Reflektori "Pesme za Evroviziju" osvetlili problem diskriminacije u Srbiji
Na nedavno održanom festivalu "Pesma za Evroviziju" izabran je predstavnik Srbije za takmičenje u Liverpulu.
Foto: Youtube (RTS Pesma za Evroviziju, Screenshot)
Iza svetla reflektora isplivala je, piše Euronews Srbija, važna tema - kakav je život pripadnika manjinskih zajednica.
Pitanje je pokrenuto nakon što su finalisti Zejna Murkić i Jovan Živadinović, poznatiji kao Džipsi opisali svoja iskustva sa diskriminacijom na osnovu etničke pripadnosti i seksualne orijentacije.
Uprkos tome što su važili za favorite, Zejnu i Džipsija nisu zaobišli komentari mržnje. Dok je čekala svoj red da nastupi šesnaesta u finalu takmičenja i izvede svoju popularnu pesmu "Rumba", Zejna se susrela sa komentarima na društvenim mrežama da ona "ne treba da predstavlja Srbiju jer je Romkinja". Ubrzo se tim povodom oglasila.
"Na konto hejta koji svakodnevno dobijam (ne za nastup, kritika je skroz ok), nakon što sam morala da promenim osnovnu školu u prvom razredu, jer su me učitelji i drugovi diskriminisali zbog etničke pripadnosti, teško da bilo šta loše napisano može da me povredi", odgovorila je ona na Tviteru.
Srbija je dobila nove borce za ljudska prava
Zejna je za emisiju Euronews Centar objasnila da je tada tvitovala "u afektu, ali i kroz šalu", kako ne bi sebi previše skrenula pažnju sa nastupa, ali da nije očekivala takve reakcije.
"Mislim da je Srbija te večeri dobila predstavnika Srbije na Eurosongu, a takođe i nove borce za ljudska prava i prava manjina. Džipsi i ja možda nismo pobedili da predstavljamo Srbiju, ali predstavljaćemo Srbiju u ovom svetlu", rekla je pevačica, dodavši da je osetila podršku velikog broja ljudi i da je srećna zbog toga.
Zejna kaže da se sa problemima zbog svoje etničke pripadnosti susrela već u prvom razredu osnovne škole.
"U početku sam bila jako uplašena, jer se nisam osećala sigurno. To je za mene bio šok, jer nisam tako nešto očekivala. Ali vremenom samo navikneš da se boriš sa tim ili tražiš neki izlaz ili svoj talenat razvijaš ekstremno da bi zamaskirao te svoje, nazovimo, 'mane'. Mislim da sam ja u tome bila jako uspešna i ekstremno izoštrila svoje talente", rekla je sagovornica Euronews Srbija, dodavši da se oseća prelepo, jer sada konačno "pričamo o tome".
Zejna i sama ima ćerku, koja je sada školarac, i za koju kaže da se nije suočila sa diskriminacijom.
"Mislim da samo treba što više da pričamo o tome i da više edukujemo ljude i da probudimo u ljudima, ako ništa drugo, a onda sramotu da kao ljudi tako nešto sebi ne dozvole", istakla je pevačica.
Različitost je veliko bogatstvo
Upitana da li oseća napredak i rezultate državnih politika usmerenih na poboljšanje položaja Roma u društvu, Zejna odgovora da iz njene perspektive, nema sredine.
"Ima ekstremno ugroženih i onih koji su nešto uspeli da urade. Sredine nema. Oni koji su uspeli nešto da urade, oni obično zataškaju svoje poreklo ili počnu da sebe da nisu deo tog naroda, a oni koji su jako ugroženi, nemaju kud odatle", rekla je pevačica i dodala da smatra da je potrebnoviše ljudi kao što su ona i Džipsi.
Ona je ukazala da je "imala sreću da ima lepo detinjstvo i porodicu kao najveću podršku", ali da se nakon što izađe iz kuće, ipak osećala obeleženom.
"Na meni je koliko ću ja da se izborim da to bude iza mene i da sebe predstavim u pravom svetlu i nateram ljude da me vide kao ono što ja jesam, a ja sam prvenstveno čovek, ćerka, majka, žena, drugarica. Mislim da moramo da radimo na svesti i edukaciji, prvenstveno Roma, ali i onih koji to nisu, da shvate da je put pred njima i da je izbor njihov i da treba da prekinu taj kontinuitet", ocenila je Zejna.
"Ja ću da se potrudim da ova poruka dođe ne samo do mojih Roma, nego i do gej zajednice, do onih koji su drugačiji, koji su nemoćni, da ljudi shvate da niko od nas ne mora da ima ni supertalenat ni supermoć da prikrije ono što društvo ne prihvata, nego da smo svi ljudi i da je ta različitost tako jedno veliko bogatstvo", zaključila je sagovornica Euronews Srbija.
Romi često diskriminisani
Goran Bašić, direktor Instituta društvenih nauka, rekao je u emisiji Euronews Centar da Zejna nije jedina koja se susrela sa takvim problemima.
Istraživanje koje su njegove kolege sa Instituta društvenih nauka radili o socijalnoj distanci između etničkih zajednica pokazalo je da se šezdeset procenata ispitanika romske pripadnosti susrelo sa diskriminacijom najmanje deset puta u životu, dok je još dvadeset odsto reklo da je bilo diskriminisano, ali manje od deset puta.
"To znači da je osamdeset procenata ispitanika doživelo diskriminaciju. Treba živeti sa tom stigmom koja negde menja vaša osećanja, pogled na svet... To je dokaz kolektivne neinteligencije u odnosu na taj problem", smatra Bašić.
Iako ispitivanja društvene klime pokazuju izvestan napredak u položaju manjinskih grupa, direktor Instituta za društvene nauke ističe da je stvarna promena još daleko, jer mora da se menja svest naroda.
"Pre nekoliko godina pojavilo se nešto čega nije bilo, a to su čisto romske škole. Pojavljuju se, ne zbog toga što Romi žele da upišu decu u posebne škole, nego zbog toga što roditelji drugih nacionalnosti ne žele da upišu svoju decu sa romskom decom. Ja verujem da je to ono što je najteže menjati, a to je da se mora menjati društvena svest i da se ona može zaista sa kulturno obrazovno medijskom politikom menjati i da je to dugotrajan proces u kom ćemo imati mnogo izazova", rekao je Bašić dodavši da su to velika pitanja ne samo za Srbiju, nego i za celu Evropu.
Pročitaj još
Problem ne može biti rešen preko noći
Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov podseća da je diskriminacija kao društvena anomalija poznata i raširena u brojnim evropskim i svetskim državama i zahteva odgovor države na svaku vrstu nehumanog postupanja spram određenih grupa ljudi.
"Naravno da beležimo elemente sistemske diskriminacije, običajne prakse kada su u pitanju stereotipi, distance i vređanja. Srbija je to davno prepoznala kao izazov i dala određenu vrstu odgovora. Najpre, diskriminacija je Ustavom i Zakonom o diskriminaciji zabranjena kao društvena pojava i postoji čitav niz mera kojima se ona sankcioniše. Sa druge strane, kada je u pitanju socijalna grupa kao što je romska, poduzete su čitave mere kada su u pitanju politike, strategije i aktivnosti da bi se ona integrisala u društvo - stanovnja, lakšeg pristupa školovanju, zapošljavanju...", ističe ministar u razgovoru za Euronews Centar.
Ipak, podseća da problem diskriminacije kao "višedecenijski i viševekovni" ne može biti rešen preko noći.
"Ovo je prilika da se o tome u društvu progovori, da se pogledamo u ogledalo da vidimo i saberemo se šta kao društvo i država činimo i da tu vrstu negativnog stava prema drugačijima promenimo i učinimo da empatija, uvažavanje ljudskog dostojanstva i pozitivno prihvatanje različitosti bude deo našeg života", smatra Žigmanov.
Sagovornici Euronews Srbija su se saglasili da lično istupanje mladih javnih ličnosti poput Zejne i Džipsija može da ostavi mnogo jači utisak nego akti i dokumenta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Uhapšeni osumnjičeni da su 2023. pretili Brankici Stanković: Tri osobe u bekstvu
10.11.2026.•
0
Uhapšene su četiri osobe zbog pretnji upućenih novinarki i urednici Insajdera Brankici Stanković.
EPS raspisao javni poziv za ogranak TENT-a: Vrednost 12,86 miliona dinara
10.11.2026.•
0
Elektroprivreda Srbije raspisala je danas javni poziv za nabavku merne i merno-regulacione opreme za Termoelektranu "Nikola Tesla" ukupne vrednosti od 12.861.800 dinara bez PDV-a.
Bodovi za botove: Vrednuju se lajkovi, deljenja i komentari SNS-ovih botova na društvenim mrežama
10.11.2026.•
3
Koji tvit treba podržati, da li ga lajkovati, podeliti ili komentarisati, kojoj grupi naloga poslati zadatak i koliko bodova dodeliti za izvršenu akciju.
Kandidatkinja Studentske liste o konstitutivnoj sednici: Spremni smo za svaki scenario
10.11.2026.•
0
Studentska lista od 17. novembra kreće u potpuno preuzimanje vođenja države od poraženog SNS-a, a u tom poslu, jedan od najtežih zadataka pred novom Vladom biće reforma bezbednosnog sektora.
CINS: REM tražio krticu zbog curenja informacija, tužilaštvo odbacilo prijavu
10.11.2026.•
0
Regulatorno telo za elektronske medije podnelo je prijavu MUP-u da ispita curenje informacija iz Stručne službe REM-a.
Studentski plan za poljoprivredu: Agroparlament i izmene u nameni zemljišta
10.11.2026.•
7
Studentska lista u svom programu prepoznaje poljoprivredu kao jednu od strateških grana privrede, ali i pojedinosti koje nju i ljude koje u njoj rade, kako kažu, "gura u drugi red".
Počasna artiljerijska paljba u Beogradu povodom Dana primirja
10.11.2026.•
0
Pripadnici Garde Vojske Srbije su, uoči Dana primirja u Prvom svetskom ratu, sa Savske terase Beogradske tvrđave iz šest artiljerijskih oruđa ispalili 10 počasnih plotuna.
Uskoković: RTS prvi put u svojoj istoriji radi bez političkih pritisaka vlasti
10.11.2026.•
9
V.d. glavnog urednika Informativnog programa RTS-a Borivoje Uskoković ocenio je da javni servis prvi put u istoriji proizvodi Informativni program bez uticaja politike i pritisaka vlasti.
Šef VJT-a Stefanović tužio Gorana Ilića iz Vrhovnog javnog tužilaštva
10.11.2026.•
4
Glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović podneo je krivičnu prijavu protiv tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Gorana Ilića.
Studentska lista zahteva povlačenje odluka o planu za rudnik "Jama Bor"
10.11.2026.•
1
Кandidati Studentske liste za Narodnu skupštinu Srbije uputili su zahtev Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam Srbije da obustavi rani javni uvid u Prostorni plan područja posebne namene.
Hapšenje u Nišu: Terao radnike da evidentiraju plaćanje za usluge koje nisu pružene
10.11.2026.•
0
Policija je u Nišu uhapsila S.R. (1960) zbog sumnje da je zloupotrebio položaj odgovornog lica i N.R. (1991) koji se sumnjiči za pranje novca.
Nove mere REM-a protiv Informera: Zabranjeno oglašavanje i emisija "Kolegijum"
10.11.2026.•
16
Savet Regulatornog tela za elektronske medije izrekao je više mera televiziji Informer, koje podrazumevaju petodnevnu zabranu oglašavanja, kao i dve zabrane emitovanja emisije "Kolegijum".
Lustracija ili vetiranje - šta je bolje po Srbiju?
10.11.2026.•
24
Lustracija je reč koja se dugo pominje u javnom prostoru Srbije, u nadi da će rešiti dugogodišnje, zapravo, višedecenijske nepravde.
Tužilaštvo ispituje zloupotrebu u vezi sa transferom fudbalera Partizana
10.11.2026.•
2
Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je Službi za borbu protiv korupcije zahtev za prikupljanje obaveštenja povodom prijavljenih zloupotreba u vezi sa transferom F.S, fudbalera FK Partizan u Mančester siti.
Svi potpredsednici SPS ponudili ostavke, Dačić prihvatio odgovornost za gubitak na izborima
10.11.2026.•
17
Svi potpredsednici Socijalističke partije Srbije ponudili su juče ostavke na funkcije i o tome će se odlučivati na sednici Glavnog odbora.
Više javnog tužilaštvo odbacuje izveštaj Vrhovnog javnog tužilaštva
10.11.2026.•
6
Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je navode Izveštaja Vrhovnog javnog tužilaštva, koji je sastavila Komisija za nadzor tog tužilaštva kao neutemeljene.
Nadležni u Čačku slavili uz 432 kile roštilja, a sve platili iz budžeta: Podnete krivične prijave
10.11.2026.•
12
Samostalni odbornik u Skupštini Čačka Pavle Jelesijević podneo je krivičnu prijavu protiv NN službenih lica Gradske uprave zbog troškova reprezentacije.
Od "zvučnog topa" do pretresa fakulteta: Kako je Stefanović uspostavio paratužilački sistem u Beogradu?
10.11.2026.•
21
Prvi izveštaj Komisije Vrhovnog javnog tužilaštva objavljen je danas.
Komentari 3
A3
/
brisani su joj i komentari na svim mestima
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar