Vučić za istoriju

Zoran Strika

strika@021.rs

Info

17.05.2024.

10:32 > 12:37

Prošlost ume da bude neizvesna. Kako god buduća istorija izgledala, Aleksandar Vučić želi svoje mesto u njoj.

Foto: 021.rs

Artemidin hram u Efesu izgoreo je 356 godine pre nove ere. Požar je podmetnuo građanin koji je želeo da bude poznat, upamćen. Vlasti su ga osudile na smrt i zabranile su pominjanje njegovog imena.

Gotovo 2.400 godina kasnije, mnogi ljudi i dalje žive uz neutaživu želju koja ključa u njima. To je želja da se od sopstvene privremenosti na Zemlji učini nešto što će se pamtiti, to je želja da se učinite besmrtnim, makar u sećanju.

Jedna od takvih osoba je nesumnjivo predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Mnoštvo onih "prvih puta u modernoj istoriji", pa i poređenja sa Josipom Brozom Titom ili Nikolom Pašićem, dokaz su te istorijske gladi.

Međutim, krajem prošle godine dobili smo i nagoveštaj kako bi mogao da izgleda period istorije Srbije u kojoj je politički dominirao Vučić. Istoriju Srbije od ranog srednjeg veka do danas, koju je napisao profesor istorije Dejan Đokić, najpre je objavio Cambridge University Press, a potom i novosadska Akademska knjiga.

Profesor Đokić zapisuje da je 2012. predstavljala "okret ka gorem", te da se "tokom naredne decenije Srbija okrenula jednoj formi populističkog autoritarizma koji je unekoliko podsećao na susednu Mađarsku, a mnogi su verovali da se zemlja vraća mračnim devedesetim". Dobro se primećuje i da je razlika između Vučića i Slobodana Miloševića u tome što je glavni naprednjak "politički vrhunac dostigao u međunarodnom okruženju koje je povoljnije za populističke političare".

Sergej Gurijev i Danijel Trajsman u uvodnom delu svoje knjige "Spin diktatori" obraćaju pažnju na Vučića, zapisujući da, iako se Srbija i dalje uopšteno klasifikuje kao demokratija, "ona ispoljava karakteristične znake degeneracije". Neka od pravila za spin diktatore su da budu popularni, da konsoliduju moć, da se pretvaraju da su demokratični, da se otvaraju prema svetu i da izbegavaju nasilnu represiju.

Čitajući ovu knjigu uviđate neoriginalnost najmoćnijeg čoveka u državi, on se samo kreće stazom koju su pre njega drugi dobrano utabali, a među njima su i Vučićevi prijatelji poput Viktora Orbana ili Vladimira Putina. Autokrate širom sveta svojom politikom kreirale su priručnik, Vučić ga je oberučke prihvatio.

Vučić je tvrdio da su decembarski izbori bili nikada čistiji, što nije bio stav i evroparlamentaraca. Ako ste pratili ko to u Evropi brani Vučićevu vlast, imali ste osećaj da je SNS odabrao pogrešne prijatelje, pre svega u poimanju ljudskih prava i sloboda. Možda će se stvari u nekom trenutku okrenuti da deluje tako da "Srbija pobeđuje", ali je pitanje koja će biti cena tih pobeda.

Nedavno je objavljen izveštaj Instituta V-dem o demokratiji u svetu za 2023. i građani Srbije nemaju čemu da se raduju. Da bi bilo jasnije, V-dem izveštaj meri preko 600 takozvanih karakteristika demokratije.

Srbija je, ukratko, uvrštena u izborne autokratije, po čemu bi se izbori mogli shvatiti kao fasada, odnosno, u kontekstu spin diktature, služe tome da Vučić iskaže svoju demokratičnost, a fer uslova nema. Srbija se našla i među deset zemalja u svetu u kojima je došlo do najjačeg "sloma demokratije". Autori ukazuju da "nazadovanje" demokratije traje još od 2009, dok poslednjih godina postoje naznake "autoritarnog stabilizovanja".

Knjiga "Spin diktatori" pokazuje na koje načine populisti koriste demokratiju da bi potkopali demokratske institucije. Posle decenije Vučićeve dominacije srpskom politikom jasno je da su obećane reforme dovele samo do učvršćivanja partijske države.

Oporavak od globalne ekonomske krize pogodovao je i Srbiji, premda Vučić to koristi kako bi pokazao koliko je vlast do 2012. bila nesposobna i korumpirana, i, naravno, koliko je on svemoćan i brižljiv. Ipak, rast od 2000. do 2008. i ekonomske krize je bio značajan za državu koja se oporavljala od izgubljene decenije na kraju 20. veka. Sadašnja opozicija mogla bi da podseća ko je bio deo vlasti u tom političkom i ljudskom nevremenu.

Kad se već vraćamo 24 godine u prošlost, da pomnožimo to sa stotkom i odemo 2.400 godine unazad, na paljenje Artemidinog hrama u Efesu. Zabrana pominjanja imena čoveka previše željnog slave nije urodila plodom. Po Herostratusu je nazvana želja za slavom po svaku cenu.

Vučić je obezbedio sebi mesto u istoriji. Još samo neko da javi da srpsko društvo ne mora da dočeka sudbinu Artemidinog hrama - u ruševinama.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

aleksandar vučić

Komentari 27

Hronološki

Baka

17.05.2024 • 18:18

Bravo

Gospodine Strika, ulepšaliste mi dan.
NS

17.05.2024 • 17:58

Pa jasno je sve, ostaće zapamćen kao diktator koji je priznao Kosovo i zadužio Srbiju kreditima koje uskoro neće moći da vraća, odnosno čovek koji je zakucao poslednji ekser u sanduk Srbije…
Naslov...

17.05.2024 • 16:38

...bi bio bolji za terapiju umesto za istoriju.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.