Galopirajuće kamate stambenih kredita sve veća opasnost: Da li će vam euribor "pojesti" platu?
Otplata stambenih kredita u Srbiji postaje sve veće opterećenje za građane zbog rasta euribora koji utiče na rate kredita.
Foto: Pixabay
Zabrinutost raste s obzirom na to da se očekuje i dalji rast referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke, piše Euronews Srbija.
Za kredite indeksirane u evrima zabrinuta je i guverneka NBS Jorgovanka Tabaković, navodeći da ne želi da se sredstva plasirana u stambene ili u kredite privredi pretvori u problematične i nenaplative kredite.
Korisnicima stambenih kredita koji su indeksirani u evrima banke su nedavno usklađivale mesečne rate prema novim iznosima šestomesečnog euribora, koji je izmenjen od 30. juna. Mnogi korisnici koji su stambene kredite u evrima uzeli prošle godine strepe da će im rast euribora "pojesti" platu.
Iako je procenat nenaplativih kredita u ovoj godini na veoma niskom nivou, zbog konstantnog rasta euribora i stambenih kredita, guvernerka NBS prognozira da postoji mogućnost rasta broja nenaplativih zajmova, što je otvorilo piutanje da li država zbog toga trebalo da interveniše i kako.
Grubišić: Rešenje je restrukturiranje, produženje roka otplate kredita
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić rekao je da država može da olakša, ali ne da se iz budžeta interveniše i pokriva neka razlika u tom sklopu rata ili da se nešto zahveta prema bankama da one preuzmu, jer bi u oba slučaja to apsolutno mešanje u tržišne odnose i neko to mora da plati na kraju.
Ono što može da se uradi u slučaju problema u otplati rata, smatra profesor, jesu rešenja koja su se i ranije primenjivala, kao npr. da se privremeno zamrzne na određeni period vraćanje kredita ili da se plaća samo kamata, a ne i rata, ili prolongiranje otplate kredita, što automatski znači smanjenje rata.
"Na tako nešto bi i banke bile spremne, gde kredit ostaje aktivan, gde niko ne preuzima teret u ime korisnika kredita, ali gde se dođe do restrukturiranja kredita na jedan ili drugi način, ili da se zamrzne ili da se produži rok otplate. To smo imali i ranije i to su po meni jedini vidljivi scenariji koji su preporučljivi samo za one koji su stvarno u porblemu, to nije nešto što treba preporučiti da svi koriste nego baš oni koji su izrazito u problemu", rekao je Grubišić za Euronews Srbija.
Momenat za odlazak u banku, dodaje on, jeste kad neki korisnik stambenog kredita na mesečnom nivou ne može da pokrijete sve svoje izdatke i da platite ratu banci.
"Već tad je momenat, po meni, da se dođe do banke i da se predloži neko rešenje, verovatno je to neko restrukturiranje, produženje roka otplate. Mislim da banke nisu spremne, bez mešanja države, na ovo zamrzavanje. To mora država da da signal, ali ovo produženje otplate kredita, banke mogu same bez mešanja države da urade sa korisnikom kredita", kaže Grubišić.
Milošević: Ne bi bilo preporučljivo da država intereveniše
Novi nenaplativih kredita u Srbiji je sada oko tri odsto. Urednik ekonomije u dnevnom listu "Danas" Aleksadar Milošević rekao je za Euronews Srbija da je sigurno da raste broj onih kojima je teško da otplaćuju kredit jer su mnogima kamate skočile i za po 100 i više evra za stambene kredite sa malo većim ratama.
"Za sada se ne vidi da značajno raste broj kredita koji su u docnji ili koji su nenaplativi, ali s obzirom na rast euribora i referentne kamatne stope kod nas jasno je da je to sve teže ljudima i da se u narednom periodu mogu se javiti problemi", kaže on.
Navodi da zbog toga ne veruje da će NBS i država u ovom trenutku nešto značajno da urade po tom pitanju ili da vuku neke radikalne rezove.
"Ali vode računa o tome, drže to pod nadzorom, zato što može da dođe do situacije da porastu s obzirom na inflaciju", dodaje on.
Smatra da ne bi bilo preporučljivo da država sama intereveniše svojim novcem i na sebe preuzima neki rizik koji su privatna lica preuzimala jer je to privatni odnos banke i klijenta.
"Država ima dve opcije, jedna je da uzme novac od banaka, druga je da uzme novac od same sebe i da na taj način reši taj problem, da li iz budžeta na neki način da reaguje kao što je rađeno kod švajcaraca. Ali, onda dolazimo u situaciju da svi građani i oni koji nisu uzeli kredite i oni koji su penzioneri, na neki nacin finansiraju kredite ljudi koji su se zadužili ili da sa druge strane, reaguje tako da banke primora da deo tog tereta preuzmu na sebe smanjivanjem njihovih marži što je opet loše, osim ako ne vidite da su banke dramatično dizale svoje marže, jer u tom slucaju vi zadirete opet u njihov odnos. Oni su imali jednu projekciju po kojoj su davali kredite, sad vi od njih uzimate - zašto, nije njihova krivica rast euribora", naveo je Milošević.
On je rekao da kad neko ode u banku da uzmem kredit, ne pita državu da li smem da ga uzeme i pod kojim uslovima nego se dogovorim sa bankom o tome.
"Postoji razlog da država uđe u taj odnos jedino ukoliko se vidi neka vrsta zlouptrebe sa bilo koje strane, u ovom slučaju bi bilo sa strane banaka, ali ne vidim da to sada postoji u Srbiji", rekao je Milošević i dodao da velika većina ljudi vraća kredite i dalje na vreme, kao i privreda iako je to u ovoj situaciji mnogima otežano.
Ono što može da se uradi, kako je rekao, jeste da banke same mogu da produžavaju rok otplate, da uvedu ne obavezni moratorijum kao što je NBS uradila tokom korone, ali da u razgovoru sa klijetnom uvede ili neku vrstu grejs perioda, dakle počeka ili da se produži rok otplate, da se refinisaira.
"Ako dođemo u situaciju da imamo veliki skok nenaplativih kredita, onda se uvode neka krupna sistemska rešenja i rezovi, ali to se ne radi u ovakvim okolnostima, za sada je to stabilno", naveo je Milošević.
Pročitaj još
Do kada će euribor rasti?
Profesor Grubišić kaže da je nezahvalno prognozirati i niko ne može sa sigurnošću da kaže kako će se stvari dalje odvijati u vezi sa euriborom, ali da je realan scenario da euribor može još malo da poraste u toku ove godine s obzirom da je Evropska centralna banka najavila da će podići svoju referentnu kamatnu stopu.
"To automatski znači i tržišno usklađivanje euribora kao bankarske referentne kamatne stope koja je u našim stambenim kreditima i dostići će negde pik, ali vrlo malo, to može da bude 0,25 do 0,50, neće se toliko osetiti, ali plašim se da će početak sledeće godine obeležiti, praktično veći deo godine, relativno visoka vrednost euribora. Znači, neće biti daljeg rasta ali će biti vrlo postepeno spuštanje u toku sledeće godine, možda od polovine godine, to je neko moje očekivanje", rekao je Grubišić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Od 1. januara se menjaju naknade za registraciju i druge usluge APR-a: Ovo su detaljni iznosi
06.11.2025.•
2
Od 1. januara 2026. godine važiće nove naknade za registraciju i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre (APR).
Banka broj 1 za oročenu deviznu štednju
06.11.2025.•
0
AikBank, najveća domaća privatna banka u Srbiji, još jednom opravdava svoju reputaciju banke broj jedan za oročenu deviznu štednju građana i u Nedelji štednje.
U Turskoj otkriveno nalazište zlata vredno 1,7 milijardi dolara
06.11.2025.•
0
Rudarska kompanija Erdemir je objavila da je u turskoj provinciji Sivas otkrila oko 424.000 unci zlata čija se vrednost procenjuje na 1,7 milijardi dolara.
Direktor Gunvora: Moguće nestašice goriva ako ne dođe dogovora o kupovini Lukoil-a
05.11.2025.•
2
Evropa bi mogla da se suoči sa problemima u snabdevanju gorivom i gubicima radnih mesta ako regulatori ne odobre dogovor Gunvor grupe o preuzimanju međunarodne aktive Lukoila za oko 22 milijarde dolara.
Vučić: Rusi traže rešenje za NIS, više rade oni nego mi, srećan sam što su ozbiljno shvatili situaciju
05.11.2025.•
14
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Rusija traži rešenje za NIS i da se nada pozitivnom ishodu.
Trenutno stabilno snabdevanje tržišta Srbije naftnim derivatima
05.11.2025.•
3
Aktuelna situacija u vezi sa snabdevanjem tržišta naftnim derivatima razmatrana je na sastanku stalnog radnog tela Organizacije za nacionalnu strategiju za krizne situacije u naftnom sektoru.
Fondacija Centar za demokratiju: Srbija ekonomski ranjiva, hiljade radnika ostaju bez posla
04.11.2025.•
4
Fondacija Centar za demokratiju (FCD) upitala je danas kakav je program države za ublažavanje posledica ekonomske nestabilnosti.
Javni dug Srbije na kraju septembra 38,11 milijardi evra
04.11.2025.•
7
Javni dug Srbije na kraju septembra ove godine bio je 38,11 milijardi evra, odnosno 43 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Iz budžetske rezerve 500 miliona dinara za "Expo 2027"
04.11.2025.•
5
Iz budžetske rezerve Republike Srbije rešenjem Vlade na poslednjoj održanoj sednici preusmereno je 500 miliona dinara za potrebe Međunarodne specijalizovane izložbe Expo 2027.
"Parkirajte na otvorenom, dalje od objekata": Stelantis povukao vozila zbog opasnosti od požara
04.11.2025.•
2
Proizvođač automobila Stelantis opozvao je ukupno 320.065 vozila modela "džip rengler" i "gren čiroki" u SAD zbog potencijalnog kvara na visokonaponskoj bateriji koji može da izazove požar.
Vučić: Nervozan sam oko NIS-a svaki dan, naši ruski prijatelji pričaju s nekim o rešenju
04.11.2025.•
50
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se "naši ruski partneri i prijatelji angažovali i počeli da razgovaraju sa nekim o rešenju za NIS".
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
4
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
7
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
2
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
2
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
36
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Komentari 41
Milos 992
Deki
@@Ekonomija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar