Reflektori "Pesme za Evroviziju" osvetlili problem diskriminacije u Srbiji

Autor: Euronews Srbija

Info

11.03.2023.

21:15

Na nedavno održanom festivalu "Pesma za Evroviziju" izabran je predstavnik Srbije za takmičenje u Liverpulu.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Reflektori "Pesme za Evroviziju" osvetlili problem diskriminacije u Srbiji

Foto: Youtube (RTS Pesma za Evroviziju, Screenshot)

Iza svetla reflektora isplivala je, piše Euronews Srbija, važna tema - kakav je život pripadnika manjinskih zajednica.

Pitanje je pokrenuto nakon što su finalisti Zejna Murkić i Jovan Živadinović, poznatiji kao Džipsi opisali svoja iskustva sa diskriminacijom na osnovu etničke pripadnosti i seksualne orijentacije.

Uprkos tome što su važili za favorite, Zejnu i Džipsija nisu zaobišli komentari mržnje. Dok je čekala svoj red da nastupi šesnaesta u finalu takmičenja i izvede svoju popularnu pesmu "Rumba", Zejna se susrela sa komentarima na društvenim mrežama da ona "ne treba da predstavlja Srbiju jer je Romkinja". Ubrzo se tim povodom oglasila.

"Na konto hejta koji svakodnevno dobijam (ne za nastup, kritika je skroz ok), nakon što sam morala da promenim osnovnu školu u prvom razredu, jer su me učitelji i drugovi diskriminisali zbog etničke pripadnosti, teško da bilo šta loše napisano može da me povredi", odgovorila je ona na Tviteru.

Srbija je dobila nove borce za ljudska prava

Zejna je za emisiju Euronews Centar objasnila da je tada tvitovala "u afektu, ali i kroz šalu", kako ne bi sebi previše skrenula pažnju sa nastupa, ali da nije očekivala takve reakcije.

"Mislim da je Srbija te večeri dobila predstavnika Srbije na Eurosongu, a takođe i nove borce za ljudska prava i prava manjina. Džipsi i ja možda nismo pobedili da predstavljamo Srbiju, ali predstavljaćemo Srbiju u ovom svetlu", rekla je pevačica, dodavši da je osetila podršku velikog broja ljudi i da je srećna zbog toga.

Zejna kaže da se sa problemima zbog svoje etničke pripadnosti susrela već u prvom razredu osnovne škole.

"U početku sam bila jako uplašena, jer se nisam osećala sigurno. To je za mene bio šok, jer nisam tako nešto očekivala. Ali vremenom samo navikneš da se boriš sa tim ili tražiš neki izlaz ili svoj talenat razvijaš ekstremno da bi zamaskirao te svoje, nazovimo, 'mane'. Mislim da sam ja u tome bila jako uspešna i ekstremno izoštrila svoje talente", rekla je sagovornica Euronews Srbija, dodavši da se oseća prelepo, jer sada konačno "pričamo o tome".

Zejna i sama ima ćerku, koja je sada školarac, i za koju kaže da se nije suočila sa diskriminacijom.

"Mislim da samo treba što više da pričamo o tome i da više edukujemo ljude i da probudimo u ljudima, ako ništa drugo, a onda sramotu da kao ljudi tako nešto sebi ne dozvole", istakla je pevačica.

Različitost je veliko bogatstvo

Upitana da li oseća napredak i rezultate državnih politika usmerenih na poboljšanje položaja Roma u društvu, Zejna odgovora da iz njene perspektive, nema sredine.

"Ima ekstremno ugroženih i onih koji su nešto uspeli da urade. Sredine nema. Oni koji su uspeli nešto da urade, oni obično zataškaju svoje poreklo ili počnu da sebe da nisu deo tog naroda, a oni koji su jako ugroženi, nemaju kud odatle", rekla je pevačica i dodala da smatra da je potrebnoviše ljudi kao što su ona i Džipsi.

Ona je ukazala da je "imala sreću da ima lepo detinjstvo i porodicu kao najveću podršku", ali da se nakon što izađe iz kuće, ipak osećala obeleženom.

"Na meni je koliko ću ja da se izborim da to bude iza mene i da sebe predstavim u pravom svetlu i nateram ljude da me vide kao ono što ja jesam, a ja sam prvenstveno čovek, ćerka, majka, žena, drugarica. Mislim da moramo da radimo na svesti i edukaciji, prvenstveno Roma, ali i onih koji to nisu, da shvate da je put pred njima i da je izbor njihov i da treba da prekinu taj kontinuitet", ocenila je Zejna.

"Ja ću da se potrudim da ova poruka dođe ne samo do mojih Roma, nego i do gej zajednice, do onih koji su drugačiji, koji su nemoćni, da ljudi shvate da niko od nas ne mora da ima ni supertalenat ni supermoć da prikrije ono što društvo ne prihvata, nego da smo svi ljudi i da je ta različitost tako jedno veliko bogatstvo", zaključila je sagovornica Euronews Srbija.

Romi često diskriminisani

Goran Bašić, direktor Instituta društvenih nauka, rekao je u emisiji Euronews Centar da Zejna nije jedina koja se susrela sa takvim problemima.

Istraživanje koje su njegove kolege sa Instituta društvenih nauka radili o socijalnoj distanci između etničkih zajednica pokazalo je da se šezdeset procenata ispitanika romske pripadnosti susrelo sa diskriminacijom najmanje deset puta u životu, dok je još dvadeset odsto reklo da je bilo diskriminisano, ali manje od deset puta.

"To znači da je osamdeset procenata ispitanika doživelo diskriminaciju. Treba živeti sa tom stigmom koja negde menja vaša osećanja, pogled na svet... To je dokaz kolektivne neinteligencije u odnosu na taj problem", smatra Bašić.

Iako ispitivanja društvene klime pokazuju izvestan napredak u položaju manjinskih grupa, direktor Instituta za društvene nauke ističe da je stvarna promena još daleko, jer mora da se menja svest naroda.

"Pre nekoliko godina pojavilo se nešto čega nije bilo, a to su čisto romske škole. Pojavljuju se, ne zbog toga što Romi žele da upišu decu u posebne škole, nego zbog toga što roditelji drugih nacionalnosti ne žele da upišu svoju decu sa romskom decom. Ja verujem da je to ono što je najteže menjati, a to je da se mora menjati društvena svest i da se ona može zaista sa kulturno obrazovno medijskom politikom menjati i da je to dugotrajan proces u kom ćemo imati mnogo izazova", rekao je Bašić dodavši da su to velika pitanja ne samo za Srbiju, nego i za celu Evropu.

Problem ne može biti rešen preko noći

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov podseća da je diskriminacija kao društvena anomalija poznata i raširena u brojnim evropskim i svetskim državama i zahteva odgovor države na svaku vrstu nehumanog postupanja spram određenih grupa ljudi.

"Naravno da beležimo elemente sistemske diskriminacije, običajne prakse kada su u pitanju stereotipi, distance i vređanja. Srbija je to davno prepoznala kao izazov i dala određenu vrstu odgovora. Najpre, diskriminacija je Ustavom i Zakonom o diskriminaciji zabranjena kao društvena pojava i postoji čitav niz mera kojima se ona sankcioniše. Sa druge strane, kada je u pitanju socijalna grupa kao što je romska, poduzete su čitave mere kada su u pitanju politike, strategije i aktivnosti da bi se ona integrisala u društvo - stanovnja, lakšeg pristupa školovanju, zapošljavanju...", ističe ministar u razgovoru za Euronews Centar.

Ipak, podseća da problem diskriminacije kao "višedecenijski i viševekovni" ne može biti rešen preko noći.

"Ovo je prilika da se o tome u društvu progovori, da se pogledamo u ogledalo da vidimo i saberemo se šta kao društvo i država činimo i da tu vrstu negativnog stava prema drugačijima promenimo i učinimo da empatija, uvažavanje ljudskog dostojanstva i pozitivno prihvatanje različitosti bude deo našeg života", smatra Žigmanov.

Sagovornici Euronews Srbija su se saglasili da lično istupanje mladih javnih ličnosti poput Zejne i Džipsija može da ostavi mnogo jači utisak nego akti i dokumenta.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

A3

12.03.2023 • 07:21

Nije lepo, ali je tako

Srbija je puna primitivaca. To nije novost, više je konstanta. Način razmišljanja jednog, ne malog, dela stanovništva pre odgovara srednjem veku nego modernom dobu.

10 11 -1
/

11.03.2023 • 21:55

/

sada ste se setili a kada je ona crnkinja upozoravala na rasizam tokom fashion weeka nije se niko oglasio.
brisani su joj i komentari na svim mestima

19 19 0
Dejan

11.03.2023 • 21:43

....

ajmo srbi,razgulite, rc`aaaa idemoooo

6 11 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.