Na planeti sve više ljudi, na Balkanu sve manje
Poluostrvo na jugoistoku Evrope je oduvek bilo emigraciono područje.
Foto: Pexels (Krizjohn Rosales)
Međutim, poslednjih decenija natalitet je toliko nizak da se broj stanovnika rapidno smanjuje i svim državama u regionu preti demografski kolaps.
Sedam dana pre kraja popisa u Srbiji popisano je tek 6,3 miliona, dok se procenjuje da će po okončanju biti između 6,5 i 6,6 miliona stanovnika. Kako je pre deceniju popisano 7,160 miliona žitelja, vidi se da je ljudi sve manje.
Srbija nije jedina koju je zahvatio ozbiljan gubitak stanovništva. Slične prošlogodišnje akcije u Hrvatskoj i Bugarskoj su pokazale pad stanovnika od 8,8, odnosno 11,4 odsto, a trend je još izraženiji u Severnoj Makedoniji i na Kosovu.
Zapravo, ceo Balkan se prazni, proces je praćen uočljivim starenjem preostalog stanovništva. Tako je prosečan građanin Severne Makedonije star 41,3 godine, čak šest i po više nego na popisu iz 1981.
Nestaju manji gradovi
Već tokom trajanja popisa izrečene su glasne primedbe na rad popisivača, previše ljudi je javilo da su ostali nepopisani. Pitanje koliko se izostavljenih samostalno prijavilo u naknadnih sedam dana datih za ovakve i slične slučajeve. Ipak, nesporno je da je broj stanovnika ozbiljno umanjen.
Moguće je da jug Srbije ne bude usamljen u drastičnom umanjenju - pogranične opštine u Vojvodini su takođe ugrožene "belom kugom". Za sada, podatak da je u odnosu na popis od pre deceniju Vranje izgubilo 10.000, a Leskovac 18.000 ljudi, zaista zabrinjava.
Mada su rezultati popisa krajnje nepovoljni, daleko od toga da su iznenađujći. Pad broja žitelja traje dugo, i sada se više ne dovodi u pitanje samo opstanak oko 1.000 manjih sela, već je i budućnost mnogih varošica upitna. I u tome Srbija nije usamljena, nestanak je zapretio možda najviše pojedinim delovima Kosova na kome je pre deset godina bilo 30 sela bez ijednog žitelja sa stalnim boravkom, a sada je takvih naselja blizu 250. Može se zamisliti koliki bi talas emigracije zahvatio južnu srpsku pokrajinu ako bi Evropska unija za žitelje ove regije odobrila viznu liberalizaciju.
Porazni rezultati popisa
Prošlogdišnji popis u Hrvatskoj je registrovao tek 3,899 miliona stanovnika, 400.000 manje nego deset godina ranije. Poređenje sa 1981. ukazuje na prave dimenzije demografskog kolapsa, tada je broj žitelja u Lijepoj našoj bio 5,160 miliona.
Možda su još porazniji lanjski popisni rezultati u Bugarskoj - tamo je 6,895 miliona, 11,5 odsto manje nego na prethodnom popisu. Minus u odnosu na popis od pre tri decenije (1991.) je dostigao 2,15 miliona. Zanimljivo da je manje žitelja zabeležen bukvalno u svakoj opštini, najmanji pad 1,5 odsto je u Sofiji. Najveći gubitak je zabeležen u Vidinu i obližnjim severnozapadnim krajevima, čak 25 odsto.
Za raziku od većine balkanskih država, Bugarska nije doživela raspad države, na njenoj teritoriji nije bilo sukoba, nije ni bombardovana... Štaviše, ne da nema spornih političkih tvorevna poput Republike Kosovo ili Republike srpske koje uzrokuju teškoće i susednim državama, već je članica Evropske unije u koju se svake godine sliva popriličan kapital.
Ne pomažu ni pare
Za razliku od brojnih balkanskih suseda, životni standard u Bugarskoj je poprilično narastao i sada mnogi tvrde da je primetno veći nego tokom socijalističkih vremena, što se nikako ne bi moglo reći za žitelje u državama nastalim raspadom Jugoslavije, izuzev Slovenije. Pa, ipak, pre svega mladi odlaze ne samo iz Vidina, Stare Zagore ili Plovdiva, veći i iz prestone Sofije.
Uprkos investicijama, novim fabrikama, povećem broju radnih mesta namenjenih "digitalnima", a tu se i novci iz evropskih fondova kojima se itekako podržavaju kulturne i zabavne delatnosti. Ne vredi, ne pomaže, val emigracije je zapljusnuo pogotovo mlađe stanovništvo istočnog suseda.
Sa druge strane, na planeti je svakim danom sve više ljudi, 15. novembra je zabeležen osmomilijarditi žitelj. Za samo 11 godina stanovnika je za milijardu više, a rast se nastavlja, istina sve sporije. Predviđa se da će trajati do 2084., kada bi neko vreme trebalo da ukupan broj ljudi stagnira na 10,4 milijarde, da bi početkom 22. veka počeo da opada.
Pročitaj još
Jedno dete u porodici
Zanimljivo je da je ljudi na planeti sve više, mada Evropa već dugo, ima negativan natalitet, a u poslednje tri i po decenije i najmnogoljudnija nacija, kineska. Politika "jedno dete u porodici" je u početku realizovana iz popriličnu strogu kontrolu komunističke partije, ali danas Kinezi rođeni kao jedinci smatraju normalnim da i porodice koje zasnuju imaju samo po jedno dete. Stoga je broj žitelja Kine pao na 1,4 milijarde i procenjuje se da će već za godinu, dve Indija po brojnosti preteći Kinu, mada je i u ovoj državi natalitet u padu kao posledica lako dostupnih kontraceptivnih sredstava.
Inače, tokom istorije broj ljudi je neprekidno rastao. Čak ni najveći, svetski ratovi nisu zaustavljali ovaj trend. Jedini izuzetak su bile globalne epidemije, od kojih je najpoznatija ona u Evropi koja je za tri godine sredinom 14. veka broj žitelja Evrope gotovo prepolovila.
Bogati arče resurse
Nauka smatra da se Homo sapiens pojavio pre 300.000 godina, da bi na prelasku u novu eru na svetu egzistiralo otprilike 190 miliona ljudi. Milijarda je dostignuta oko 1810. godine, a za rast na dve milijarde, 1928, čekalo se nešto više od veka. Potom se broj ljudi uvećava naglo i 1964 dostigao je godišnji rast od 2,2 odsto.
Od tada stopa rasta se smanjuje. Razlog naglog uvećanja vezuju se za manju smrtnost majki i dece, produženi prosečni životni vek i sve uspešniju medicinsku zaštitu.
Mada se povremeno može ćuti zebnja za budućnost čovečanstva, u Fondu za stanovništvo Ujednjenih nacija ističu da resursa ima dovoljno, ali bi bilo dobro da se pravilnije i odgovornije raspodele. Na deset odsto najbogatijih otpada polovina potrošenih resursa, dok je udeo deset odsto najsiromašnijih zanemarljiv.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Jadna SNS maskarada na Detelinari
14.10.2025.•
23
Žandarmerija je u subotu počela da se okuplja malo ispred zgrade, malo pored, malo preko puta, malo tamo niže.
Vučićeva loša priča
07.10.2025.•
9
"Vučić jednostavno kaže – promenite ploču ili se ni vi nećete dobro provesti."
Roditeljima koji deci tutnu telefon u ruke
07.10.2025.•
8
Snimak mog dvanaestogodišnjeg deteta, koji je napravio njegov vršnjak osvanuo je na jednoj Instagram stranici pod nazivom "Blamovi"...
Moldavski scenario u Srbiji: Zašto poruka "raspiši izbore" ne znači mnogo
30.09.2025.•
31
Kada sledeći put kažete u pravedničkom gnevu "Raspiši izbore!", trebalo bi da se setite izbora od nedelje u Moldaviji, da vidite koliko samo raspisivanje izbora - ništa ne znači.
Sankcije NIS-u: Biće loše po nas
26.09.2025.•
37
Posle pola godine neizvesnosti, Srbija će od 1. oktobra biti pod sankcijama.
Drugačije mišljenje
19.09.2025.•
17
Zanimljivo je, i u isto vreme duboko cinično, da je Čarli Kirk postao tema u Srbiji tek onog trenutka kada je ubijen.
Današnja lekcija
12.09.2025.•
6
Nekada su nas učili da je škola kuća znanja, da se u nju ulazi tiho i izlazi malo mudriji, da se u njoj stiču znanja i vrline i postaje se čovek.
Srbiju je neko pozvao i probudio
04.09.2025.•
9
Dok je spavala snom pravednika i sanjala kako će jednog dana da se probudi sva svoja, telefon je zazvonio.
Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama
04.09.2025.•
23
Mesecima unazad u vazduhu lebdi pitanje o budućnosti televizija N1 i Nova S, njihovih portala, te Danasa, Radara i Forbs Srbija.
Nesređeni birački spiskovi - ko bira, a ko broji glasove?
02.09.2025.•
8
Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Piše Siniša Tucić: Istorija pamti - i one koji ćute i oni koji deluju
29.08.2025.•
6
U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.
Osećate li bes?
28.08.2025.•
23
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Evropa se ubrzano naoružava
25.08.2025.•
16
Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.
Dogovor stranačkih kolega
21.08.2025.•
17
Prošlog četvrtka uveče učesnici protesta u Novom Sadu su akumulirani bes iskalili na gradskim prostorijama Srpske napredne stranke i demolirali ih.
Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?
18.08.2025.•
4
Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.
Nacionalno onesvešćen
04.08.2025.•
4
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Komentari 7
Rasa sa salasa
VV NS
Kad AV postane doživotni preCednik i bude zabranjeno bilo kakvo kritikovanje njegovog lika i dela sve će leči na svoje...
Djuri
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar