudarstvo za izvoz. Čak i ako ne rade za strane kompanije, oni se eksploatišu jednostavno zato što im je uskraćena puna upotreba teritorije koja im omogućuje da održe svoj način života. Uzmimo slučaj somalijskih pirata: odali su se pirateriji jer im je u priobalnim vodama ponestalo ribe zbog industrijskog ribolova stranih kompanija. Razvijene zemlje prisvojile su deo njihove teritorije i one ga koriste za očuvanje našeg načina života. Šulc predlaže da se prisvajanje "viška vrednosti" ovde zameni prisvajanjem "viška postojanja", gde se "postojanje" odnosi na materijalne uslove života.
Kao što sada primećujemo u vreme pandemije Covid-19, geosocijalna klasa negovatelja mora raditi čak i kada fabrike stoje te smatramo prikladnim da im se posveti Prvi maj umesto tradicionalnoj industrijskoj radničkoj klasi. Njeni članovi su zaista previše iskorišćeni: eksploatisani kada rade (jer je njihov rad uglavnom nevidljiv) i eksploatisani čak i kada ne rade, u samom svom postojanju.
Večni san bogatih govori o teritoriji potpuno odvojenoj od zagađenih stanova običnih ljudi – samo pomislite na mnoge postapokaliptične hitove poput "Eliziuma" Nila Blomkampa (Neill Blomkamp), smeštenog u 2154. godinu, gde bogati žive na džinovskoj svemirskoj stanici, a ostatak stanovništva na uništenoj Zemlji koja podseća na proširenu latinoameričku favelu.
U očekivanju katastrofe, bogati kupuju vile na Novom Zelandu ili obnavljaju hladnoratovske nuklearne bunkere u Stenovitim planinama, ali problem sa pandemijom je to što se od nje ne može biti potpuno izolovan – to je pupčana vrpca koja se ne može prekinuti jer je nužna minimalna veza sa zagađenom stvarnošću.
Pročitaj još
***
Slavoj Žižek je jedan od najpoznatijih živih svetskih filozofa, najveći pečat njegovom delu daje izvorna kombinacija filozofije i psihoanalize. Rođen je 1949. godine u Ljubljani. Diplomirao je na odseku za filozofiju i sociologiju, a doktorirao na odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Ljubljani. Doktorsku disertaciju iz psihoanalize odbranio je u Francuskoj 1985. godine na univerzitetu Paris VII. Kao gostujući profesor predavao je na više od 50 univerziteta u svetu. Najvažnije knjige koje je objavio su: "The Sublime Object of Ideology"; "Looking Away"; "Enjoy Your Symptom"; "Everything You Have Always Wanted to Know About Lacan"; "Metastases of Enjoyment". Prevođen je na više od 20 svetskih jezika. Knjiga "Interrogating the Real" je bilo prvo Žižekovo delo prevedeno na srpski jezik.
Akademska knjiga objavila je 2021. knjigu "Pandemija! 2. Hronika izgubljenog vremena". U izdanju Akademske knjige još su objavljene knjige: "Islam, ateizam i modernist"; "U odbranu izgubljenih stvari", "Lenjin 2017" i "Kao lopov u noći".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Izgubljene duše koje sebe zovu novinarima
17.03.2026.•
6
"U poslednjih 14 godina svedočimo vrtlogu nekontrolisanog amoka izgubljenih duša koje sebe zovu novinarima."
Tramp je (možda) shvatio da razorno oružje nije dovoljno za pobedu
16.03.2026.•
13
Prošle su dve sedmice od početka rata protiv Irana. Napadnuta država je pretrpela velike i bolne žrtve, ali nije se predala.
Piše Janis Varufakis: Fatamorgana od 1,25 biliona
13.03.2026.•
1
Nedavno spajanje kompanija SpaceX i xAI – finansijski spektakl koji su dežurni krugovi navijača pozdravili ovacijama – mnogi su dočekali sa uzdahom olakšanja.
Gorivo skuplje, možda bude "koristi" od toga
10.03.2026.•
25
Jedva da je prošlo sedam dana od početka agresije SAD i Izraela na Iran, a građani Srbije već su osetili prve posledice.
Trampova slava
10.03.2026.•
6
Puneći tekstovima treći nastavak knjige Senke sećanja, pre godinu dana sam napisao i onaj koji se odnosio na stanovnike vašingtonske Bele kuće.
Mizoginija bez galame: Zašto broj žena u politici ne znači i ravnopravnost
08.03.2026.•
1
Kad god se povede razgovor o položaju žena u politici u Srbiji, gotovo po pravilu se iznose brojevi.
Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?
03.03.2026.•
4
Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.
Ogled(anje): Televizija nekad i sad
03.03.2026.•
1
Televizija! Društveni fenomen bez presedana pre pedesetak godina. Jugoslovenska - tada jedna jedina - sa osam republičko-pokrajinskih centara. Svi (je) gledaju. Alternative nema.
Ogled(anje): Bez Rusa Olimpijada kusa
24.02.2026.•
7
Uživao sam u takmičenjima na izvanredno organizovanim Zimskim olimpijskim igrama u Italiji. Sportisti su nanovo pomerali granice ljudskih mogućnosti. Ima li kraja?
Piše Janis Varufakis: Recept za fašizam
20.02.2026.•
7
Zamislite da su fašisti, za koje smo verovali da smo ih polovinom 20. veka zauvek porazili, u nekom tajnom sefu, kao zaveštanje svojim duhovnim potomcima, ostavili recept kako da se fašizam ponovo učini velikim.
Piše Dimitrije Vojnov: Šta nam hapšenje u Crnoj Gori govori o SNS vlasti?
19.02.2026.•
8
Hapšenje Vesne Bratić može biti velika pouka za nas koji smo protiv Aleksandra Vučića.
Izbori u Mađarskoj: Orban protiv Mađara
17.02.2026.•
31
Manje od dva meseca preostalo je do 12. aprila i parlamentarnih izbora u Mađarskoj.
Ogled(anje): Godina pre dolaska naprednjaka na vlast
17.02.2026.•
9
Momčilo Bajagać je u stihu svoje pesme tvrdio kako "godine prolaze nervoznim korakom".
Ogled(anje): Kako se guši sloboda
10.02.2026.•
2
Kasno proleće 2000. proticalo je znaku kulminacije represije diktatorskog režima Slobodana Miloševića nad nezavisnim i profesionalnim medijima u tadašnjoj Jugoslaviji.
Uređivanje pravosuđa
06.02.2026.•
5
Predsednik Republike je potpisao ukaze kojima je proglašena grupa zakona o izmenama i dopunama zakona u oblasti pravosuđa.
Ogled(anje): Veština razgovora
03.02.2026.•
0
Televizijski intervjui tipa "jedan-na-jedan" je, verovatno, najpotcenjeniji format. Retko koja stanica ga nema u svojoj programskoj ponudi.
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Komentari 2
boger
Из угла
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar