Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Foto: 021.rs
Međutim, sada je, uostalom kao i svagda, zgodno odgovornost ograničiti samo na neke članove društva, naveo je profesor Čučković.
"Ekonomski fakultet u Subotici danas okončava nastavu u drugom semestru, a sutra započinje realizaciju ispita. Nijedna od ovih aktivnosti ni u Subotici ni na odeljenju fakulteta u Novom Sadu ne odvija se u prostorijama ustanove, kao što je to uobičajeno, nego ili u virtuelnom prostoru platforme za učenje ili u prostorijama novouspostavljenih 'naučnih baza' fakulteta u lokalnim srednjim školama", istakao je profesor Čučković u ličnom stavu za portal Magločistač.
Zvuči kao fantazmagorija, ali to je u Srbiji realnost, naveo je on.
"Valja se odmah zapitati: da li uzimanje učešća u tako iščašenoj stvarnosti čini učesnike lično odgovornim? Da, bez ikakve sumnje. Ali nemojmo da stanemo kod te konstatacije, nego se zapitajmo: da li je ta iščašenost svojstvo današnjeg trenutka ili je ona u našem društvu prisutna već duže vreme? I, shodno tome, nisu li za takvo stanje odgovorni svi akteri društva, a ne samo neki, u ovom slučaju univerzitetski profesori?", upitao je profesor Čučković.
On objašnjava i razloge.
"U najkraćem, postoje dva razloga za tako neobično postupanje: jedan je što su studenti u protestu blokirali fakultetske zgrade, a drugi je što su vlasti preko nadležnih organa naložile održavanje nastavnih aktivnosti van tog, sada nepristupačnog, prostora", pojasnio je on.
Studenti, dakle, istrajavaju u blokiranju fakulteta, kao jedinih institucija koje su prethodno solidno radile, da bi ukazali na činjenicu da druge državne institucije (vlada, parlament, sudstvo, zdravstvo, školstvo, policija i sl.) u još manjoj meri ispunjavaju svoju društvenu ulogu, naveo je dekan.
"Možda zvuči besmisleno blokirati nešto što koliko toliko radi da bi se ukazalo na problematičnost rada skoro svega drugog, ali je očigledno upravo to jedan od retkih preostalih mehanizama da se ukaže na razorenost države i bespomoćnosti njenih građana", istakao je profesor Čučković.
Pročitaj još
On ističe da su se profesori fakulteta našli u situaciji da su im uskraćene zarade, njihove uprave su se našle pod vanrednim inspekcijskim nadzorom, fakulteti pred opasnošću da ostanu bez novih studenata, a svima njima zajedno preti donošenje novog zakona o visokom obrazovanju, koji bi, prema izjavama zvaničnika, bio neuporedivo restriktivniji, jer bi, po svoj prilici, dokinuo autonomiju fakulteta.
"U takvim okolnostima i pred takvim pretnjama, pre ili kasnije, poklekli su svi fakulteti u Srbiji. Iako nije nevažan trenutak kada je ko poklekao, očigledno je strah od ugrožavanja lične egzistencije profesora i ubrzanog urušavanja visokoobrazovnih institucija nadjačao ideju o otporu po svaku cenu", ističe on.
On je upitao i da li je takvo postupanje tek rezultat kukavičluka aktera visokog obrazovanja i da li bi smelost nepokolebljivog istrajavanja brže dovela do priželjkivanih promena?
"Verovatno, ali ne bez posledica. Ipak, znamo kako izgubljene bitke ne znače nužno i izgubljeni rat, ma koliko to štetilo moralu boraca. Utoliko i ovo balansiranje između kukavičluka i smelosti ima šanse da ipak bude izraz hrabrosti. Uprkos osudama javnosti i pritiscima vlasti. Kako je to davno postavio Aristotel: vrlina je ontička sredina (između krajnosti), ali je ona u vrednosnom smislu - maksimum", naglašava profesor.
Svi smo mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo, istakao je Čučković.
"Međutim, sada je, uostalom kao i svagda, zgodno odgovornost ograničiti samo na neke članove društva. Da budem jasan: vlast je odabrala profesore kao metu svog napada da bi umanjila kapacitet otpora, a nisu profesori ničim izazvani pokazali pokornost i sebičnost time što su svoju egzistenciju i opstanak institucija kojima pripadaju pretpostavili očekivanoj spirali samožrtvovanja", ocenio je on.
Ipak, ko bi uopšte i pomislio kako popustljivost ne bi trebalo da bude kažnjena prezirom? Mogao bi to, na primer, da učini onaj ko ne bi shvatao da je popustljivost rezultat dugogodišnjeg razaranja društvenog tkiva, a ne izraz trenutne slabosti pojedinaca, naveo je profesor etike.
"Ukoliko budemo razumeli da je ovo o čemu govorimo samo konkretan simptom mnogo opštije društvene krize, bićemo sposobniji da zacelimo pokidane društvene veze. Bez razvoja osećanja solidarnosti nema nam oporavka, jer je upravo solidarnost njegova mera. Ako sve bude kako treba, naposletku će se među nama pojaviti i poverenje. Ali kako je ono izrazito krhko, valjalo bi da u njegovom negovanju istrajemo. Zauvek", zaključuje profesor etike i dekan Ekonomskog Fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Ruže su procvetale
11.04.2026.•
7
Izmučeno, ali časno srce čoveka rođeno u Titogradu prestalo je da kuca 8. aprila.
Zašto Amerika ratuje?
01.04.2026.•
11
Rat SAD i Izraela protiv Irana svakim danom se sve više intenzivira, žrtve na obe strane su sve brojnije, razaranja surovija.
Umetnik je prisutan
30.03.2026.•
29
Prvi čovek Novog Sada nedavno je inicirao ukidanje dozvole Akademiji umetnosti da se dva prostora u gradskom vlasništvu nadalje koriste za potrebe važne visokoškolske institucije.
Trampovska revolucija
27.03.2026.•
1
Savremenu krizu demokratije najbolje pokazuje činjenica da su mnogi lideri velikih svetskih sila danas na vlasti tako što su promenili ustave svojih zemalja da bi ostali na položaju duže nego što je bilo predviđeno.
Izgubljene duše koje sebe zovu novinarima
17.03.2026.•
6
"U poslednjih 14 godina svedočimo vrtlogu nekontrolisanog amoka izgubljenih duša koje sebe zovu novinarima."
Tramp je (možda) shvatio da razorno oružje nije dovoljno za pobedu
16.03.2026.•
13
Prošle su dve sedmice od početka rata protiv Irana. Napadnuta država je pretrpela velike i bolne žrtve, ali nije se predala.
Piše Janis Varufakis: Fatamorgana od 1,25 biliona
13.03.2026.•
1
Nedavno spajanje kompanija SpaceX i xAI – finansijski spektakl koji su dežurni krugovi navijača pozdravili ovacijama – mnogi su dočekali sa uzdahom olakšanja.
Gorivo skuplje, možda bude "koristi" od toga
10.03.2026.•
25
Jedva da je prošlo sedam dana od početka agresije SAD i Izraela na Iran, a građani Srbije već su osetili prve posledice.
Trampova slava
10.03.2026.•
6
Puneći tekstovima treći nastavak knjige Senke sećanja, pre godinu dana sam napisao i onaj koji se odnosio na stanovnike vašingtonske Bele kuće.
Mizoginija bez galame: Zašto broj žena u politici ne znači i ravnopravnost
08.03.2026.•
1
Kad god se povede razgovor o položaju žena u politici u Srbiji, gotovo po pravilu se iznose brojevi.
Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?
03.03.2026.•
4
Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.
Ogled(anje): Televizija nekad i sad
03.03.2026.•
1
Televizija! Društveni fenomen bez presedana pre pedesetak godina. Jugoslovenska - tada jedna jedina - sa osam republičko-pokrajinskih centara. Svi (je) gledaju. Alternative nema.
Ogled(anje): Bez Rusa Olimpijada kusa
24.02.2026.•
7
Uživao sam u takmičenjima na izvanredno organizovanim Zimskim olimpijskim igrama u Italiji. Sportisti su nanovo pomerali granice ljudskih mogućnosti. Ima li kraja?
Piše Janis Varufakis: Recept za fašizam
20.02.2026.•
7
Zamislite da su fašisti, za koje smo verovali da smo ih polovinom 20. veka zauvek porazili, u nekom tajnom sefu, kao zaveštanje svojim duhovnim potomcima, ostavili recept kako da se fašizam ponovo učini velikim.
Piše Dimitrije Vojnov: Šta nam hapšenje u Crnoj Gori govori o SNS vlasti?
19.02.2026.•
8
Hapšenje Vesne Bratić može biti velika pouka za nas koji smo protiv Aleksandra Vučića.
Izbori u Mađarskoj: Orban protiv Mađara
17.02.2026.•
31
Manje od dva meseca preostalo je do 12. aprila i parlamentarnih izbora u Mađarskoj.
Ogled(anje): Godina pre dolaska naprednjaka na vlast
17.02.2026.•
9
Momčilo Bajagać je u stihu svoje pesme tvrdio kako "godine prolaze nervoznim korakom".
Ogled(anje): Kako se guši sloboda
10.02.2026.•
2
Kasno proleće 2000. proticalo je znaku kulminacije represije diktatorskog režima Slobodana Miloševića nad nezavisnim i profesionalnim medijima u tadašnjoj Jugoslaviji.
Uređivanje pravosuđa
06.02.2026.•
5
Predsednik Republike je potpisao ukaze kojima je proglašena grupa zakona o izmenama i dopunama zakona u oblasti pravosuđa.
Ogled(anje): Veština razgovora
03.02.2026.•
0
Televizijski intervjui tipa "jedan-na-jedan" je, verovatno, najpotcenjeniji format. Retko koja stanica ga nema u svojoj programskoj ponudi.
Komentari 12
Milica
БСК
Neko svesniji
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar