Budžet najavljuje teška vremena, ali ne i za ljude sa ove fotografije
Rast zarada će i naredne godine biti ispod nivoa inflacije, pa će građani morati da troše i ušteđevinu, ako je imaju, kako bi održali skromni standard.
Narodni poslanici su usvojili proračun za narednu godinu, zakon kojim se uobličava ekonomska politika u predstojećim mesecima. Smatra se najvažnijim aktom i na osnovu njega može se okvirno proceniti kako ćemo živeti sledeću sezonu.
Rasprava u Skupštini je razočarala - opozicioni predstavnici su se previše skoncentrisali na zaista nepotreban nacionalni fudbalski stadion, propustivši priliku da ukažu na mnoge druge sporne namere aktuelne vlasti. Imali su sjajan osnov - poziv Vlade Srbije MMF-u na sklapanje stend-baj aranžmana, što je uslov za dobijanje 2,4 milijarde evra kredita pod povoljnom kamatom do tri odsto.
Bilo je to priznanje da srpske finansije slabo stoje. No, opozicija se još jednom pokazala jalovom.
Varke u budžetu
Tako je usvojen plan da država naredne godine potroši 1.964, mada će prihodovati tek 1.843 milijardi dinara. Deficit izgleda skroman, 121 milijardu, ali je zapravo više nego dvostruko veći. Umesto 1,05, iznosiće skoro 2,3 milijarde evra.
Naime, 1,25 miljardi država je izdvojila za "nabavljanje finansijske imovine", što je mimikrija za plaćanje uvoza struje i gasa umesto državnih energetskih preduzeća. Tako je državni minus od 2,2 milijarde evra, 3,3 odsto BDP, niži od ovogodšnjih 3,9 odsto. Ali, u pitanju je svojevrsna varka. Inicijalno, ovogodišnji deficit je bio planiran na tri odsto, mada je Fiskalni savet smatrao da je dva prava mera za siromašnu zajednicu.
Država je, inače, nedavno precizirala visinu deficita, međutim, strategija će se primenjivati tek za dve, tri godine. Vezala ga je za visinu javnog duga i ukoliko je, kao u slučaju Srbije danas, između 55 i 60 odsto BDP, deficit mora da bude ispod jedan odsto. Tek da se vidi koliko se vlast i dalje baškari u fotelji. Obraćanje MMF-u je ujedno i signal da će neki od narednih budžeta morati da bude strog, restriktivan kao onaj Vujovićev za 2015. godinu.
Put u provaliju
Mada ministar Mali i predsednik Vučić vole da ističu kako Srbija nije prezadužena, brzi skok kamata na svetskom finansijkom tržištu ogolio je poziciju "zemlje na brdovitom Balkanu". Dug nije izgledao velik dok je novac bio jeftin, bezmalo besplatan, no, kada su kamate dostigle solidan nivo, stvari postaju drugačije.
Ako se podsetimo da su u nedavnoj prošlosti, recimo u poslednjoj deceniji trajanja SFR Jugoslavije, kamate na svetskom tržištu bivale i dvostruko više od današnjih, postaje jasnije koliko Srbiji preti da sklizne u provaliju.
Devizne obaveze države na plaćanje dospelih kreditnih glavnica i kamate iznosiće 5,5 milijardi evra, što uz pokrivanje planiranog deficita čini 7,7 milijardi evra obaveza. Problem je što je Srbija akumulirala velike obaveze emitujući hartije od vrednosti, dinarske i devizne. Kamata je bila ekstremno niska, pa je zaduživanje državnim obveznicama izgledalo neobično povoljno.
Na kamate tri miljarde evra godišnje
Ove godine na oko 32 milijarde evra duga platićemo otprilike 900 miliona evra. Međutim, za 7,7 milijardi evra ovogodišnjih pozajmica, platićemo oko 530 miliona evra kamate. Trend je takav da, ako nastavimo dosadašnjim tehnikama pozajmljivanja, i krajem 2023. bismo kamatne obaveze povećali za novih 690, potom 820 miliona eva.
Nakon tri sezone, umesto ovogodišnjih 900 miliona za kamate bismo izdvajali i preko tri milijarde evra godišnje. Ukoliko cena zaduživanja na finansijskom tržištu bude rasla nešto brže, obaveze mogu da narastu toliko da nas uhvati vrtoglavica...
Otuda potraga za kreditima sa fiksnim kamatama, pogotovo ako su i niže. Tako je pristigla milijarda od arapskog šeika, sada će i 2,4 od MMF-a. Za pojedine projekte računa se i na kineske kredite. U svim slučajevima prinos ne nadmašuje tri odsto. Ovi aranžmani i povećavaju poverenje poslovne zajednice u Srbiju, što dovodi do toga da kamate pri izdavanju državnih obveznica sporije rastu.
Međutim, nemamo dovoljno ovakvih izvora novca i zato vlast mora da strogo vodi računa kako troši. Ipak, već za godinu-dve, budžetski deficit će morati biti ispod jedan odsto.
Incident opametio vlast
Država se i tek usvojenim budžetom opredelila da snažno investira, ponajviše u infrastrkturu. Izdvojiće oko četiri milijarde evra, od kojih će polovina ići preko Ministarstva za građevinu. Oko 25 milijardi dinara biće izdvojeno za prugu Novi Sad-Subotica, 50 milijardi dinara za drumski Moravski koridor, čija će ukupna cena nakon trogodišnjih ulaganja dostići 950 miliona evra. Tu je i izgradnja puteva Ruma-Šabac-Loznica, Preljina-Požega, dok se očekivalo da u izgradnju kanalizaciono-vodovodne mreže država uloži više od naznačenih 13,3 milijardi dinara.
Trebalo je da nas incident u TENT-u košta četiri miljarde evra, pa da država počne ozbiljnije da ulaže u energetiku. Tako će u izgradnju HE "Bistrica" uložiti 600 miliona evra, u "Buk Bjela" 250 miliona. Za revitalizaciju "Đerdapa 2" planira se 213 miliona, "Vlasine", "Bistrice" 110 miliona. Za kupovinu rudarske opreme, EPS-u će biti prosleđeno 85 miliona evra, a za zamenu sistema transporta pepela i šljake u TENT A 125 miliona.
Pročitaj još
.jpg "Usvojen budžet Srbije: Povećan za 7,8 odsto u odnosu na ovogodišnji")
Više za oružje, manje lekarima
To što u ovogodišnjem budžetu nema ranije uporno planiranih autoputeva Beograd-Zrenjanin, Pančevo-Vinča, koridora "Karađorđe", dok su ulaganja u beorgadski metro i nacionalni stadion na nivou trećine ranijih kalkulacija, ukazuje na to da će narednih godina država smanjiti investicije. Tako je predviđeno da se već u budžetu za 2025. godinu ulaganja preko Ministarstva za građevinu prepolove. Znake racionalnijeg zahvatanja u državnu kasu narednih sezona vide se već i u nedavno usvojenom budžetu.
Brine što je za zdravstvo planirano da se ulaže 13 milijardi dinara manje, a za prosvetu 12 milijardi manje. Istovremeno se uvećava novac za nabavku vojne opreme na otprilike 650 miliona evra, dok je policiji namenjeno 90 miliona evra. Plate u javnom sektoru biće uvećane za 12,5 odsto, sem u vojsci gde je porast duže vreme izrazito niskih zarada 25 odsto.
Penzionerima je rast od 20,8 odsto nedovoljan da pokrije ovogodišnjih niskih pet odsto. Tekuća inflacija je premašila 15, sledeće se predviđa na 12 odsto, što zbirno daje ukupnu od 27 odsto za dve godine. Primetno iznad rasta plata, tim pre što je rast cena veći kada je reč o osnovnim prehrambenim i higijenskim potrepštinama, što kod siromašnijih čini znatno veći udeo u potrošačkoj korpi.
Obezvređena ušteđevina
Nesporno da će po kupovnoj moći naredne godine zarade uočljivo opasti, i više nego što su ovogodišnje od prošlogodišnjih. Pad standarda biće znatno viši kod siromašnijh slojeva. Mnoge porodice da bi preživele moraće da troše prethodnih sezona teškom mukom izdvojenu ušteđevinu.
Nevolja je što je državna ekonomska politika godinama takva da je možda ponajviše obezvredila baš ušparano. Dok su cene unazad deset godina skočile 80 do 90 odsto, evro je u odnosu na dinar oslabio cirka šest odsto. Nominalno, po kupovnoj moći je gotovo preplovio vrednost, naravno kada je reč u pazaru u Srbiji. U nas je sve poskupelo, samo je evro pojeftinio.
Apsurd koji omogućava da država preko sistema menjačnica, čiji su vlasnici u organizacionoj strukturi vlasti, otkupi devize po izrazito niskoj ceni. Onima bogatijama devize se izvlače preko ektremno naraslih cena nekretnina i na vlast navezanog sistema građevinskih ulagača.
Nema šta, biće teško sledeće godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
2
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Komentari 12
Peraon
EUfreedom
DiMaKa
A svidja mi se i ZZtopov komentar da je Mali uzeo kredit. Uzeo je on nepovratno od TETKE samo ne zanm cije. Moja neda pa neda.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar