Knjiga "Iza sedam logora - od zločina kulture do kulture zločina" u izdanju beogradske organizacije
forumZFD, plod je zajedničkog rada
Viktora Ivančića, fotografa
Hrvoja Polana i novinara
Nemanje Stjepanovića koji je prikupio faktografiju u vezi sa zločinima koji su se dešavali u objektima kulturne namene tokom ratova devedesetih na tlu bivše Jugoslavije.
Ivančić primećuje da su domovi kulture u socijalističkoj Jugoslaviji imali emancipatorsku ulogu, ali i da im je svrha bila "oživotvorenje ideje 'bratstva i jedinstva'". Kada je nacionalizam zašao u sve pore društva, a monopol uspostavila nacionalna kultura, ovi domovi kulture su iskorišteni za "razvrgavanje bratstva", dok danas "vegetiraju kao spomenici razbratnosti".
Foto-monografija donosi potresne priče o perveznosti rata, ali i o tome da kultura nije odvojena od bestijalnosti. Trnopolje, Kerestinec, domovi kulture u Vitezu, Dalju, Rudom, Vrpolju, na Palama, muzička škola u Zenici, bioskop u Glogovcu, bila su samo neka od mesta u kojima su ljudi maltretirani samo zato što su u očima pojedinaca bili pogrešne nacije. Na tim mestima praktikovana je "kultura zločina".
Naučeni smo da je "iza sedam gora, planina i mora" hepiend, poneki vitez i lepa princeza. "Iza sedam logora", sve to izostane.
"Iza sedam logora zasigurno nije hepiend. Mi smo tim naslovom želeli da prikažemo upravo tu idiličnost koju su ti domovi kulture nekada nagoveštavali. Oni su bili znamenja socijalističke emancipacije, utopije, nagoveštaj nekog progresa, puta u bolje sutra, a završili su kao logori i mesta zatočeništva. Završili su u nekoj distopijskoj brutalnosti", kaže Ivančić.
021: Ako je, kako kažete, "konstrukt nacionalne kulture pre sve egzekutivan", možemo li onda da kažemo, koliko god to grozno zvučalo, da su domovi kulture poslužili svrsi uspostavljanja nacionalne kulture? Umesto deponovanja dela prešlo se na deponovanje tela.
Ivančić: Možemo se tako igrati rečima i to je tačno. Između ostalog, i domovi kulture su uništavani simbolički. Na isti način kako su ubijane žrtve na tim mestima, ubijana je i svrha tih mesta. Na taj način, kroz jedan simbolički ritual, obrednim putem, priređen je nekakav retroaktivni obračun sa samom prošlošću koju ti objekti simbolišu.
021: Kada smo kod suočavanja s prošlošću, je li nedavni događaj iz Splita, kada su napadnuti vaterpolisti Crvene zvezde, metafora svega onoga što se dogodilo na ovim prostorima, ali i odnosa prema tome? Većina okrene glavu, pojedinac pruži ruku, a tu su i usputni komentari "pa, ipak, on je četnik".
Ivančić: To se ponavlja već bezbroj puta. Ovo je jedna od situacija, koja je ovog puta primenjena na grupi sportista. Dakle, imate skupinu nasilnika koja ih ganja i želi da ih premlati i hiljade građana koji stoje na Rivi i ne mešaju se. Onda ih posle predsednica države pohvali kako zastupaju prave vrednosti, kako, maltene, staju u odbranu humanizma. To je sve zajedno totalna perverzija. Sada je potpuno svejedno, na nekom nivou razumevanja, radi li se o koncentracionom logoru ili se radi takvom incidentu. Ista je stvar.
021: Iako je Franjo Tuđman mrtav već dve decenije, neke ideje koje je propagirao još uvek žive, poput one o pomirbi, pomirenju dece ustaša i partizana. Deluje li vam da se ideja o izjednačavanju kolaboracionista i antifašista, četnika i partizana, primenila i u Srbiji?
Ivančić: Ta ideja je implementirana svuda, ali pomirba je samo reč kamuflaže. Ono što je Tuđman podrazumevao pod pomirbom je zapravo bila reafirmacija fašizma i ustaštva. I zaista su naša društva danas fašizirana. Dakle, dogodila se ta takozvana "pomirba". U Hrvatskoj je to bio državni projekt. Odnos prema ustaštvu nije bio sentimentalne ili ustašonostalgičarske naravi, nego je bio ozbiljan državni projekat, jer smo mi zaista srušili 3.000 antifašističkih spomenika. Tako smo se mirili i posledice toga danas živimo.
021: U Hrvatskoj je nedavno čoveku izrečena kazna zabrane prilaska spomeniku Franji Tuđmanu, jer je uzviknuo da je on zločinac. U Srbiji vlasti reže na karikaturiste. Da li se Plenković, Vučić i ostali plaše nečega?
Ivančić: Tipovi "a la Vučić", koji u mnogo čemu podseća na Tuđmana, jesu tipovi nedovršenog diktatora. Njega jebe demokratski legitimitet. Još da nema te sitnice, kao što su demokratski izbori, on bi bio miran čovek. A ovako on mora da koristi demokratski legitimitet za njegovu suprotnost, za autokratsku vladavinu. Kao što se u Hrvatskoj stvara često antifašistički ugođaj za konzumaciju fašizma, tako je i Vučić veliki majstor u tome da iskoristi demokratsku podlogu ili pseudodemokratsku podlogu za praktikovanje klasične autokratije. Inače, te priče nikada ne završe dobro ni po glavne aktere, tako da on ima razlog da se boji. I mislim da je dobro da se boji, ako se boji.
021: Kako vam deluju protesti u Srbiji iz pozicije nekoga živi u Hrvatskoj i šta bi moglo da se izrodi iz tog odnosa u kojem su i oni koji zastupaju klerikalno-nacionalističke pozicije i oni koji su, makar načelno, leva opcija?
Ivančić: Ja volim da se ljudi bune protiv vlasti koja stremi diktaturi. To je normalno, podržavam takvu vrstu bunta i žao mi je što toga u Hrvatskoj nema. Međutim, baš me briga šta će se izroditi, ne smatram ni da je ovo trenutak kada bi trebalo da se vodi računa o tome. Primaran cilj bi bio da se zbaci ili osujeti jedna vlast koja želi da uzurpira društvo. Ja ne verujem da mogu da sarađuju takve dve strane, niti mislim da bi bilo dobro da sarađuju u nečem konstruktivnom, u građenju vlasti. Ali u razgradnji postojeće vlasti, ako hodaju zajedno, neka hodaju.
021: Hoće li narodi ovde ikada izaći iz sena Miloševića, Tuđmana i njihovih politika ili će se nacionalističke ideje na kojima počivaju države same urušiti?
Ivančić: Ja ne mogu da predviđam, ne znam hoće li se urušiti. Ono što ja znam i ono što se vidi, jeste da, čak iako uključimo demokratske deficite socijalističke Jugoslavije, ona je i dalje bila apsolutno superiorna u odnosu na tvorevine koje su nastale njenim raspadom.
021: Prošlo je više od dve decenije otkad je u Feralu, poput proglasa jedne generacije, objavljeno "Domovino! Moj život pripada tebi, a propada meni". I Srbiju i Hrvatsku tokom jedne godine napusti veliki broj mladih. Govori li nam to da su oni shvatili da njihovi životi nisu vezani samo za domovinu?
Ivančić: Ta patriotska paradigma, što se mene tiče, mora biti napuštena. Stalno se u ovim zemljama govori o tome hoćeš li biti za ispravan patriota, pa ćeš nastojati da pomogneš svojoj zemlji ili ćeš biti za ljuti nacionalizam, pa ćeš dati izvitoperenu verziju tog patriotizma. A ne postavlja se pitanje zašto se patriotska paradigma ne bi napustila? To je jedna ofucana floskula o nekakvoj državnoj emociji, emotivnoj sprezi pojedinca i države. Pošteno rečeno - to je pizdarija.
.jpg)
Komentari 13
Snajka
Nesa
Draško I.
Prvi su napravili i reportažu o ratnom zločincu - pripadniku Vojske Republike Srpske koji se vidi na onom snimku streljanja 6 muslimanskih zarobljenika u Srebrenici, na osnovu čega je dotični kasnije i pronađen i uhapšen.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar