Problem koji zabrinjava mnoge roditelje: Poremećaj deficita pažnje i hiperaktivnosti
Nova knjiga u izdanju Akademske knjige bavi se važnom temom - mentalnim zdravljem. U pitanju je "TikTok - vodič kroz neurologiju i psihijatriju i još ponešto..." Gorice Đokić.
Foto: 021.rs (Pixabay/ilustracija)
Uz dozvolu izdavača, portal 021.rs donosi vam odlomak iz nove knjige dr Gorice Đokić, koju možda poznajete i kao @neurogoga.
Poremećaj deficita pažnje i hiperaktivnosti
Poremećaj deficita pažnje/hiperaktivnosti jedan je od najčešćih mentalnih poremećaja koji pogađaju decu, ali može da postoji i u odrasloj dobi i ponekad se tada i dijagnostikuje.
Simptomi ADHD-a ((Attention deficit hyperactivity disorder – ADHD) uključuju i nemogućnost zadržavanja fokusa pažnje, hiperaktivnost i impulsivnost.
Postoje kulturološke razlike u dijagnostikovanju ADHD-a kod dece, od veoma striktnih, kao što je npr. u Švedskoj, do veoma fleksibilnih kao što je npr. kod nas i u našem okruženju, ali se procenjuje da je svetski prosek 8,4 odsto dece i 2,5 odsto odraslih.
ADHD se često prvi put identifikuje kod dece školskog uzrasta kada dovodi do problema u školi ili problema sa školskim zadacima. Češći je među dečacima nego devojčicama.
Mnogi simptomi ADHD-a, kao što su visoki nivoi aktivnosti, poteškoće pri dugotrajnom mirovanju i ograničen raspon pažnje, uobičajeni su za malu decu uopšte. Razlika kod dece sa ADHD-om je u tome što su njihova hiperaktivnost i nepažnja primetno veće od očekivanih za njihovu uzrasnu dob i uzrokuju uznemirenost i/ili probleme u funkcionisanju kod kuće, u školi ili sa prijateljima.
ADHD najčešće ima tri forme, a tipizacija se zasniva na simptomima koji su se javili u poslednjih šest meseci:
1. Dominacija deficita pažnje – kada postoji 6 (ili 5 za osobe starije od 17 godina) od sledećih simptoma:
- Ne obraća pažnju na detalje ili pravi neoprezne greške u školskim ili poslovnim zadacima.
- Ima problema da ostane fokusiran na zadatke ili aktivnosti, na primer tokom predavanja, razgovora ili dugog čitanja.
- Čini se da ne sluša kada se sa njim razgovara, kao da je odsutan.
- Ne prati uputstva i ne završava školske obaveze, niti kućne poslove (može započeti zadatke, ali brzo gubi fokus).
- Ima problema u organizovanju zadataka i posla (na primer, ne upravlja dobro vremenom, propušta rokove).
- Izbegava ili ne voli zadatke koji zahtevaju stalne mentalne napore, poput pripreme izveštaja i po- punjavanja obrazaca.
- Često gubi stvari potrebne za zadatke ili svakodnevni život, poput školskih papira, knjiga, ključeva, novčanika, mobilnog telefona i naočara.
- Pažnja se lako odvlači sa onog što se radi na nešto drugo.
- Zaboravlja svakodnevne zadatke, a stariji tinejdžeri i odrasli mogu zaboraviti da uzvrate telefonske pozive, plate račune ili odu na sastanke.
2. Hiperaktivni/impulsivni tip – kada postoji šest (ili pet za osobe starije od 17 godina) od sledećih simptoma:
- Vrpolji se ili kucka rukama ili nogama, ili trese noge.
- Ne može da sedi mirno (u učionici, na radnom mestu).
- Trči ili se penje, npr. u školi gde to nije dozvoljeno.
- Ne mogu se igrati ili zabavljati sedeći mirno.
- Uvek "u pokretu", kao električni zec.
- Previše priča.
- Uleće u razgovor i odgovara na pitanje pre nego što je pitanje završeno (na primer, može dovršiti rečenice ljudi, jedva čeka da govori u razgovorima).
- Ima poteškoća u čekanju na red, ili dok čeka u redu.
- Prekida ili ometa druge (na primer, prekida razgovore, igre ili aktivnosti ili počinje da koristi tuđe stvari bez dozvole). Stariji tinejdžeri i odrasli mogu preuzimati ono što drugi rade.
3. Mešoviti tip
Dijagnoza ADHD-a uključuje prikupljanje informacija od roditelja, nastavnika i drugih, popunjavanje testova i kliničku procenu, kao i medicinsku procenu kako bi se isključili drugi zdravstveni problemi.
ADHD je poremećaj sa više etiologija. Kombinacije genetskih, neuroloških i faktora životne sredine doprinose patogenezi i njenom heterogenom fenotipu. Dokazi iz studija porodice, blizanaca i usvajanja snažno sugerišu da je ADHD visoko nasledni, poligenski poremećaj. Genske varijante koje predviđaju rizik od ADHD-a važne su za razvoj mozga, migraciju ćelija i kodiranje gena za kateholaminske receptore i transportere.
Identifikacija genskih skupova koji utiču na puteve neurotransmitera u mozgu sugerisala je da se retke varijante broja kopija ili akumulacija većih delecija i duplikacija koje utiču na transkripciju gena češće nalaze kod osoba sa ADHD-om. Doprinos komplikacija tokom trudnoće i porođaja u nastanku ADHD-a je mešovit, ali snažni dokazi podržavaju veći rizik od ADHD-a nakon izloženosti ploda alkoholu ili duvanu i niske porođajne težine (<2.500 g). Hipoksično-anoksična povreda mozga, epilepsije i traumatska povreda mozga takođe doprinose riziku od ADHD-a.
Izloženost toksinima iz okoline (posebno olovu, organofosfatnim pesticidima i polihlorovanim bifenilima) povezana je sa simptomima ADHD-a. Osim dece koja doživljavaju izuzetnu ranu trauma i odbacivanje, uzročna veza između porodičnog okruženja i psihosocijalnih problema i ADHD-a nije do kraja precizirana.
Neuroimaging studije dokazuju da je ADHD i poremećaj ranog razvoja mozga. Na osnovu volumetrijskih i funkcionalnih MRI studija, otkrivene su razlike u strukturnom razvoju i funkcionalnoj aktivaciji u prefrontalnom korteksu, bazalnim ganglijima, prednjem cingularnom korteksu i malom mozgu.
Aktivnost među ovim područjima zavisi od kateholaminergičkih neuronskih krugova. Uprkos nedovoljnim dokazima o deficitu ovih neurotransmitera, njihova uloga u nastanku ADHD-a je potkrepljena njihovom distribucijom u onim delovima mozga koji su uključeni u ADHD i pozitivnim odgovorom pacijenata sa ADHD-om na lekove koji moduliraju neurotransmisiju kateholamina.
Pročitaj još
Dokumentovano je i kašnjenje u sazrevanju korteksa, sa najvećom debljinom korteksa postignutom u velikom mozgu sa sedam godina kod dece koja se tipično razvijaju i sa 10 godina kod dece sa ADHD-om.
Rejecting sensitive dysphoria (RSD) – disforija osetljiva na odbijanje – predstavlja neuobičajeno jak emocionalni odgovor koji osoba može doživeti na realno odbijanje, kritiku ili čak šalu. DSM5 klasifikacija još uvek ovo ne prepoznaje kao odvojeni klinički entitet jer za sada postoje samo dokazi da se javlja u ADHD-u.
Lečenje ADHD-a podrazumeva više vrsta terapija, a to su: psihostimulansi (methylphenidate, amphetamine i dextroamphetamine), nestimulativni lekovi (atomoxetine, clonidine), kognitivno-bihevioralna psihoterapija, obrazovne, specijalno-pedagoške i socijalne intervencije.
***
Dr Gorica Đokića diplomirala je na Medicinskom fakultet u Beogradu 1992. godine, nakon čega je specijalistički ispit položila na Klinici za neurologiju i Klinici za psihijatriju Vojnomedicinske akademije, kao lekar specijalista neurologije. Doktorsku tezu odbranila je na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, a istovremeno je završila i master iz psihofarmakologije na Neuroscience Educational Institute San Died u Kaliforniji. Članica je Srpskog lekarskog društva, Udruženja psihijatara Srbije, Evropskog koledža za neuropsihofarmakologiju (ECNP) i Neuroscience educational Institute (NEI). Objavila je više od 80 naučnih i stručnih radova i koautorka je dve knjige iz oblasti psihijatrije i jedne knjige iz oblasti demencije.
Više informacija o samoj knjizi pogledajte na sajtu Akademske knjige.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
2
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Komentari 9
Ajme Nama
Deca nisu ništa kriva.
Ajme meni
Vunerkind
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar