Fudbal bez pardona

Crvena zvezda se iskoristila nastupom u Ligi šampiona da cenu ulaznica izuzetno povisi, a od fudbalske javnosti zatraži podršku kako bi se broj stranih igrača u srpskim klubovima sa četiri povećao na osam.
Fudbal bez pardona
Foto: Pixabay

Piše: Živan Lazić

Bilo je uzbudljivo u utorak veče na Marakani; srpski prvak je sa dva gola u četiri poslednja minuta uspeo savladati Olimpijakos i tako ostvario prvu pobedu u grupnoj fazi Lige šampiona.

Kako su međusobni rezultati drugih rivala u prva dva kola išli Beograđanima na ruku, odjednom se pokazalo da ni prolazak dalje, do pre koji dan misaona imenica, nije nemoguć.

Koliko vredi Zvezda

Među fudbalskim svetom je rašireno mišljenje da današnja generacija najpopularnijeg kluba nije posebno kvalitetna. No, koliko stvarno vrede momci u crveno- belim dresovima videće se već sredinom oktobra u susretu protiv ove jeseni neuverljivog Totenhema, a definitivno početkom decembra kada se završi grupna faza.

Ipak, Zvezda se potrudila da uzbuđenja bude i van fudbalskog terena, i to i pre i nakon meča sa grčkim šampionom. Uprava kluba je odlučila da cene ulaznica budu baš visoke, "paprene".

Prvo su cene pretplatnih karti za sva tri susreta grupne faze LŠ na Marakani povećane, a potom je usledio šok. Cene pojedinačnih ulaznica za susret sa Olimpijakosom su iznosile od 6 do 20 hiljada dinara.

Preskupe ulaznice

Čule su se zamerke da je previsoko za srpske prilike, da time srpski šampion sa stadiona tera upravo najvernije.

U javnosti je iznet podatak da je Totenhem za susret sa Zvezdom cene ulaznica odredio u rasponu od 35 do 85 evra, tj. između četiri i deset hiljada dinara, pri čemu mlađi od osamnaest i stariji od šezdesetipet godina mogu utakmicu odgledati i za dve do tri i po hiljade, zavisno sa koje tribine žele posmatrati meč.

Kada se zna da je prosečna neto plata u Beogradu oko 700, a u Londonu 3.600 evra, ulaznica za mečeve na Marakani deluje basnoslovno skupo.

Neuverljivo opravdanje

Publika je, ipak, zagrizla udicu. Jeste da su tribine na stadionu bile vidljivo proređene, što se ranije nije dešavalo na jačim Zvezdinim utakmicama u LŠ, ali i tridesetak hiljada posetilaca je dobra, odlična poseta.

Generalni direktor kluba Zvezdan Terzić neuverljivo je pokušao opravdati visoke cene podatkom da je beogradskom timu za jednogodišnje funkcionisanje neophodno minimalno jedanaest miliona evra. Naravno, tu je i dug, sada sveden na cirka dvadesetak miliona.

Ipak, samo za ulazak u grupnu fazu LŠ, Zvezda je od UEFA dobila oko osamnaest miliona, pri čemu će stići još dosta novca iz Kuće fudbala u Cirihu; koliko zavisiće od plasmana i broja pobeda našeg prvaka.

Bogati kolo vode

Ne samo vrhunski, fudbal je odavno postao profesionalan, dok najbolji evropski klubovi kreiraju takva pravila takmičenja, kupovine fudbalera, da se jedino bogati mogu nadmetati. U fudbalskom umeću, ali i u pratećem biznisu.

Najpopularniji sport odavno nije samo igra, već i visokoprofitabilan posao zasnovan na zabavi višemilionske mase poklonika. U takvom poslu nema pardona, ni prema publici.

Međutim, moglo bi se postaviti pitanje ima li rezona da država Srbija pomaže najbolje fudbalske klubove, u potpunosti i do surovosti usmerene na profit. Imaju priliku da na evropskoj sceni profitiraju desetine miliona evra svake sezone, a u nas se decenijama finansiraju o trošku svih građana.

Zašto država finansira

Naravno da država retko kada daje direktno iz budžeta. Ali, teško da bi Telekom ili Komercijalna banka, u kojima država ima većinsko vlasništvo, svake godine izdvajali milione i milione evra da za takav potez ne stigne preporuka državnog vrha.

Predsednik Vučić je, uostalom, i obećao da će obelodaniti koliko obilato država pomaže dva najveća ovdašnja kluba, Zvezdu i Partizan. Na ispunjenje rečenog, doduše, još čekamo.

Četiri ili osam stranaca

Dan nakon sportske fešte, osokoljena sa tri osvojena boda, Zvezda se oglasila predlogom da ubuduće u domaćim klubovima broj dopuštenih stranih igrača bude osam, a ne četiri kao što je poslednjih godina.

Nije teško shvatiti da je za internacionalne uspehe potrebo imati što bolje igrače, lakše ih je naći na međunarodnom, mnogo širem tržištu nego što je domaće. Može se očekivati da će i drugi srpski klubovi ispostaviti sličan zahtev u nameri da uspeju na međunarodnoj sceni.

Međutim, teško da se po ovom pitanju interes FS Srbije, pogotovo fudbalske javnosti, poklapa sa Zvezdinim. Povećanje broja stranaca u domaćim timovima znači manje domaćih igrača.

Posebno se talentovanim mlađim fudbalerima u takvim prlikama umanjuje mogućnost da nastupaju među prvih jedanaest, pa čak ni među šesnaest igrača koliko ih ima na terenu, sa rezervama na klupi.

Reprezentacija skrajnuta

Time bi se usporio, često i onemogućio razvoj domaćih igrača. Reprezentacija bi trpela.

I ovako smo neprimetni, u proseku nastupamo na svakom trećem svetskom prvenstvu, i to bez iole zapaženijeg rezultata. Slično je i na kontinentalnim prvenstvima. Kao što nije dobro u potpunosti se zatvoriti i ne dopustiti niti jednog stranog igrača, još je gore oslanjati se samo na fudbalere dovedene sa raznih meredijana.

No, u ovom slučaju interesi vodećih klubova sa jedne, te reprezentacije Srbije i najšire javnosti sa druge strane se ne podudaraju. Na fudbalskim čelnicima, i u Savezu i u vodećim klubovima, je da fudbalske dileme sagledavaju ne samo iz sopstvene, već i iz perspektive drugih, pa i rivala, i iznađu po obe strane prihvatljivo rešenja.

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Zivan

    04.10.2019 16:23
    Igor
    Prema Statističkom godišnjaku Londona, 80 odsto zarada se kretalo između 3.100 i 4.300 evra, 18,5 odato je bilo niže 1,45 odsto više.
  • Zivan

    04.10.2019 16:20
    Ispravka
    Prosećna neto junska zarada u Beogradu je iznosila 69.675, bruto 86.382 dinara.
  • Fan

    04.10.2019 13:37
    A svetsko u malom f?
    Dajte nam malo informacija i Svetskom prvenstvu unmalom fudbalu, u Pert, Australija. Niko ne objavljuje da tu imamo našu ekipu i da smo tukli Čile sa 3:0.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Prirodna žena

Kada sam prešla četrdesetu, pojavile su se prve "staračke mrlje" na rukama.

"Srpska majka" koja to nije

"Srpska majka" je plakat na zidovima naših prosečnih života. Nametnuti ideal jednog, prilično, otužnog vremena.

Tri asa - jedan GOAT

Rasprava o tome ko je najbolji teniser svih vremena traje već uveliko i mnogi će reći da se Đokovićevim osvajanjem Vimbldona ta priča završava.

Skopje skopje mi sko

Postoje reči koje ne znače ništa, ali nas ipak vode na neka druga mesta i u neko drugo vreme.

Novosadski advokat: Imperija uzvraća udarac

Nakon što je polutajno izrađen Nacrt Zakona o parničnom postupku, digla se bura u stručnoj javnosti (posebno u advokatskoj struci), te se od njegovog hitnog usvajanja (za sada) odustalo.