Reflektori "Pesme za Evroviziju" osvetlili problem diskriminacije u Srbiji
Na nedavno održanom festivalu "Pesma za Evroviziju" izabran je predstavnik Srbije za takmičenje u Liverpulu.
Foto: Youtube (RTS Pesma za Evroviziju, Screenshot)
Iza svetla reflektora isplivala je, piše Euronews Srbija, važna tema - kakav je život pripadnika manjinskih zajednica.
Pitanje je pokrenuto nakon što su finalisti Zejna Murkić i Jovan Živadinović, poznatiji kao Džipsi opisali svoja iskustva sa diskriminacijom na osnovu etničke pripadnosti i seksualne orijentacije.
Uprkos tome što su važili za favorite, Zejnu i Džipsija nisu zaobišli komentari mržnje. Dok je čekala svoj red da nastupi šesnaesta u finalu takmičenja i izvede svoju popularnu pesmu "Rumba", Zejna se susrela sa komentarima na društvenim mrežama da ona "ne treba da predstavlja Srbiju jer je Romkinja". Ubrzo se tim povodom oglasila.
"Na konto hejta koji svakodnevno dobijam (ne za nastup, kritika je skroz ok), nakon što sam morala da promenim osnovnu školu u prvom razredu, jer su me učitelji i drugovi diskriminisali zbog etničke pripadnosti, teško da bilo šta loše napisano može da me povredi", odgovorila je ona na Tviteru.
Srbija je dobila nove borce za ljudska prava
Zejna je za emisiju Euronews Centar objasnila da je tada tvitovala "u afektu, ali i kroz šalu", kako ne bi sebi previše skrenula pažnju sa nastupa, ali da nije očekivala takve reakcije.
"Mislim da je Srbija te večeri dobila predstavnika Srbije na Eurosongu, a takođe i nove borce za ljudska prava i prava manjina. Džipsi i ja možda nismo pobedili da predstavljamo Srbiju, ali predstavljaćemo Srbiju u ovom svetlu", rekla je pevačica, dodavši da je osetila podršku velikog broja ljudi i da je srećna zbog toga.
Zejna kaže da se sa problemima zbog svoje etničke pripadnosti susrela već u prvom razredu osnovne škole.
"U početku sam bila jako uplašena, jer se nisam osećala sigurno. To je za mene bio šok, jer nisam tako nešto očekivala. Ali vremenom samo navikneš da se boriš sa tim ili tražiš neki izlaz ili svoj talenat razvijaš ekstremno da bi zamaskirao te svoje, nazovimo, 'mane'. Mislim da sam ja u tome bila jako uspešna i ekstremno izoštrila svoje talente", rekla je sagovornica Euronews Srbija, dodavši da se oseća prelepo, jer sada konačno "pričamo o tome".
Zejna i sama ima ćerku, koja je sada školarac, i za koju kaže da se nije suočila sa diskriminacijom.
"Mislim da samo treba što više da pričamo o tome i da više edukujemo ljude i da probudimo u ljudima, ako ništa drugo, a onda sramotu da kao ljudi tako nešto sebi ne dozvole", istakla je pevačica.
Različitost je veliko bogatstvo
Upitana da li oseća napredak i rezultate državnih politika usmerenih na poboljšanje položaja Roma u društvu, Zejna odgovora da iz njene perspektive, nema sredine.
"Ima ekstremno ugroženih i onih koji su nešto uspeli da urade. Sredine nema. Oni koji su uspeli nešto da urade, oni obično zataškaju svoje poreklo ili počnu da sebe da nisu deo tog naroda, a oni koji su jako ugroženi, nemaju kud odatle", rekla je pevačica i dodala da smatra da je potrebnoviše ljudi kao što su ona i Džipsi.
Ona je ukazala da je "imala sreću da ima lepo detinjstvo i porodicu kao najveću podršku", ali da se nakon što izađe iz kuće, ipak osećala obeleženom.
"Na meni je koliko ću ja da se izborim da to bude iza mene i da sebe predstavim u pravom svetlu i nateram ljude da me vide kao ono što ja jesam, a ja sam prvenstveno čovek, ćerka, majka, žena, drugarica. Mislim da moramo da radimo na svesti i edukaciji, prvenstveno Roma, ali i onih koji to nisu, da shvate da je put pred njima i da je izbor njihov i da treba da prekinu taj kontinuitet", ocenila je Zejna.
"Ja ću da se potrudim da ova poruka dođe ne samo do mojih Roma, nego i do gej zajednice, do onih koji su drugačiji, koji su nemoćni, da ljudi shvate da niko od nas ne mora da ima ni supertalenat ni supermoć da prikrije ono što društvo ne prihvata, nego da smo svi ljudi i da je ta različitost tako jedno veliko bogatstvo", zaključila je sagovornica Euronews Srbija.
Romi često diskriminisani
Goran Bašić, direktor Instituta društvenih nauka, rekao je u emisiji Euronews Centar da Zejna nije jedina koja se susrela sa takvim problemima.
Istraživanje koje su njegove kolege sa Instituta društvenih nauka radili o socijalnoj distanci između etničkih zajednica pokazalo je da se šezdeset procenata ispitanika romske pripadnosti susrelo sa diskriminacijom najmanje deset puta u životu, dok je još dvadeset odsto reklo da je bilo diskriminisano, ali manje od deset puta.
"To znači da je osamdeset procenata ispitanika doživelo diskriminaciju. Treba živeti sa tom stigmom koja negde menja vaša osećanja, pogled na svet... To je dokaz kolektivne neinteligencije u odnosu na taj problem", smatra Bašić.
Iako ispitivanja društvene klime pokazuju izvestan napredak u položaju manjinskih grupa, direktor Instituta za društvene nauke ističe da je stvarna promena još daleko, jer mora da se menja svest naroda.
"Pre nekoliko godina pojavilo se nešto čega nije bilo, a to su čisto romske škole. Pojavljuju se, ne zbog toga što Romi žele da upišu decu u posebne škole, nego zbog toga što roditelji drugih nacionalnosti ne žele da upišu svoju decu sa romskom decom. Ja verujem da je to ono što je najteže menjati, a to je da se mora menjati društvena svest i da se ona može zaista sa kulturno obrazovno medijskom politikom menjati i da je to dugotrajan proces u kom ćemo imati mnogo izazova", rekao je Bašić dodavši da su to velika pitanja ne samo za Srbiju, nego i za celu Evropu.
Pročitaj još
Problem ne može biti rešen preko noći
Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov podseća da je diskriminacija kao društvena anomalija poznata i raširena u brojnim evropskim i svetskim državama i zahteva odgovor države na svaku vrstu nehumanog postupanja spram određenih grupa ljudi.
"Naravno da beležimo elemente sistemske diskriminacije, običajne prakse kada su u pitanju stereotipi, distance i vređanja. Srbija je to davno prepoznala kao izazov i dala određenu vrstu odgovora. Najpre, diskriminacija je Ustavom i Zakonom o diskriminaciji zabranjena kao društvena pojava i postoji čitav niz mera kojima se ona sankcioniše. Sa druge strane, kada je u pitanju socijalna grupa kao što je romska, poduzete su čitave mere kada su u pitanju politike, strategije i aktivnosti da bi se ona integrisala u društvo - stanovnja, lakšeg pristupa školovanju, zapošljavanju...", ističe ministar u razgovoru za Euronews Centar.
Ipak, podseća da problem diskriminacije kao "višedecenijski i viševekovni" ne može biti rešen preko noći.
"Ovo je prilika da se o tome u društvu progovori, da se pogledamo u ogledalo da vidimo i saberemo se šta kao društvo i država činimo i da tu vrstu negativnog stava prema drugačijima promenimo i učinimo da empatija, uvažavanje ljudskog dostojanstva i pozitivno prihvatanje različitosti bude deo našeg života", smatra Žigmanov.
Sagovornici Euronews Srbija su se saglasili da lično istupanje mladih javnih ličnosti poput Zejne i Džipsija može da ostavi mnogo jači utisak nego akti i dokumenta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - za prave znalce
20.11.2025.•
14
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Radna grupa za izradu zakona roditelj-negovatelj biće formirana u decembru
20.11.2025.•
0
Radna grupa za izradu nacrta Zakona roditelj-negovatelj biće formirana u decembru, saopšteno je danas.
Istoričar Zavoda za zaštitu: Traže da izbrišemo Generalštab iz registra kulturnih dobara, prete otkazima
20.11.2025.•
4
Zaposlenima u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture je poručeno da će, ukoliko ne izbrišu kompleks Generalštaba iz registra kulturnih dobara snositi posledice, kaže istoričar u Zavodu Nenad Lajbenšperger.
Proglašena vanredna situacija u Vranju zbog izlivanja reka
20.11.2025.•
0
Na teritoriji Vranja i Vranjske Banje proglašena je vanredna situacija zbog izlivanja Južne Morave, kao i opasnosti od daljeg širenja poplavnog talasa i izlivanja drugih reka i kanala, javljaju Južne vesti.
Napao vlasnika menjačnice i ukrao mu torbu sa 100.000 evra
20.11.2025.•
0
Kruševačka policija uhapsila je M.K. (36) iz okoline Prokuplja, osumnjičenog za razbojništvo.
Uhapšene zbog sumnje da su menjale recepte i oštetile apoteku za skoro pet miliona dinara
20.11.2025.•
0
Policija je uhapsila O.N. (45) i S.P. (46) zaposlene u jednoj apoteci u Bajinoj Bašti zbog sumnje da su oštetile tu apoteku za oko 4.909.000 dinara.
VIDEO: Napadnuta ekipa N1 kod "Ćacilenda", razbijena im je kamera
20.11.2025.•
2
Jedan muškarac napao je ekipu televizije N1 koja je snimala nedaleko od Skupštine Srbije i šatorskog naselja u kojem se nalaze pristalice vlasti.
VIDEO: Protest studenata i građana "Kojim tokom ide TOK?", predato pismo glavnom tužiocu
20.11.2025.•
1
Studenti u blokadi predali su pismo upozorenja glavnom tužiocu za organizovani kriminal Mladenu Nenadiću.
Stručnjaci: Jovanov traži da se zaštita skine sa još 15 spomenika kulture, pa i sa zgrade Vlade Srbije
20.11.2025.•
20
Predsednik poslaničkog kluba "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" u Skupštini Srbije Milenko Jovanov zatražio je da Skupština po hitnom postupku donese "autentično" tumačenje člana 9. leks specijalis zakona.
Ministarstvo poljoprivrede: Kontrola hrane pokazala da je ogromna većina proizvoda bezbedna
20.11.2025.•
2
Rezultati novog monitoringa bezbednosti hrane u Srbiji pokazuju da je ogromna većina proizvoda bezbedna za upotrebu, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Mladić uhapšen jer je na pešačkom u Nišu "audijem" usmrtio starijeg čoveka i pobegao
20.11.2025.•
0
Niška policija uhapsila je V. S. (18) iz tog grada zbog sumnje da je 19. novembra na pešačkom prelazu upravljajući "audijem" usmrtio 70-godišnjeg pešaka.
Šoškić o NIS-u: Kao društvo nismo sposobni da gazdujemo državnom imovinom
20.11.2025.•
6
Profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji guverner NBS Dejan Šoškić, govoreći o NIS-u, ocenio je da je ključni problem što mi "nismo, kao društvo, sposobni da kvalitetno gazdujemo sa državnom imovinom".
Vučić: Rusi pregovaraju sa tri partnera o NIS-u, ne možemo insistirati da Srbija ima pravo preče kupovine
20.11.2025.•
46
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da zna za tri partnera sa kojima Rusi pregovaraju o prodaji svog dela NIS-a i da se nada će oni završiti taj posao.
Uredba o ograničenju marži: Trgovinski lanci umesto da spuste cene neke i povećale
20.11.2025.•
23
Od septembra, kada je na snagu stupila Uredba za ograničenje marži trgovinama, ne samo da nije došlo do smanjenja cena, već su neke značajno i povećane.
Tri pešaka poginula samo tokom jučerašnjeg dana: Policija apeluje na sve da obrate više pažnje
20.11.2025.•
1
Tri pešaka poginula su juče u razmaku od par sati, od toga dva na teritoriji opštine Ub i jedan na teritoriji Niša.
Određen pritvor za devetoro od 18 osumnjičenih koji su u Novom Sadu falsifikovali 300 dokumenata
20.11.2025.•
4
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor devet osoba koje su osumnjičene da su falsifikovale više od 300 dokumenata.
Preminuo Branislav Ivković, ministar tokom Miloševićeve vlasti
20.11.2025.•
0
Branislav Ivković, bivši ministar, političar i profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, preminuo je u 72. godini.
Najveći botovski skandali tokom SNS vlasti: Od "Valtera" do napada na naloge studenata
20.11.2025.•
13
Prethodnih dana zabeleženo je više digitalnih napada na studentske naloge na društvenim mrežama, koje prati veliki broj građana.
Bursać: Studenti i opozicija neće biti na istoj listi jer bi tako izgubili više glasova nego što bi privukli
20.11.2025.•
16
Viši naučni savetnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać ocenio je da opozicija i studenti neće ići na zajedničkoj listi na narednim izborima.
Ako se ne podnese žalba zbog Generalštaba, rušenje može da krene i za dva dana
20.11.2025.•
7
Čak četiri državna i gradska tela mogu da podnesu žalbu na odluku katastra da skine zaštitu sa zgrada Generalštaba, Ministarstva odbrane i okolnih objekata.
Vozači upozoreni da bez zimske opreme ne kreću na put
20.11.2025.•
0
Postoji mogućnost pojave magle na putevima, a pogotovo na deonicama koje se prostiru duž rečnih tokova, kotlina, klisura, kao i na putnim objektima preko reka.
Komentari 3
A3
/
brisani su joj i komentari na svim mestima
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar