Galopirajuće kamate stambenih kredita sve veća opasnost: Da li će vam euribor "pojesti" platu?
Otplata stambenih kredita u Srbiji postaje sve veće opterećenje za građane zbog rasta euribora koji utiče na rate kredita.
Foto: Pixabay
Zabrinutost raste s obzirom na to da se očekuje i dalji rast referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke, piše Euronews Srbija.
Za kredite indeksirane u evrima zabrinuta je i guverneka NBS Jorgovanka Tabaković, navodeći da ne želi da se sredstva plasirana u stambene ili u kredite privredi pretvori u problematične i nenaplative kredite.
Korisnicima stambenih kredita koji su indeksirani u evrima banke su nedavno usklađivale mesečne rate prema novim iznosima šestomesečnog euribora, koji je izmenjen od 30. juna. Mnogi korisnici koji su stambene kredite u evrima uzeli prošle godine strepe da će im rast euribora "pojesti" platu.
Iako je procenat nenaplativih kredita u ovoj godini na veoma niskom nivou, zbog konstantnog rasta euribora i stambenih kredita, guvernerka NBS prognozira da postoji mogućnost rasta broja nenaplativih zajmova, što je otvorilo piutanje da li država zbog toga trebalo da interveniše i kako.
Grubišić: Rešenje je restrukturiranje, produženje roka otplate kredita
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić rekao je da država može da olakša, ali ne da se iz budžeta interveniše i pokriva neka razlika u tom sklopu rata ili da se nešto zahveta prema bankama da one preuzmu, jer bi u oba slučaja to apsolutno mešanje u tržišne odnose i neko to mora da plati na kraju.
Ono što može da se uradi u slučaju problema u otplati rata, smatra profesor, jesu rešenja koja su se i ranije primenjivala, kao npr. da se privremeno zamrzne na određeni period vraćanje kredita ili da se plaća samo kamata, a ne i rata, ili prolongiranje otplate kredita, što automatski znači smanjenje rata.
"Na tako nešto bi i banke bile spremne, gde kredit ostaje aktivan, gde niko ne preuzima teret u ime korisnika kredita, ali gde se dođe do restrukturiranja kredita na jedan ili drugi način, ili da se zamrzne ili da se produži rok otplate. To smo imali i ranije i to su po meni jedini vidljivi scenariji koji su preporučljivi samo za one koji su stvarno u porblemu, to nije nešto što treba preporučiti da svi koriste nego baš oni koji su izrazito u problemu", rekao je Grubišić za Euronews Srbija.
Momenat za odlazak u banku, dodaje on, jeste kad neki korisnik stambenog kredita na mesečnom nivou ne može da pokrijete sve svoje izdatke i da platite ratu banci.
"Već tad je momenat, po meni, da se dođe do banke i da se predloži neko rešenje, verovatno je to neko restrukturiranje, produženje roka otplate. Mislim da banke nisu spremne, bez mešanja države, na ovo zamrzavanje. To mora država da da signal, ali ovo produženje otplate kredita, banke mogu same bez mešanja države da urade sa korisnikom kredita", kaže Grubišić.
Milošević: Ne bi bilo preporučljivo da država intereveniše
Novi nenaplativih kredita u Srbiji je sada oko tri odsto. Urednik ekonomije u dnevnom listu "Danas" Aleksadar Milošević rekao je za Euronews Srbija da je sigurno da raste broj onih kojima je teško da otplaćuju kredit jer su mnogima kamate skočile i za po 100 i više evra za stambene kredite sa malo većim ratama.
"Za sada se ne vidi da značajno raste broj kredita koji su u docnji ili koji su nenaplativi, ali s obzirom na rast euribora i referentne kamatne stope kod nas jasno je da je to sve teže ljudima i da se u narednom periodu mogu se javiti problemi", kaže on.
Navodi da zbog toga ne veruje da će NBS i država u ovom trenutku nešto značajno da urade po tom pitanju ili da vuku neke radikalne rezove.
"Ali vode računa o tome, drže to pod nadzorom, zato što može da dođe do situacije da porastu s obzirom na inflaciju", dodaje on.
Smatra da ne bi bilo preporučljivo da država sama intereveniše svojim novcem i na sebe preuzima neki rizik koji su privatna lica preuzimala jer je to privatni odnos banke i klijenta.
"Država ima dve opcije, jedna je da uzme novac od banaka, druga je da uzme novac od same sebe i da na taj način reši taj problem, da li iz budžeta na neki način da reaguje kao što je rađeno kod švajcaraca. Ali, onda dolazimo u situaciju da svi građani i oni koji nisu uzeli kredite i oni koji su penzioneri, na neki nacin finansiraju kredite ljudi koji su se zadužili ili da sa druge strane, reaguje tako da banke primora da deo tog tereta preuzmu na sebe smanjivanjem njihovih marži što je opet loše, osim ako ne vidite da su banke dramatično dizale svoje marže, jer u tom slucaju vi zadirete opet u njihov odnos. Oni su imali jednu projekciju po kojoj su davali kredite, sad vi od njih uzimate - zašto, nije njihova krivica rast euribora", naveo je Milošević.
On je rekao da kad neko ode u banku da uzmem kredit, ne pita državu da li smem da ga uzeme i pod kojim uslovima nego se dogovorim sa bankom o tome.
"Postoji razlog da država uđe u taj odnos jedino ukoliko se vidi neka vrsta zlouptrebe sa bilo koje strane, u ovom slučaju bi bilo sa strane banaka, ali ne vidim da to sada postoji u Srbiji", rekao je Milošević i dodao da velika većina ljudi vraća kredite i dalje na vreme, kao i privreda iako je to u ovoj situaciji mnogima otežano.
Ono što može da se uradi, kako je rekao, jeste da banke same mogu da produžavaju rok otplate, da uvedu ne obavezni moratorijum kao što je NBS uradila tokom korone, ali da u razgovoru sa klijetnom uvede ili neku vrstu grejs perioda, dakle počeka ili da se produži rok otplate, da se refinisaira.
"Ako dođemo u situaciju da imamo veliki skok nenaplativih kredita, onda se uvode neka krupna sistemska rešenja i rezovi, ali to se ne radi u ovakvim okolnostima, za sada je to stabilno", naveo je Milošević.
Pročitaj još
Do kada će euribor rasti?
Profesor Grubišić kaže da je nezahvalno prognozirati i niko ne može sa sigurnošću da kaže kako će se stvari dalje odvijati u vezi sa euriborom, ali da je realan scenario da euribor može još malo da poraste u toku ove godine s obzirom da je Evropska centralna banka najavila da će podići svoju referentnu kamatnu stopu.
"To automatski znači i tržišno usklađivanje euribora kao bankarske referentne kamatne stope koja je u našim stambenim kreditima i dostići će negde pik, ali vrlo malo, to može da bude 0,25 do 0,50, neće se toliko osetiti, ali plašim se da će početak sledeće godine obeležiti, praktično veći deo godine, relativno visoka vrednost euribora. Znači, neće biti daljeg rasta ali će biti vrlo postepeno spuštanje u toku sledeće godine, možda od polovine godine, to je neko moje očekivanje", rekao je Grubišić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Gujaničić: Zahtev Srbije MOL-u da rafinerija radi - nerealan
10.05.2026.•
2
Država, kao manjinski akcionar u NIS-u, ima nerealne zahteve od potencijalnog kupca, kompanije MOL, da Rafinerija u Pančevu radi određenim kapacitetom, rekao je glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.
Vasić: Ne treba se žaliti na cene nekretnina, ako bi pale - to bi značilo da postoji veliki problem na tržištu
10.05.2026.•
22
Finansijski konsultant Vladimir Vasić izjavio je da ukoliko bi došlo do pada cena nekretnina u Srbiji, posledice toga bi osetili i građani, i banke, i investitori.
Navodna ponuda nepoznate srpske kompanije za NIS - podizanje cene?
10.05.2026.•
5
Vest da je novoosnovana i nepoznata kompanija iz Srbije ponudila ruskim vlasnicima dve milijarde evra za otkup njihovih akcija u NIS-u, ne smatra se ozbiljnom, već je njen cilj verovatno podizanje vrednosti kompanije.
Radosavljević: Rusi od početka ne žele da prodaju NIS
09.05.2026.•
11
Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, izjavio je da građani Srbije dobro percipiraju da se ekonomska situacija u zemlji neće kretati u dobrom smeru.
EU: Aviokompanije moraju da plate odštetu putnicima i kada otkazuju letove zbog krize sa gorivom
09.05.2026.•
2
Evropska unija poručila je aviokompanijama da neće biti oslobođene obaveze isplate odštete putnicima ukoliko otkazuju letove zbog nestašice ili visokih cena avionskog goriva, uprkos sve ozbiljnijoj energetskoj krizi.
Nove cene goriva: Dizel ponovo poskupeo
08.05.2026.•
20
Dizel je poskupeo za dva dinara, dok je cena benzina ostala nepromenjena.
Macut o NIS-u: Predlog MOL-a nije prihvatljiv za Srbiju
08.05.2026.•
48
Predlog MOL-a za otkup ruskog dela u Naftnoj industriji Srbije nije prihvatljiv za Srbiju, kaže premijer Đuro Macut.
Ministarstvo trgovine: Od 11. maja aktivacija platforme eUpitnik za posrednike
07.05.2026.•
0
Ministarstvo trgovine Srbije će 11. maja aktivirati platformu "eUpitnik za posrednike" za dostavljanje podataka posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, najavljeno je danas.
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
3
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
8
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
6
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
44
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
1
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
27
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
Komentari 41
Milos 992
Deki
@@Ekonomija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar