Kako dišete? U Srbiji je premalo struje, a previše čađi
Mada je oktobar bio veoma topao i trošilo se otprilike deset odsto električne energije manje nego što je uobičajeno, Beograd je po kvalitetu vazduha bio među najzagađenijima na svetu.
Foto: 021.rs
Odlazeći sa pozicije ministarke za energetiku, Zorana Milanović je poprilično besna obelodanila da je Elektroprivreda Srbije "i juče uvozila struju, oko 2,3 miliona kilovata". Opaska se odnosila na nedelju, 23. oktobar, kada je živa u termometru dostigla čak 23 stepena Celzijusa, dok je neradnim danom industrijska potrošnja upola, i više, manja nego što je radnim danom.
Očigledno da domaća proizvodnja ne može da zadovolji potrebe čak ni u toplom jesenjem danu, u kome je potrošnja električne energije bila za gotovo sedam miliona kilovata manja nego što je dugogodišnji prosek. Teško je naći uverljiviji pokazatelj koliko će na zimu, kada nastupe hladniji dani i to u kontinuitetu, snabdevanje strujom biti neizvesno.
Najzagađeniji na svetu
Temperature su ceo deseti mesec bile daleko iznad proseka, u sredini dana bezmalo letnje. Potreba za grejanjem bilo je tek u pet, šest dana i to samo sat vremena u ranu zoru kada se temperatura spuštala do sedam stepeni. Međutim, već i ovo minimalno zagrevanje otkrilo je novu zimsku slabost gotovo cele Srbije - ekstremnu zagađenost.
Tako je početkom meseca Beograd jedan dan bio najzagađeniji grad na svetu mereno po broju nezdravih čestica u vazduhu. Da nije reč o slučajnosti, pokazalo se 30. oktobra, kada se Beograd na listi najzagađenijh gradova našao na deobi trećeg mesta. U ovom društvu našli su se i Valjevo, Užice i Smederevo... Zapravo, reč je o varošima koje su od ranije poznate po ovom problemu.
Ostaje da se vidi kako će tek biti kada vreme zahladi, pa grejanje bude intenzivno. Jer, već se zna da su proizvodnja struje i toplotne energije daleko najveći uzročnici nezdravog vazduha iznad gradova Srbije. U Nacionalnoj ekološkoj asocijaciji ističu da je zagađenje vazduha u Srbiji toliko da ozbiljno ugrožava zdravlje građana. Poslednja potvrda je istraživanje zdravstvene organizacije UN, a koje je finansirala norveška vlada.
Vazduh prepun nečistoća
Već prvi pokazatelj, broj čestica PM 10 u kubnom metru vazduha je po građane Srbije poražavajući. Dopuštena granica je 50 mikrograma u kubnom metru, a dozvoljeno je da se prekorači najviše u 35 dana godišnje. U Srbiji je u svim gradovima ovo prekoračenje bilo daleko učestalije, pri čemu je i broj čestica višestruko nadmašivao kritičnu tačku.
Pre dve godine je od 182 dana grejne sezone previše PM 10 čestica bilo čak 150 puta u Valjevu, 149 u Novom Pazaru, 107 u Užicu. Još je gora situacija u manjim varošicama, ali u njima merenja nisu ni dovoljno kvalitetna, ni dovoljno učestala.
Kada je reč o sitnijim česticama PM 2,5 njih je dopušteno 25 mikrograma u kubiku vazduha, s tim da će od 1. januara 2024. godine granica biti pooštrena na 20, dok Svetska zdravstvena organizacija zahteva da se dopuštena količina čim pre snizi na pet mikrograma.
U našim gradovima nivo ove čestice je daleko veći, 75 mikrograma u Novom Pazaru, 58,5 u Boru, 56 u Valjevu... Ono što građane Srbije čini dodatno zdravstveno ugroženim je i velika prisutnost u vazduhu sumpor-dioksida, azot-dioksida, ugljen-monoksida, te, u pojedinim naseljima, i tragova pojedinih metala poput nikla, olova ili kobalta.
Energetika uzročnik
Najveći uzročnik kada su u pitanju čestice i SO2 i NO2 su proizvođači struje i toplotne energije. Naročito su izdašne toplane snage manje od 50 megavata za koje nema niti odgovarajućeg pravilnika, niti kontrole načina funkcionisanja. Isto toliko, ako ne i više, zagađenje dolazi od individualnih ložišta.
Samo u Beogradu oko 300.000 domaćinstava se greje iz sopstvenog pogona. Posebna je nedaća kada se vlasnici ložionica, usled siromaštva i nemogućnosti da kupe drvo, koriste onim što nađu, često i plastikom ili, što je najgora varijanta, već korišćenim motornim uljem.
Iz energetskog sektora potiče čak 96 odsto SO2, 62 odsto čestica PM2,5 i 55 odsto čestica PM 10, pa je osavremenjavanje našeg energetskog sistema od ključnog značaja kada je reč o podizanju kvaliteta vazduha u Srbiji. S obzirom na to da se efekti udisanja lošeg vazduha ispoljavaju kasnije, uticaj na oboljevanje često nije vidljiv na prvi pogled.
Pročitaj još
Nestašica i skupoća
Međutim, medicina je jasna, a zdravstvena statistika još ubedljvije pokazuje poguban uticaj zagađenja. Tako se svaka šesta smrt u Srbiji dovodi u vezu sa lošim vazduhom, odnosno oko 3.600 ljudi u Srbiji umire stoga što je godinama udisalo katastrofalno loš vazduh.
Pre neku godinu SZO organizacija je, takođe posle dugog istraživanja, utvrdila da je glavni razlog što je u Srbiji očekivana dužina života znatno kraća nego u drugim evropskim zemljama, pet godina manje nego u Nemačkoj, četiri i po nego u Sloveniji, upravo zagađen vazduh. Procenjuje se da će prosečan tridesetogodišnjak u Srbiji živeti 16, 17 meseci kraće nego njegov vršnjak u Nemačkoj, a razlog je isti - zagađenja u vazduhu. Posledice kao što su snižena plodnost žena ili uvećani broj moždanh udara i kancerogenih oboljenja takođe se vezuju za vazduh prepun nezdravih materija.
Nevolje sa prevelikom zagađenošću nisu novost za Srbiju. Zna se za to godinama, ali malo šta se preduzima da se stvari poboljšaju. To što su ovdašnji gradovi i u pretoplom oktobru ponovo dospeli na listu najzagađenijih u svetu, jasno pokazuje da ni i ove sezone neće biti bolje.
Naprotiv, nestašica i skupoća energenata dodatno će primorati mnoge, posebno siromašne, da se snalaze na svakakve načine, makar i po cenu zagađenja životne sredine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
2
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Komentari 7
ilija
zimi grejanje na bilo sta sem na struju izaziva znatan porast zagadjenja na lokalnom nivou.
termoelektrane zagadjuju daleko vise i treba da su daleko od gradova.
Sajko
Ja sam primetio jos pre 10-ak godina da zimi u Futogu ne moze da se dise. Loze ljudi sve i svasta,dim crne boje samo kulja iz odzaka.
Ranije kada se vecina Futozana grejala na gas (dok je bio jeftin pre oko 10-15 godina) bilo je ok. Problem je jos i drvece jer je skoro 90% listopadno. Tako je sve isto i u Veterniku,Temerinu i ostalim vecim naseljima gde su pretezno kuce
Pupushka Zoltan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar