Galopirajuće kamate stambenih kredita sve veća opasnost: Da li će vam euribor "pojesti" platu?
Otplata stambenih kredita u Srbiji postaje sve veće opterećenje za građane zbog rasta euribora koji utiče na rate kredita.
Foto: Pixabay
Zabrinutost raste s obzirom na to da se očekuje i dalji rast referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke, piše Euronews Srbija.
Za kredite indeksirane u evrima zabrinuta je i guverneka NBS Jorgovanka Tabaković, navodeći da ne želi da se sredstva plasirana u stambene ili u kredite privredi pretvori u problematične i nenaplative kredite.
Korisnicima stambenih kredita koji su indeksirani u evrima banke su nedavno usklađivale mesečne rate prema novim iznosima šestomesečnog euribora, koji je izmenjen od 30. juna. Mnogi korisnici koji su stambene kredite u evrima uzeli prošle godine strepe da će im rast euribora "pojesti" platu.
Iako je procenat nenaplativih kredita u ovoj godini na veoma niskom nivou, zbog konstantnog rasta euribora i stambenih kredita, guvernerka NBS prognozira da postoji mogućnost rasta broja nenaplativih zajmova, što je otvorilo piutanje da li država zbog toga trebalo da interveniše i kako.
Grubišić: Rešenje je restrukturiranje, produženje roka otplate kredita
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić rekao je da država može da olakša, ali ne da se iz budžeta interveniše i pokriva neka razlika u tom sklopu rata ili da se nešto zahveta prema bankama da one preuzmu, jer bi u oba slučaja to apsolutno mešanje u tržišne odnose i neko to mora da plati na kraju.
Ono što može da se uradi u slučaju problema u otplati rata, smatra profesor, jesu rešenja koja su se i ranije primenjivala, kao npr. da se privremeno zamrzne na određeni period vraćanje kredita ili da se plaća samo kamata, a ne i rata, ili prolongiranje otplate kredita, što automatski znači smanjenje rata.
"Na tako nešto bi i banke bile spremne, gde kredit ostaje aktivan, gde niko ne preuzima teret u ime korisnika kredita, ali gde se dođe do restrukturiranja kredita na jedan ili drugi način, ili da se zamrzne ili da se produži rok otplate. To smo imali i ranije i to su po meni jedini vidljivi scenariji koji su preporučljivi samo za one koji su stvarno u porblemu, to nije nešto što treba preporučiti da svi koriste nego baš oni koji su izrazito u problemu", rekao je Grubišić za Euronews Srbija.
Momenat za odlazak u banku, dodaje on, jeste kad neki korisnik stambenog kredita na mesečnom nivou ne može da pokrijete sve svoje izdatke i da platite ratu banci.
"Već tad je momenat, po meni, da se dođe do banke i da se predloži neko rešenje, verovatno je to neko restrukturiranje, produženje roka otplate. Mislim da banke nisu spremne, bez mešanja države, na ovo zamrzavanje. To mora država da da signal, ali ovo produženje otplate kredita, banke mogu same bez mešanja države da urade sa korisnikom kredita", kaže Grubišić.
Milošević: Ne bi bilo preporučljivo da država intereveniše
Novi nenaplativih kredita u Srbiji je sada oko tri odsto. Urednik ekonomije u dnevnom listu "Danas" Aleksadar Milošević rekao je za Euronews Srbija da je sigurno da raste broj onih kojima je teško da otplaćuju kredit jer su mnogima kamate skočile i za po 100 i više evra za stambene kredite sa malo većim ratama.
"Za sada se ne vidi da značajno raste broj kredita koji su u docnji ili koji su nenaplativi, ali s obzirom na rast euribora i referentne kamatne stope kod nas jasno je da je to sve teže ljudima i da se u narednom periodu mogu se javiti problemi", kaže on.
Navodi da zbog toga ne veruje da će NBS i država u ovom trenutku nešto značajno da urade po tom pitanju ili da vuku neke radikalne rezove.
"Ali vode računa o tome, drže to pod nadzorom, zato što može da dođe do situacije da porastu s obzirom na inflaciju", dodaje on.
Smatra da ne bi bilo preporučljivo da država sama intereveniše svojim novcem i na sebe preuzima neki rizik koji su privatna lica preuzimala jer je to privatni odnos banke i klijenta.
"Država ima dve opcije, jedna je da uzme novac od banaka, druga je da uzme novac od same sebe i da na taj način reši taj problem, da li iz budžeta na neki način da reaguje kao što je rađeno kod švajcaraca. Ali, onda dolazimo u situaciju da svi građani i oni koji nisu uzeli kredite i oni koji su penzioneri, na neki nacin finansiraju kredite ljudi koji su se zadužili ili da sa druge strane, reaguje tako da banke primora da deo tog tereta preuzmu na sebe smanjivanjem njihovih marži što je opet loše, osim ako ne vidite da su banke dramatično dizale svoje marže, jer u tom slucaju vi zadirete opet u njihov odnos. Oni su imali jednu projekciju po kojoj su davali kredite, sad vi od njih uzimate - zašto, nije njihova krivica rast euribora", naveo je Milošević.
On je rekao da kad neko ode u banku da uzmem kredit, ne pita državu da li smem da ga uzeme i pod kojim uslovima nego se dogovorim sa bankom o tome.
"Postoji razlog da država uđe u taj odnos jedino ukoliko se vidi neka vrsta zlouptrebe sa bilo koje strane, u ovom slučaju bi bilo sa strane banaka, ali ne vidim da to sada postoji u Srbiji", rekao je Milošević i dodao da velika većina ljudi vraća kredite i dalje na vreme, kao i privreda iako je to u ovoj situaciji mnogima otežano.
Ono što može da se uradi, kako je rekao, jeste da banke same mogu da produžavaju rok otplate, da uvedu ne obavezni moratorijum kao što je NBS uradila tokom korone, ali da u razgovoru sa klijetnom uvede ili neku vrstu grejs perioda, dakle počeka ili da se produži rok otplate, da se refinisaira.
"Ako dođemo u situaciju da imamo veliki skok nenaplativih kredita, onda se uvode neka krupna sistemska rešenja i rezovi, ali to se ne radi u ovakvim okolnostima, za sada je to stabilno", naveo je Milošević.
Pročitaj još
Do kada će euribor rasti?
Profesor Grubišić kaže da je nezahvalno prognozirati i niko ne može sa sigurnošću da kaže kako će se stvari dalje odvijati u vezi sa euriborom, ali da je realan scenario da euribor može još malo da poraste u toku ove godine s obzirom da je Evropska centralna banka najavila da će podići svoju referentnu kamatnu stopu.
"To automatski znači i tržišno usklađivanje euribora kao bankarske referentne kamatne stope koja je u našim stambenim kreditima i dostići će negde pik, ali vrlo malo, to može da bude 0,25 do 0,50, neće se toliko osetiti, ali plašim se da će početak sledeće godine obeležiti, praktično veći deo godine, relativno visoka vrednost euribora. Znači, neće biti daljeg rasta ali će biti vrlo postepeno spuštanje u toku sledeće godine, možda od polovine godine, to je neko moje očekivanje", rekao je Grubišić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kina uvodi carine do 43 odsto na pojedine mlečne proizvode iz Evropske unije
22.12.2025.•
0
Kina uvodi preliminarne carine do 43 odsto na neke mlečne proizvode iz Evropske unije, nakon što je u okviru antidampinške istrage zaključila da su proizvodi subvencionisani, saopštilo je kinesko Ministarstvo trgovine.
Cena zlata prvi put premašila 4.400 dolara, a i srebro "divlja"
22.12.2025.•
0
Cena zlata je danas prvi put premašila 4.400 dolara po unci, podstaknuta rastućim očekivanjima daljih smanjenja kamatnih stopa u SAD i velikom tražnjom za sigurnim ulaganjima.
Kako će Amerikanci reagovati: Oba potencijalna kupca NIS-a imaju jake veze sa Rusijom
22.12.2025.•
24
Dok još traju spekulacije u javnosti ko mi mogao biti budući vlasnik ruskog paketa akcija u NIS-u, te da li će se sa tim složiti ruska i američka strana, postoji još jedna nedoumica oko eventualnog preuzimanja.
Evropska unija smanjuje uvoz nafte i sve više kupuje tečni prirodni gas
21.12.2025.•
0
Evropska unija smanjuje uvoz nafte i sve više kupuje tečni prirodni gas (LNG), posebno iz Sjedinjenih Američkih Država, pokazuju podaci Evrostata za ovu godinu.
Prosečna plata u trećem kvartalu ove godine oko 108.000 dinara
21.12.2025.•
11
Prosečna neto plata u Srbiji za treći kvartal ove godine iznosila je 107.937 dinara i bila je nominalno veća za 11,4 odsto, a realno za 6,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Visa i Mastercard isplatiće 167 miliona dolara zbog spornih naknada za korišćenje bankomata
21.12.2025.•
2
Visa i Mastercard pristali su da zajednički isplate 167,5 miliona dolara kako bi okončali grupnu tužbu u kojoj su optuženi da su se dogovarali da naknade za korišćenje bankomata ostanu veštački visoke.
Kina otkrila najveće podmorsko nalazište zlata u Aziji
21.12.2025.•
0
Kina je otkrila svoje prvo podmorsko nalazište zlata, ispod dna Žutog mora, najveće u Aziji, kod poluostrva Đijaodong u provinciji Šandong, piše hongkonški list Saut čajna morning post.
Pod hipotekom više od 223.500 nekretnina privrede i građana
21.12.2025.•
2
Privreda i građani stavili su, zarad garancije otplate kredita, pod hipoteku 223.593 nepokretnosti procenjene vrednosti 8.208,6 milijardi dinara, što je gotovo 70 milijardi evra.
NBS: Nijedna banka u Srbiji nije uvela limit za zamenu evra
21.12.2025.•
2
Narodna banka Srbije je nakon provere sa svim poslovnim bankama koje posluju u Srbiji utvrdila da ne postoje ograničenja u vidu maksimalnog apoena za zamenu evra ili neke druge valute, saopštila je centralna banka.
Bivša ministarka energetike: Ako je neko urušio sporazum o NIS-u, to je Rusija
20.12.2025.•
45
Bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je da se Srbija nalazi na korak do sekundarnih sankcija zbog Naftne industrije Srbije (NIS) i da je to ozbiljan problem za srpsku privredu i državu.
Vlasnik TikToka predaje kontrolu nad poslovanjem u SAD
19.12.2025.•
0
Kineska kompanija i vlasnica platforme TikTok "BajtDens" saopštila je da će predati kontrolu nad američkim poslovanjem tom aplikacijom grupi investitora iz te zemlje kako bi izbegla zabranu korišćenja u SAD.
Ford u SAD popravlja 270.000 automobila jer mogu sami da krenu
19.12.2025.•
0
Američki proizvođač automobila Ford je pozvao na popravku više od 270.000 vozila pikap i SUV s električnim i hibridnim pogonom, delom godinama prodavanih u SAD.
Nova ekonomija: Vučić obmanuo javnost o iznosu deviznih rezervi, NBS ga ne ispravlja
19.12.2025.•
19
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je naveo netačne podatke o iznosu deviznih rezervi Narodne banke Srbije (NBS), a centralna banka ga nije ispravila, piše Nova ekonomija.
Gorivo pojeftinilo za dva dinara
19.12.2025.•
4
Gorivo u Srbiji pojeftinilo je za dva dinara u odnosu na prethodnih nedelju dana.
Srbija - siromašni bankarski raj
19.12.2025.•
13
Srbija je pravo čudo, potvrđuje to i bankarsko poslovanje u jednoj od najsiromašnijih evropskih država, koje upravo ovde ostvaruju rekordno oplođivanje kapitala.
SAD zabranila uvoz Linglong guma iz Srbije: Sumnja na prinudni rad
18.12.2025.•
54
Američka carinska i granična služba (CBP) izdala je Naredbu o zadržavanju robe (Withhold Release Order – WRO) za automobilske gume koje u Srbiji proizvodi kompanija Linglong International Europe D.O.O. Zrenjanin.
Proizvođač mleka: Ako nam država ne pomogne, đubrivom ćemo zasuti prvo trgovce
18.12.2025.•
7
Proizvođači mleka u Srbiji traže od ministra poljoprivrede Dragana Glamočića da zaštiti domaće tržište od uvoza jeftinog mleka iz Evropske unije, a od trgovaca da smanje marže na mleko i mlečne proizvode.
Slučaj trihineloze potvrđen kod domaćih svinja u Mačvanskom okrugu
18.12.2025.•
3
U Mačvanskom okrugu otkriven je slučaj mesa iz domaćeg uzgoja zaraženog trihinelozom.
Vlah Business Experience: Tri dana tokom kojih se poslovna scena Balkana resetovala
18.12.2025.•
0
Od 5. do 7. decembra, Sava Centar je najavio biznis konferenciju, a održao događaj koji je mnogo više od toga.
Izrael otvara ekonomsku misiju u Srbiji: Naša zemlja izabrana jer je Netanjahua snabdevala municijom
18.12.2025.•
30
Izrael će otvoriti pet novih ekonomskih misija u inostranstvu, pre svega u zemljama koje su prijateljski nastrojene prema vladi Benjamina Netanjahua i koje su podržavale Izrael tokom rata u Gazi.
Mali: MMF uspešno završio drugu reviziju aranžmana sa Srbijom, rezultati potvrda da smo na pravom putu
17.12.2025.•
9
Ministar finansija Siniša Mali kazao je da je izvršni odbor direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Vašingtonu doneo odluku o uspešnom završetku druge revizije aktuelnog aranžmana sa Srbijom.
Komentari 41
Milos 992
Deki
@@Ekonomija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar