Siromašna provincija plaća potrebe Beograda
Najavljeni su novi izbori za Beograd. Mada se opozicija još nije nedvosmisleno izjasnila hoće li učestvovati, po svemu sudeći građani prestonice će 2. juna ponovo zaokruživati listiće.
Foto: 021.rs
Nakon nedavnog izjašnjavanja, karte su tako podeljene da se nije mogla formirati (legitimna) beogradska skupština, pa tako ni izvršna lokalna vlast.
Opozicija je mesecima ukazivala na navodne brojne izborne marifetluke, pre svega na glasanje onih koji, u suštini, nisu građani jedine srpske metropole, očekujući da, na pritisak iz inostranstva, republička vlast poništi rezultate prethodnih izbora i raspiše njihovu repeticiju. Bilo bi to, istina zaobilazno, svojevrsno priznanje vlasti da se na izborima služila mahinacijama.
Upravljati novcem
Međutim, mada je pritisak iz SAD i iz EU bio snažan i dosta dug, rasplet nije baš po volji političkih grupacija koje se oslanjaju na zapad. Umesto ponavljanja prošlih, raspisuju se novi izbori za grad Beograd. Neobično oštra i velika frka koja se u javnosti podigla celim ovim povodom ukazuje na značaj vladanja najvećim gradom u Srbiji. Interesi su toliko snažni da nijednoj strani nije palo na pamet da odustane od borbe za upravljanje prestonicom.
Postavlja se pitanje zašto je biti vlast u Beogradu toliko važno, kakve su to sve čari kojima grad na ušću Save u Dunav tako mami? Pokazalo se da nisu u pitanju samo čarolije i sadržajan društveno-kulturni život u prestonici. Zapravo, Beograd je daleko najbogatija sredina u Srbiji i biti vlast u glavnom gradu znači upravljati velikim novcem koji sam velegrad generiše, ali i izuzetno velikom količinom novca koja se sliva u prestonicu. Posebno će u naredne tri-četiri godine biti velikog trošenje novca u glavnom gradu, najviše u vezi sa izložbom Expo 2027.
Bogatstvo metropole
Budžet grada Beograda se poslednjih godina uvećao na 1,45 miliardi evra, zbir budžeta svih preostalih gradova i opština u Srbiji je oko 2,2 milijarde. U glavnom gradu živi četvrtina stanovnika republike, međutim broj uposlenih čini trećinu svih uposlenih u Srbiji.
Njihove zarade su 30 odsto više od republičkog proseka, nekretnine su u glavnom gradu mnogostruko skuplje nego u provinciji, pa je i njihovo oporezivane mnogo unosnije. Naravno da je nezaposlenost u glavnom gradu upola manja nego u republici, dok u prestonici živi i oko 35.000 stranih državljana sa prihodima koji su višestruko veći od ovdašnjih. Ne mali deo teo tog novca potroši se u srpskoj metropoli.
Koncetracija državnih organa ili specifičih institucija je u glavnom gradu, u njima su plate daleko iznad proseka. Oko 80 odsto turista koji pohode Srbiju pre svega dolazi u Begrad, posebno kada je reč o poslovnom turizmu. Jednostavno, Srbija je izrazito centralizovana zajendica i svi robni i finansijski tokovi usmereni su prema središtu države. Sve ovo čini da je Beograd u odnosu na ostatak republike svojevrsna oaza, sa mnogo bogatijim i raznovrsnijim životom.
Konverzija gradskog zemljišta
Naravno da je novca u ovako živoj i moćnoj sredini znatno više nego u ostatku Srbije. Stranke to znaju i zato se na svakim izborima posebnom žestinom nadmeću za pobedu na lokalnom nivou. Odnedavno, Beograd raspolaže i specifičnom bogatstvom, zemljištem u sklopu nekadašnjih društvenih preduzeća.
Svojevremeno su takva preduzeća privatizovana za siću, baš zbog uslova da zemljište u sklopu njih ostane u državnom vlasništvu. Nedavno je naprednjačka vlast odlučila da se ovo zemljište pokloni novim vlasncima bivših preduzeća koji su, inače, pretežno ugasili firme.
Cilj je od starta bio dograbiti se atraktivnih lokacija i zemljište iskoristiti za stambenu izgradnju. Odluka države o besplatnoj konverziji zemljišta je dodatni poklon sa neba novim vlasnicima. Naravno da je ovakvih atraktivnih lokacija najviše u glavnom gradu, a ceo posao konverzije sprovodi lokalna vlast. Očito da borba za Beograd ovog puta ima i dodatan podstrek.
Troši i sopstveno i tuđe
Manje je poznato da je Beograd i glavno mesto potrošnje budžeta Republike Srbije. Tako se trenutno republičkim parama gradi metro, podzemni tunel između Karađorđeve ulice i Bulevara despota Stefana, novi Savski most, te brojni i dugi kanalizacioni sistemi, odnosno prečistači otpadnih voda.
Slični objekti se u drugim, mnogo siromnašnijim gradovima i opštinama Srbije, grade novcem iz lokalnog budžeta. Nigde u svetu se metro, tipična potreba lokalne zajednice, ne gradi iz državnog, već iz lokalnog budžeta. Pogotovo je nekorektno prema ubogim žiteljima provincije da se znatno bogatijim stanovnicima prestonice državnim novcem gradi lokalna kanalizacija ili prečistač.
Da sve bude apsurdnije, finansijska situacija u glavnom gradu uopšte nije loša. Znatno je bolja nego pre desetak sezona, kada je grad imao budžet od 1,1 milijarde evra, a dug od oko 600 miliona. Na kraju prošle godine javni dug prestonce iznosio je oko 280 miliona evra, a ovogodišnji budžet je procenjen na 1,63 milijardi.
Pročitaj još
Masovan bojkot
Pa šta je onda ono što grad Beograd ograničava u finansiranju razvojnih projekata na svojoj tertoriji? U pitanju je dugogodišnja rak rana prestonice - (pri)gradski saobraćaj. Po navici započetoj pre više od pola veka, žitelj prestonice, uprkos obavezi, ne plaćaju prevoz. Nije u pitanju odluka vlasti da se žiteljima omogući besplatan prevoz, već je reč o spontanoj odluci građana da ne kupuju karte, bilo one u autobusu, bilo razne vrste pretplata kada se dobija ne mali popust.
Ružna i štetna navika je izgrađena još u socijalističkim vremenima i zasniva se na činenjenici da nijedna vlast do sada nije bila spremna da na masovno izbegavanje plaćanja reaguje prema zakonu. Strah od masovnog revolta i instinkt očuvanja vlasti su suviše snažni da bi gradski političari rizikovali. Tako se došlo u situaciju da su troškovi beogradskog javnog gradskog preduzeća za saobraćaj 300 miliona evra godišnje, dok prihodi jedva dostižu 50 miliona.
Beogradska ruka u državnoj kasi
Razlika se, svakako, doplaćuje iz gradskog budžeta i to je daleko najveća stavka u trošenju gradske kase. Inače, u drugim gradovima i opštinama najveći izdatak lokalne kase su subvencije za plaćanje boravka u dečjim vrtićima.
Tako je nastao veliki problem srpske prestonice. Poltičari Beograda, uz odobrenja državne vlasti, decenijama primenjuju originalno rešenje neugodnog masovnog bojkota plaćanja lokalnog prevoza. Gradskom javnom preduzeću će trošak nadoknaditi iz gradskog budžeta, dok će tako nastali minus u gradskoj kasi nadoknaditi time što će lokalne potrebe finansirati zavlačanjem ruke u republičku kasu.
Dakle, po leđima daleko siromašnijih i od centara moći mnogo udaljenijih kmetova iz provincije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
0
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Jadna SNS maskarada na Detelinari
14.10.2025.•
23
Žandarmerija je u subotu počela da se okuplja malo ispred zgrade, malo pored, malo preko puta, malo tamo niže.
Vučićeva loša priča
07.10.2025.•
9
"Vučić jednostavno kaže – promenite ploču ili se ni vi nećete dobro provesti."
Roditeljima koji deci tutnu telefon u ruke
07.10.2025.•
8
Snimak mog dvanaestogodišnjeg deteta, koji je napravio njegov vršnjak osvanuo je na jednoj Instagram stranici pod nazivom "Blamovi"...
Moldavski scenario u Srbiji: Zašto poruka "raspiši izbore" ne znači mnogo
30.09.2025.•
31
Kada sledeći put kažete u pravedničkom gnevu "Raspiši izbore!", trebalo bi da se setite izbora od nedelje u Moldaviji, da vidite koliko samo raspisivanje izbora - ništa ne znači.
Sankcije NIS-u: Biće loše po nas
26.09.2025.•
37
Posle pola godine neizvesnosti, Srbija će od 1. oktobra biti pod sankcijama.
Drugačije mišljenje
19.09.2025.•
17
Zanimljivo je, i u isto vreme duboko cinično, da je Čarli Kirk postao tema u Srbiji tek onog trenutka kada je ubijen.
Današnja lekcija
12.09.2025.•
6
Nekada su nas učili da je škola kuća znanja, da se u nju ulazi tiho i izlazi malo mudriji, da se u njoj stiču znanja i vrline i postaje se čovek.
Srbiju je neko pozvao i probudio
04.09.2025.•
9
Dok je spavala snom pravednika i sanjala kako će jednog dana da se probudi sva svoja, telefon je zazvonio.
Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama
04.09.2025.•
23
Mesecima unazad u vazduhu lebdi pitanje o budućnosti televizija N1 i Nova S, njihovih portala, te Danasa, Radara i Forbs Srbija.
Nesređeni birački spiskovi - ko bira, a ko broji glasove?
02.09.2025.•
8
Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Komentari 15
.
APV obavlja neke poslove koje Republika Ne obavlja. Drugim recima, nema dupliranja i duplog placanja.
Sutra da ukinete APV, te poslove bi i dalje neko trebao obavljati, samo sto bi to onda bilo isto toliko ili vise Beogradjana.
Pa sta nam je onda vise na korist - da placamo nase susede Novosadjane ili tamo neke nove Beogradjane?
Nije problem dupliranje jer dupliranja nema, nego nerad, poltronstvo i odsustvo prave autonomije.
sirotinja ste velika
Dusan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar