Menu 021

INTERVJU Darko Mitrović: Nacija ne da čvrsto spava, nego je zombirana

Voditelj jutarnjeg programa i stendap komičar Darko Mitrović Dare premijerno je nastupio u Novom Sadu, u prostoru Radio kafea, a uskoro će se na policama knjižara naći njegova prva knjiga "Mrlje". Tim povodom u intervjuu za 021.rs Dare govori o političkoj korektnosti, zatvoru u kom živimo, tiranima i budalama, o tome da li je nacija uspavana, herojima današnjice...
Info 16.12.2019. | 10:30 > 12:03
INTERVJU Darko Mitrović: Nacija ne da čvrsto spava, nego je zombirana
Foto: Dragan Perišić
Darka Mitrovića prejaka reč baš i nije ubila, ali ga je nekoliko puta koštala posla. Zbog šala na račun onih koji mrače i oblače nad životima ljudi u Srbiji morao je više puta da menja radno okruženje, a trenutno je usidren na televiziji Nova S, gde sa svojim saborcem Markom Stepanovićem vodi "Mentalno razgibavanje". Uz to, piše kolumne, ima stendap nastupe, dovršio je knjigu "Mrlje" koju će objaviti izdavačka kuća "Arete". 
 
Novom Sadu se predstavio stendapom "Sto mu gromova" i sudeći po tome što je novosadska publika dve noći zaredom napunila Radio kafe (Miletićeva 45), premijerni nastup je bio uspešan. Još jedan znak toga jeste i smeh publike na politički nekorektne šale komičara, koji je pričao o svom životu, ali i onima koji nasilno hoće da budu deo naših života - političarima. 
 
Stendap Darka Mitrovića svoje temelje ima u onome što čini sećanje i doživljaj prosečnog građanina i građanke Srbije i zbog toga jeste dobro prihvaćen. Tu su "blamažna" sećanja iz detinjstva, tu su seksualna iskustva, tu je odnos sa roditeljima i decom, voljenom osobom, ali i odnos prema Aleksandru Vučiću. Sve to, bez uvijanja u oblande, pomera granice, za neke možda čak i previše. Razlog tome je što Mitrović političku korektnost vidi kao neprijatelja slobodne reči i izražavanja.
 
"Politička korektnost je samo izgovor za sve veću represiju i silovanje slobodne reči. Sećam se vremena kada politička korektnost nije bila toliko dominantna, barem ne kao pojam, ali je sve bilo politički korektnije. Danas, kada se svi krijemo iza te političke korektnosti, ljudi misle da su učinili dobro delo ako ne kažu Cigan, nego Rom, ili elegantno popunjen, umesto debeo. Potrebno je stvari nazivati pravim imenom, naravno, ne govorim o uvredama, nego o slobodnom izražavanju. Ne samo da odumire humor, nego umire i novinarstvo, imate pritužbe ljudi čak i kada je reč o pozorišnoj predstavi, svedoci smo toga da je Nušić zabranjen u pozorištu, a u 21. veku smo. Politička korektnost je samo jedan bedan izgovor za prikriveni rasizam, mizoginiju, seksizam, za sve ono što izjeda društvo. To nije situacija samo u našoj zemlji, već jedan globalni problem."
 
021: Nešto kao stvaranje antifašističkog ugođaja da bi se slobodno konzumirao fašizam, kako je to rekao Viktor Ivančić?
 
Dare: Viktor je bio apsolutno u pravu. Sve je upakovano. Danas živimo u jednom velikom zatvoru, ne vidimo ogradu kojom smo okruženi, već imamo privid slobode, data nam je neka mogućnost da kupujemo, da se krećemo tu i tamo. Onda te distrakcije koje su nam ponuđene kao neki vid zabave, u stvari nam odvraćaju pažnju od toga da shvatimo da na sebi imamo brojeve i robijaška odela. Treba duboko čovek da se zamisli i da sagleda sve aspekte svog života, da vidi kako živi, da malo pogleda i druge, pa da donese neki sud.
 
021: Osim jutarnjeg programa, stendapa i kolumni, kraju si priveo i knjigu naziva "Mrlje". O čemu ćemo moći da čitamo u njoj?
 
Dare: Pisanje te knjige se malo odužilo, kao da sam ruski pisac koji će izbaciti remek-delo koje menja svet. "Mrlje" su kratke priče, to su moja posmatranja sveta u kojem živimo, društva, sebe samog. Pokušavam da razotkrijem sebe, prikažem ljudima nešto drugo od onoga što vide ili čuju od mene u jutarnjem programu ili u kolumnama. Taj self-marketing, maske koje moramo da imamo svakodnevno, sakrivaju našu dušu. U "Mrljama" sam se potpuno otkrio, iako ljudi misle da su dovoljno upoznati sa mojim životom. Ovo je zaista ono kako ja vidim svet, društvo, ljude, sebe.
 
Knjiga je sve samo ne duhovita, čak je i mračna, doduše ne mračna koliko i Nik Kejv, ali je tu negde. Mislim da nam danas nedostaju stvarne emocije, ljudi ih kriju, jer je to postao neki odbrambeni mehanizam. Kriju ih iza humora, a to često radim i ja sam, a u dubini duše svi imamo neku tugu koju nosimo i svi pokušavamo da se borimo sa tim. Neko uspe, neko jednostavno padne. Ova knjiga je neka vrsta terapije, a tako je sve i počelo, jer sam zapisivao neke priče, koje su meni značile. 
 
 
021: Pomenuo si Nika Kejva. Na poslednjem albumu je otpevao da nam "ne manjka tirana i budala". Deluje li ti da je to zaista svet u kojem živimo?
 
Dare: Nik Kejv je to baš dobro rekao, jer zaista živimo u svetu tirana i budala. Ali, ponekad sam i sam budala, a možda nekada i tiranin ne primećujući to. Bez obzira na to što kroz sve što radim izražavam neki bunt, ne napušta me osećaj da smo svi mi u nekim momentima korisne budale. Nekome idemo na ruku. Šta god ja pričao, koliko god se bunio, "Mentalno razgibavanje" radim već 11 godina sa Maretom, mislim da smo mnogo puta ispali samo korisne budale. Bez obzira na reč i poruku koju želimo da prenesemo. Sve manje uvijamo stvari u oblande, jer je danas teško paradirati parodiji, zato što su naslovi u novinama takvi da je veoma teško da napravite parodiju od nečega, prosto obesmislili su besmisao.
 
Ono što ja pokušavam da radim možda mi stvara neku lažnu sliku da u stvari radim nešto bitno, nadajući se da će to ostati zabeleženo, što je jedna velika iluzija. Sve se zaboravi, a pogotovo kod naroda koji živi na ovim prostorima, jer imamo pamćenje kao zlatne ribice i ne možemo da zapamtimo neke stvari koje nam se dešavaju na ličnom nivou, a kamoli da će neko da pamti nekog Darka. Pa opet, postoji želja da zasmejem ljude, a nekad nema odgovora na pitanje zašto to radim. Lepo mi je da nasmejem ljude, kao što je to bio slučaj ovde u Radio kafeu. Ali nije mi poznato odakle ta potreba.
 
021: Naslov knjige je "Mrlje" i u prenesenom značenju svi mi bismo mogli da govorimo o nekim mrljama iz naših života. Uz sve to, svi smo ulogovani i u digitalni svet, gde takođe imamo života, ali je u taj digitalni život mnogo lakše upasti i pronaći te mrlje ili ih iskonstruisati kako bi se diskreditovao neko ko, na primer, želi da se bavi političkim aktivizmom. Misliš li da su sadašnje generacije, ali i buduće, mnogo više kompromitovane u tom smislu?
 
Dare: Često slušamo tu priču o dobroj strani društvenih mreža, ali ja mislim da su one upropastile čovečanstvo. Potreba svih nas da postojimo u digitalnom svetu učinila nas je ranjivijima, ali i to nam pokazuje koliko smo svi usamljeni i koliko nam je potrebna pažnja i koliko želimo da nešto saopštimo i da to neko odobri. Tu opasnost koju nosi digitalni svet sam upoznao nekoliko puta. Moja potreba da okačim fotografiju na kojoj sam s voljenom osobom mi je donela to da je tabloidi zloupotrebe na najgori mogući način, veoma perfidno. Odmah se pisalo o tome kako je "naš radijski voditelj Darko Mitrović našao novu devojku samo 11 meseci nakon smrti žene" i kako se ona prevrće u grobu, sin mi se prevrće u krevetu...
 
Ali opet, svako od nas ima pravo da okači, na primer, fotografiju koja nam je draga i to nosi neke posledice sa sobom. Često čujem argument kako sam ja javna ličnost i da svako ima pravo da me razapinje i kaže svoje mišljenje o meni. To je isto kao kada bih ja prolazio pored nekog bilborda koji reklamira stomatološku ordinaciju i onda ja zovem njih i derem se da neću da kupim neki proizvod ili njihovu uslugu. Ne moraš to tako, ne moraš da gledaš sve što je objavljeno i da hejtuješ.
 
Takođe, digitalni svet je dao mogućnost da sakriješ identitet i onda automatski dobijaš veća krila. Polovina ljudi koji mrze na internetu imaju neke svoje fine poslove, ušuškani su u nekoj sigurnosti i automatski daju sebi za pravo da mrze. Naravno, internet može da bude super stvar, jer vam daje mogućnost da vidite Njujork uživo ili da pročitate neku dobru knjigu, ali vidimo da se i kod nas, a i u svetu, to pretvorilo u korišćenje društvenih mreža uz poziv "ajmo da mrzimo".
 
 
021: "Mentalno razgibavanje" postoji već 11 godina i mnogi građani su se rasanjivali uz tebe i Marka. Spavamo li čvrstim snom, možemo li se probuditi?  
 
Dare: Uopšte nisam optimističan. Mislim da će biti sve gore i gore. Deluje mi kao da nacija ne da čvrsto spava, nego je na nekim lekovima, nadrogirana, zombirana. Kao da se ljudi kreću, a nisu svesni toga - živi mrtvaci. Ovo podneblje mi deluje kao neko čistilište i svi čekamo kada ćemo doći na red da umremo. Ne vidim da neko nešto radi po pitanju budućnosti sebe i svoje dece, ako nema svoju, onda tuđe. Ne verujem da će da bude bolje, sve mi se čini da ćemo ponovo da doživimo neki slom i da ćemo tek posle toga neko vreme imati mir. Kao kada odeš na sahranu pa se nađe neko ko kaže: "eto šta ti je život" i onda ljudi shvate da ne treba da se nerviraju oko svake gluposti.
 
Tako mi i ovde deluje kao da treba da nas zadesi neka tragedija kako bismo postali svesniji. Opet, prilično mračno gledam na neke stvari i ljudi mi kažu da širim defetizam, ali ne mogu da pričam ono što ne osećam. Na ličnom planu sam stvorio neki svoj mikrokosmos u kojem mogu da uživam, koji može da mi bude bekstvo od svog ludila. Ali, 11 godina radimo "Mentalno razgibavanje" i pokušavamo da probudimo naciju i u jednom momentu jesam pomislio da smo to uspeli. To je bilo pre ukidanja na B92, tu sam osetio kao da se ljudi bude, ali je to brzo bilo sasečeno u korenu.
 
Dve godine posle toga nismo nigde radili, jer nismo mogli i tu sam video da je i narod malo očajan. Potrebni su im neki heroji koji će da kažu nešto umesto njih kako bi uvideli da nisu sami. Kada su ovi izbrisali bukvalno sve, ljudi su se zapitali šta više ima da očekuju? A opet, mi građani Srbije stalno čekamo nekog pastira koji će da nas povede u bolji svet, a trebalo bi da sami budemo malo bolji i prema sebi i prema drugima.
 
021: Misliš li da imamo danas te heroje o kojima govoriš i da li umemo da ih prepoznamo? 
 
Dare: Oldos Haksli je u svom romanu "Vrli novi svet" rekao da ćemo biti preplavljeni informacijama u tolikoj meri da nećemo moći da prepoznamo šta je istina. Lično više ne verujem u heroje, odnosno da imam moć da prepoznam ko je od njih stvaran, a ko je izmišljen. To kažem zato što smo imali priliku da vidimo neke izmišljene likove koje je napravila država ili neke više instance, da ne idem u teorije zavere. Bili su izbačeni samo da bi skrenuli pažnju javnosti sa nečega.
 
Teško je to prepoznati. Ljudi često pomisle kako smo mi nešto hrabri, a govoreći za sebe, mislim da nisam hrabar, nego nepromišljen. Moji heroji i heroji današnjice su jako različiti. Danas su heroji Ceca i Tijana Ajfon, kriminalci, sve što je bio talog društva nekada, danas je izbilo na površinu. Klinci su počeli da se poistovećuju sa njima, jer žele dobar život i gledaju svoje roditelje pa kažu sebi da nemaju nameru tako da žive. Ipak, moramo da priznamo i to da smo mi stariji doprineli takvoj situaciji.
 
021: Govorimo o herojima i starletama i kriminalcima, a najpretraživaniji pojam na Guglu u Srbiji u ovoj godini je bila "Zadruga"...
 
Dare: Protivnik sam zabrane bilo čega, imamo daljinski i možemo da promenimo. Sloboda izbora je vrlo bitna, bez obzira na to što se sa dosta toga ne slažem, niti to konzumiram, ali sam odlučio da nemam ni Pink, ni Studio B. "Zadruga" je samo naša slika i prilika. Otkud Vučić na vlasti? Pa to smo mi napravili. Vučić je rođen ovde, školovao se tu, dete je nekih tamo roditelja iz Srbije. Pa ko je glasao za njega? Mi. On je naš proizvod. Nije on doveden iz Kine, pa će sad da vlada nad nama. Ne, to smo mi iznedrili i takvi smo mi.
 
Tako je i ta "Zadruga" naša slika trenutno. Naravno, ne svih ljudi u Srbiji, ne želim da uvredim one koji su protiv toga i ne žele da žive po nekim njihovim načelima. Ali, posmatrano u globalu, otišli smo na put bez povratka. Tolika želja da gledaš šta rade neke prostitke, dileri i polusvet, to mi je nerazumljivo. "Zadruga" je naš uvod u propadanje. Sećam se devedesetih i vračeva, magova, idiotskih emisija u kojima su mesto dobijali kriminalci. Isto to imamo i sada, samo na jednom mestu i u realnom vremenu. 
 
Sa stand-up večeri Darka Mitrovića u prepunom Radio kafeu
 
021: Poštari su bili krenuli u štrajk i onda se povela priča o nedostatku solidarnosti sa radnicima. Kada su prekinuli štrajk, deo javnosti koji ih je podržavao bio je razočaran. Čini li ti se da imamo jedan kontinuitet izostanka solidarnosti i kontinuitet izneverenih očekivanja?
 
Dare: Imamo kontinuitet svega po malo, i izneverenih očekivanja i izostanka solidarnosti, izostanka javnog mnjenja, upornosti i hrabrosti. Imamo tradiciju propadanja. Ako su poštari prekinuli štrajk, znači da je neko uspeo da ih uplaši. Ako se boriš za nešto, onda moraš da se boriš do kraja. Ako pokažeš da si dovoljno istrajan, kao u slučaju uzbunjivača Aleksandra Obradovića, onda to narod prepozna i stane uz tebe. Naravno, stati uz nekoga nije isto što i napisati na Tviteru: "ej, uz tebe smo". Jako je bitno da fizički budemo uz Obradovića, a ako to nije moguće, onda da nađemo način da mu pokažemo naš bunt i da on to ne radi za badava.
 
Ovo sa poštarima je jako tužno. Javno mnjenje ne postoji, a solidarnost samo ukoliko je partijski organizovana. Kada smo Marko i ja ukidani, nismo imali solidarnost od kolega. Niko nije stao tada uz nas, a onda se to obilo o glavu mnogima, jer je došlo po njih. Neki ljudi se bave solidarnošću, ali kada se na skupu pojavi 20 ljudi, to zaista deluje jadno i tada shvatite da u stvari svako gleda svoju zadnjicu i kako da sačuva radno mesto pod izgovorom da hrani dete. Ovi na vlasti to znaju, dobro su izučili psihologiju naroda i to im ide u prilog.
 
U Rumuniji je novinarka skinuta sa programa, sve rumunske televizijske i radijske stanice su stale sa radom. To je kod nas naučna fantastika. Od Čaušeskua do danas su došli do takve svesti, a ako mogu oni, možemo i mi, jer nismo mi ništa lošiji od njih, Skandinavaca, Amerikanaca ili Rusa. Ne znam šta je potrebno da se probudimo i shvatimo da budućnost zavisi od mene, tebe i onoga ko stoji iza tebe. 
 
021: Kraj je godine i vreme je da se podvuče crta i da se vidi da li imamo minus ili plus na kraju salda. Prema tvojim proračunima, kakav nam je saldo?
 
Dare: Mi već dugo idemo u minus i duže vreme smo u minusu. Globalno gledano smo u debelom minusu. Sve ono o čemu smo pričali sve ovo vreme kada sabereš i pogledaš, shvatiš da smo u debelom minusu. Svake godine imamo te lažne izveštaje o našem napretku, rastu BDP-a, kako živimo dobro, kako je ekonomija stabilna. Imamo jednu šarenu lažu, to je jedan cirkus, šou program koji se odvija tokom cele godine i tako ga treba shvatiti.
 
Imali smo 365 afera, svaki dan po jednu. Vrlo me to zbunjuje, sa čega sve su nam te afere skretale pažnju, šta se sve iza toga odvijalo? Pa čak i ove krupne afere za koje mislimo da se relativizuju glupim pričama, ostaje pitanje šta je ono glavno za šta ne znamo. Nismo znali za "Jovanjicu", a ko zna koje još selo postoji, šta se tamo gaji i šta se valja iza brega. Bitno je ostati svoj, ne dati da te neko gazi, vratiti dostojanstvo koje smo izgubili, ako to budemo sledili, plus ljubav i manje mržnje, mislim da ćemo možda pronaći neki put ka nekoj sreći. Ako ne ka kolektivnoj, a onda barem ka ličnoj i uz mnogo tih malih sreća imaćemo sreću i na krupnom planu. Pa možda i umesto većeg BDP-a budemo imali bolji procenat sreće, kao u Skandinaviji.
Autor: Zoran Strika - strika@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Verona
    17.12.2019 13:31
    Verona
    REMirana
  • Ginger Pig
    16.12.2019 18:47
    @ Nije sve jedno
    Nemoj mešati droge čoveče. Komentar ti ima zabavnu vrednost ali ispadaš glup.
  • Nije svejedno
    16.12.2019 15:51
    Ujutro, između 04 i 06h sipa se prah s neba.
    Avioni silaze ispod 6000m i ukrštaju tragove u zvezdu, gle čuda, baš i samo iznad naseljenih mesta.
    I to samo ako su vedri dani.
    Oblačnim danima, ako se i otvori rupa - nećete videti tragove.
    Bilo je dana kada sam viđao i pravilno isprekidane tragove.
    Takve stvari se rade samo zbog psihologije.

    A sve to nije džabe, ako ćemo o zombiranju.
  • Dezombiranje
    16.12.2019 13:19
    Ne videh predstavu ali svaka čast na veri i hrabrosti

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest