Siromašna provincija plaća potrebe Beograda
Najavljeni su novi izbori za Beograd. Mada se opozicija još nije nedvosmisleno izjasnila hoće li učestvovati, po svemu sudeći građani prestonice će 2. juna ponovo zaokruživati listiće.
Foto: 021.rs
Nakon nedavnog izjašnjavanja, karte su tako podeljene da se nije mogla formirati (legitimna) beogradska skupština, pa tako ni izvršna lokalna vlast.
Opozicija je mesecima ukazivala na navodne brojne izborne marifetluke, pre svega na glasanje onih koji, u suštini, nisu građani jedine srpske metropole, očekujući da, na pritisak iz inostranstva, republička vlast poništi rezultate prethodnih izbora i raspiše njihovu repeticiju. Bilo bi to, istina zaobilazno, svojevrsno priznanje vlasti da se na izborima služila mahinacijama.
Upravljati novcem
Međutim, mada je pritisak iz SAD i iz EU bio snažan i dosta dug, rasplet nije baš po volji političkih grupacija koje se oslanjaju na zapad. Umesto ponavljanja prošlih, raspisuju se novi izbori za grad Beograd. Neobično oštra i velika frka koja se u javnosti podigla celim ovim povodom ukazuje na značaj vladanja najvećim gradom u Srbiji. Interesi su toliko snažni da nijednoj strani nije palo na pamet da odustane od borbe za upravljanje prestonicom.
Postavlja se pitanje zašto je biti vlast u Beogradu toliko važno, kakve su to sve čari kojima grad na ušću Save u Dunav tako mami? Pokazalo se da nisu u pitanju samo čarolije i sadržajan društveno-kulturni život u prestonici. Zapravo, Beograd je daleko najbogatija sredina u Srbiji i biti vlast u glavnom gradu znači upravljati velikim novcem koji sam velegrad generiše, ali i izuzetno velikom količinom novca koja se sliva u prestonicu. Posebno će u naredne tri-četiri godine biti velikog trošenje novca u glavnom gradu, najviše u vezi sa izložbom Expo 2027.
Bogatstvo metropole
Budžet grada Beograda se poslednjih godina uvećao na 1,45 miliardi evra, zbir budžeta svih preostalih gradova i opština u Srbiji je oko 2,2 milijarde. U glavnom gradu živi četvrtina stanovnika republike, međutim broj uposlenih čini trećinu svih uposlenih u Srbiji.
Njihove zarade su 30 odsto više od republičkog proseka, nekretnine su u glavnom gradu mnogostruko skuplje nego u provinciji, pa je i njihovo oporezivane mnogo unosnije. Naravno da je nezaposlenost u glavnom gradu upola manja nego u republici, dok u prestonici živi i oko 35.000 stranih državljana sa prihodima koji su višestruko veći od ovdašnjih. Ne mali deo teo tog novca potroši se u srpskoj metropoli.
Koncetracija državnih organa ili specifičih institucija je u glavnom gradu, u njima su plate daleko iznad proseka. Oko 80 odsto turista koji pohode Srbiju pre svega dolazi u Begrad, posebno kada je reč o poslovnom turizmu. Jednostavno, Srbija je izrazito centralizovana zajendica i svi robni i finansijski tokovi usmereni su prema središtu države. Sve ovo čini da je Beograd u odnosu na ostatak republike svojevrsna oaza, sa mnogo bogatijim i raznovrsnijim životom.
Konverzija gradskog zemljišta
Naravno da je novca u ovako živoj i moćnoj sredini znatno više nego u ostatku Srbije. Stranke to znaju i zato se na svakim izborima posebnom žestinom nadmeću za pobedu na lokalnom nivou. Odnedavno, Beograd raspolaže i specifičnom bogatstvom, zemljištem u sklopu nekadašnjih društvenih preduzeća.
Svojevremeno su takva preduzeća privatizovana za siću, baš zbog uslova da zemljište u sklopu njih ostane u državnom vlasništvu. Nedavno je naprednjačka vlast odlučila da se ovo zemljište pokloni novim vlasncima bivših preduzeća koji su, inače, pretežno ugasili firme.
Cilj je od starta bio dograbiti se atraktivnih lokacija i zemljište iskoristiti za stambenu izgradnju. Odluka države o besplatnoj konverziji zemljišta je dodatni poklon sa neba novim vlasnicima. Naravno da je ovakvih atraktivnih lokacija najviše u glavnom gradu, a ceo posao konverzije sprovodi lokalna vlast. Očito da borba za Beograd ovog puta ima i dodatan podstrek.
Troši i sopstveno i tuđe
Manje je poznato da je Beograd i glavno mesto potrošnje budžeta Republike Srbije. Tako se trenutno republičkim parama gradi metro, podzemni tunel između Karađorđeve ulice i Bulevara despota Stefana, novi Savski most, te brojni i dugi kanalizacioni sistemi, odnosno prečistači otpadnih voda.
Slični objekti se u drugim, mnogo siromnašnijim gradovima i opštinama Srbije, grade novcem iz lokalnog budžeta. Nigde u svetu se metro, tipična potreba lokalne zajednice, ne gradi iz državnog, već iz lokalnog budžeta. Pogotovo je nekorektno prema ubogim žiteljima provincije da se znatno bogatijim stanovnicima prestonice državnim novcem gradi lokalna kanalizacija ili prečistač.
Da sve bude apsurdnije, finansijska situacija u glavnom gradu uopšte nije loša. Znatno je bolja nego pre desetak sezona, kada je grad imao budžet od 1,1 milijarde evra, a dug od oko 600 miliona. Na kraju prošle godine javni dug prestonce iznosio je oko 280 miliona evra, a ovogodišnji budžet je procenjen na 1,63 milijardi.
Pročitaj još
Masovan bojkot
Pa šta je onda ono što grad Beograd ograničava u finansiranju razvojnih projekata na svojoj tertoriji? U pitanju je dugogodišnja rak rana prestonice - (pri)gradski saobraćaj. Po navici započetoj pre više od pola veka, žitelj prestonice, uprkos obavezi, ne plaćaju prevoz. Nije u pitanju odluka vlasti da se žiteljima omogući besplatan prevoz, već je reč o spontanoj odluci građana da ne kupuju karte, bilo one u autobusu, bilo razne vrste pretplata kada se dobija ne mali popust.
Ružna i štetna navika je izgrađena još u socijalističkim vremenima i zasniva se na činenjenici da nijedna vlast do sada nije bila spremna da na masovno izbegavanje plaćanja reaguje prema zakonu. Strah od masovnog revolta i instinkt očuvanja vlasti su suviše snažni da bi gradski političari rizikovali. Tako se došlo u situaciju da su troškovi beogradskog javnog gradskog preduzeća za saobraćaj 300 miliona evra godišnje, dok prihodi jedva dostižu 50 miliona.
Beogradska ruka u državnoj kasi
Razlika se, svakako, doplaćuje iz gradskog budžeta i to je daleko najveća stavka u trošenju gradske kase. Inače, u drugim gradovima i opštinama najveći izdatak lokalne kase su subvencije za plaćanje boravka u dečjim vrtićima.
Tako je nastao veliki problem srpske prestonice. Poltičari Beograda, uz odobrenja državne vlasti, decenijama primenjuju originalno rešenje neugodnog masovnog bojkota plaćanja lokalnog prevoza. Gradskom javnom preduzeću će trošak nadoknaditi iz gradskog budžeta, dok će tako nastali minus u gradskoj kasi nadoknaditi time što će lokalne potrebe finansirati zavlačanjem ruke u republičku kasu.
Dakle, po leđima daleko siromašnijih i od centara moći mnogo udaljenijih kmetova iz provincije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
2
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Komentari 15
.
APV obavlja neke poslove koje Republika Ne obavlja. Drugim recima, nema dupliranja i duplog placanja.
Sutra da ukinete APV, te poslove bi i dalje neko trebao obavljati, samo sto bi to onda bilo isto toliko ili vise Beogradjana.
Pa sta nam je onda vise na korist - da placamo nase susede Novosadjane ili tamo neke nove Beogradjane?
Nije problem dupliranje jer dupliranja nema, nego nerad, poltronstvo i odsustvo prave autonomije.
sirotinja ste velika
Dusan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar