Menu 021

Suficit ide u plate, glasači preči od ekonomije

Mada pad industrijske proizvodnje i rast bruto-društvenog proizvoda manji od očekivanog ukazuju da je ekonomiji neophodna pomoć, iz izjava predsednika Srbije može se očekivati da će se 440 miliona evra budžetskog suficita na kraju polugođa utrošiti isključivo na rast plata zaposlenih u javnom sektoru.
Info 15.08.2019. | 10:00 > 13:14
Suficit ide u plate, glasači preči od ekonomije
Foto: 021

Piše: Živan Lazić

Nisu učestala istraživanja javnog mnenja jedino što nas podseća da redovni parlamentarni izbori polako postaju centralna tema u Srbiji.

Predstojeće odmeravanje stranaka na umu ima i predsednik države Aleksandar Vučić, prema čemu umnogome oblikuje i javne nastupe.

Tanak buđelar

Tako je početkom meseca najavio rast plata kako bi prosečna zarada u januaru, ako ne i pre, sa 470 dostigla 500 evra. Vučić zna na šta običan birač najviše obraća pažnju, stoga se i neprekidno interesuje kakvo je stanje u novčaniku onog čiji glas će mu na proleće biti dragocen.

Primanja su u Srbiji već veoma dugo izrazito niska i velika većina stanovništva decenijama tek nekako preživljava. Zapravo, i sa zaradama znatno većim nego što se obećava, gro građana bi i dalje bio u zoni siromaha, onih koji jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Naravno da na ovom nivou standarda i tridesetak evra mesečno više mnogima dosta znači. Otuda predsednik, pragmatičan kakav već jeste, često obećava poboljšanje.

Od viška boli glava

Pitanje je, međutim, kako doći do većih plata, a da se ne naruši minimalno i teško dostignuto poboljšanje ekonomije. Sa mislima već na izborima, u zanosu primetnog budžetskog suficita na kraju prvog polugođa, predsednik je povećanja zarada vezao upravo za tih 440 miliona evra neutrošenih državnih para.

Vlast ima pravo da budžetski višak utroši na tri osnovna načina: ulaganjem u javne investicije, povećanjem plata u javnom sektoru ili umanjenjem nameta privredi

Izvesno je da je poslednjih godina država povećala javna ulaganja, čini se da je sada na redu jačanje efikasnusti državnih investicija.

Pare bolje plaćenima

Nije sporno da bi i krajnje skroman rast zarada mnogi dočekali kao "ozebao sunce". Valja primetiti da se povećanje odnosi samo na zaposlene u javnom sektoru, a plate ovih cirka 670.000 radnika su i do sada bile 25-30 odsto više nego zarade zaposlenih u privatnom segmentu.

Objašnjenje da država može podići plate jedino tamo gde je odgovorna za poslovanje samo na prvi pogled pojašnjava stvari. Moguće je smanjiti privredi namete na rad, u kom slučaju bi preduzetnik deo uvećane dobiti mogao odvajati za nova ulaganja, deo za rast plata zaposlenima.

Uostalom, prošle godine se itekako govorilo o potrebi rasterećenja privrede. Približavanjem izbora ova tema se neprimetno izmestila iz fokusa javnosti. Ekonomski parametri, pak, govore nam da je pomoć ekonomiji svakim danom sve potrebnija.

Pad industrijske proizvodnje

Na kraju prvog tromesečja rast BDP je iznosio samo dva i po, znatno manje od projektovanih 3,5 odsto. Nema naznaka ni da je u tri naredna meseca ostvaren veći.

Stoga ne iznenađuje da je na kraju polugođa izvoz istina dostigao 8,6 milijardi evra, ali je i uvoz rastao. I to uočljivo brže, te je iznad 11,5 milijardi.

Šestomesečni spoljnotrginski deficit je premašio 2,93 miljardi evra i za 17,1 odsto je veći nego lane u isto vreme. Trend koji još više opominje je pad industrijske proizvodnje u prvih šest meseci za 2,1 odsto. Posebno zabrinjava da je prerađivačka industrija zabeležila za 3,7 odsto manju preradu.

Ispod očekivanja

Šta je razlog da srpska industrija, i ekonomija u celosti, u koju je iz inostranstva prošle godine uloženo tri i po, a tekućeg polugođa još dve miljarde evra, beleži rezultate znatno ispod očekivanja?

Svakako da će se teškoće sa redukovanom proizvodnjom automobila u Kragujevcu odražavati duže vreme na domaću ekonomiju. Ipak, ovog puta je skroman i rezultat preduzeća u vlasništvu domaćih gazda; tako je prehrambena industrija sa, za naše prilike, dosta malih preduzeća, imala 4,1 odsto manju produkciju.

Veliki nameti

Ponajbolje ovdašnje kompanije, orijentisane na izvoz, opterećuje monetarna politika jakog dinara, ali i veliki nameti. Tako su porezi na rad godinama iznosili 63 odsto bruto zarade, pa se lane mnogo govorilo da se ozbiljnije umanje, na 56 odsto; bilo je i onih koji su smatrali da ne bi trebalo da premaše 48 odsto, što je gornja granica u Češkoj, Poljskoj, Mađarskoj i Slovačkoj.

Vlast je  opterećenje umanjila simbolično, za procentni poen, pad industrijske proizvodnje i rast trgovinskog deficita pokazuju nam da je privredi opterećenje i dalje veliko, a kurs valute nepovoljan.

Ima jakih razloga da se snižavanjem nameta preduzetnicima pomogne. Priliv novca u budžet je iznad planiranog, može se umanjenjem obaveza domaća privreda podstaći da više ulaže i time otvori nova radna mesta, uvećava zarade.

Ali, dolazeći izbori su očigledno izbili u prvi plan i predsednik Vučić se odlučio da igra na standardan način, oslanjanjem na javni sektor.

Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Ja
    15.08.2019 18:50
    Kad misli el presidente da nam poveca penziju?Otisao prosle godine em me PIO fond zakinuo,em nisam dobio povecanje penzije,em nisam konacno resenje.To moze samo u Srbistanu.Bitno je da javnom sektoru povecava plate a vi kod privatnika crknite.Sto pre se iseliti iz ove nakaradne banane.Samo da Nemacka otvori od Nove godine trziste rada ima da se isprazni Srbija za godinu dana.Nazalost odose nam deca to je najveci poraz jednog naroda.Bar ce pristojno raditi i ziveti.
  • Nebojša
    15.08.2019 18:37
    Izbori se blize plata se dize
    Umesto da taj novac uloze i trajno rese pitanje nedostatka vrtica za upis dece i time pomognu natalitet sve pare odose na plate i potrosnju a dobijene su cedjenjem privatnog sektora i gradjana.
    Za ove pare su pogli da pokrenu 10 propalih poljoprivrednih giganata poput 29.novembar Subotica, Sirmium Sremska Mitrovica, Srem Šid, BEK Zrenjanin, Panonka Sombor, Srbijanka Valjevo, Godomin Smederevo i mnogi drugi i da pokrenu stocarsku proizvodnju.
    A da ne govorim da su za te pare mogli da navodne 200.000 ha i da DUPLIRAJU PRINOSE pa da se taj uvecani prinos vrati drzavi 5 godina a nakon toga ostane trajno vlasniatvo seljaka a pare ulazu u nesto novo od prodaje tih uvecanih prinosa.
    Samo mozga nemaju ocigledno ni zelje da Srbiji bude bolje.
  • Dejan
    15.08.2019 15:04
    Cccc
    Kako ono ide,pa Bog je prvo sebi stvorio bradu pa tek ostali !! Taj suficit ce podeliti naradnicima a rupu u budzetu ce popuniti oni sto dolaze Utorkom,mmf,finansijski vampiri ! Onda se pitate sto mladi begaju odavde !!!
  • Anonimus
    15.08.2019 14:11
    Dobro objašnjena tehnika manipulkacije vlasti, jedino rešenje je umanjenje ogromnog javnog sektora...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest