Dobar razvod bolji od kilavog braka

Piše: Živan Lazić

Istorija nas podseća da se legendarni francuski predsednik Šarl Degol svojevremeno žestoko suprotstavljao ulasku Ostrvljana, pa je prvi pokušaj Britanaca za pristup Uniji katastrofalno propao. Nakon što je u Parizu došlo do promene vladajuće ganiture, Britanci su ponovo pokušali postati članom, no, degolisti su još uvek u Francuskoj bili dovoljno uticajni da ponovo spreče ulazak.

Tek u trećem navratu, 1973. godine, London napokon uspeva. Međutim, već od prvih dana vidljiv je raskorak u pristupu brojnim pitanjima.

Sa ekonomijom oslonjenom na usluge i sa drastično redukovanom proizvodnjom, Britanija se od starta suviše razlikovala od ostalih unijskih članica da bi "brak" bio uspešan. Kako je Unija podsticala proces širenja na istok, gledišta su se sve više udaljavala i razlaz je logičan epilog.

Britanci su odlučni u nameri. Uostalom, da bi u potpunosti uverili ne mali broj iznenađenih unijskih birokrata, Ostrvljani su, praktično, dva puta izglasavali izlazak.

Rezultat je u ponovnom izjašnjavanju glasača bio i primetno uverljiviji. Dakle, nema osnova sporiti legitimitet odluke i ubuduće svako ide svojim putem.

Kako popuniti budžet

Upravo ovih dana Evropljani počinju da formiraju budžet za narednih sedam godina, posle bezmalo pola veka, ponovo bez Velike Britanije. Način punjenja briselske kase je i najneugodnija posledica izlaska Ostrvljana.

Naime, Britanija je sa oko osam milijardi evra godišnje uplate, 55 za sedam sezona, bila drugi najveći platiša. Prva je, sa oko 14,5 milijardi, naravno, Nemačka.

Pregovori oko budžeta su uvek teški i nezahvalni. No, prvi dani u Briselu pokazuju da će nejasnih pitanja i početnih razilaženja biti manje nego što se očekivalo.

U sedmogodišnjem periodu koji ističe, budžet EU je iznosio milijardu evra, a oko 90 odsto se trošilo na podršku poljoprivredi i strukturnu pomoć siromašnim regionima. Sada bi istu ili nešto uvećanu svotu trebalo sakupiti za naredno sedmoleće, ali bez Velike Britanije.

Dosadašnji ministar za budžet Etinger sačinio je nacrt plana, tačnije tri verzije. Naime, Evropski parlament je predložio da u kasi za 2021-2027 bude 1.300 milijardi, Komisija računa da bi 1.120 bilo dovoljno, dok je sa 1.070 Savet EU bio najskromniji.

Nemačka preuzima obavezu

Interesi onih koji iz zajedničke kase više dobijaju i onih koji više uplaćuju su suprotstavljeni. Izlazak krupnog platiše je sve dodatno usložilo, a ima poteškoća i zbog namere Unije da više nego ikada ranije promeni strukturu potrošnje.

Narednih godina mnogo više će se izdvajati na proučavanje klime, istraživanja, na migrantsku politiku, ali i na bezbednost granica. Dosadašnji veliki korisnici po osnovu zaostalih regija, Mađarska, Rumunija, Poljska, Grčka, Portugalija, Bugarska, Slovačka su nezadovoljne, u nešto manjoj meri Francuska, čijim će poljoprivrednicma podrška iz Brisela biti umanjena.

Sa druge strane, neto platiše, Holandija, Švedska, Austrija, Danska, nisu spremne da previše povećavaju sopstveni doprinos. U takvoj situaciji neće biti lako, niti će se moći za kratko vreme postići dogovor oko narednog budžetskog perioda.

Ipak, čini se da će Evropljani biti efikasni. Nemačka je spremna da poveća, inače ključnu uplatu na 25 milijardi evra godišnje. Šta više, u Berlinu su spremni izdvajati i 33 miljardi, uz uslov da se dodatno uvećanje usmeri na proučavanje klime, digitalizaciju ili na migrantsku politiku. U svakom slučaju, Nemačka je, praktično, voljna preuzeti i dosadašnju britansku uplatu.

Singapur na Temzi

Što se, pak, Velike Britanije tiče, nakon izlaska iz Unije stvari se mnogostruko usložnjavaju. Do 31. decembra traje tranzicijski period i dotle će režim trgovine, putovanja i drugih svakodnevnih praktičnih praksi biti istovetan dosadašnjim.

No, već dan kasnije, sve se menja, a kakvi će biti odnosi VB i EU zavisiće od dogovora koji bi u međuvrmenu trebalo da se postigne. Koliko će biti obuhvatan teško da iko može predvideti; izvesno, drastično manje nego što je omogućavala dosadašnja pozicija dva aktera.

Političari skloni "Bregzitu" su kampanju vodili sloganom "Singapur na Temzi", predstavljajući buduću situaciju sa mnogo manje regulacije i skromnijih zahteva kako bi privlačili svetske investicije i globalni kapital. Međutim, teško je verovati da će Britanija uspeti da povrati status industrijske velesile, rad u fabrikama je mnogo jeftiniji u drugim zemljama, pa su Britanci odavno izgubili na produktivnosti u toj grani.

Ekonomija je svedena na usluge, od industrije tu je nešto proizvodnje vozila i poljoprivrede. Nova orijentacija Ostrvljana će biti na ugovoru o slobodnoj trgovini sa SAD, koji tek treba ispregovarati.

Hlorisana piletina

Sigurno će u Britaniji standardi u vezi sa kvalitetom hrane, farmacijom ili u pogledu radnih prava biti u skladu sa američkim, daleko ispod dosadašnjih usklađenih sa pravilima Evropske unije. Ubuduće će se u Londonu konzumirati hlorisana piletina, baš kao i meso hormonima nakljukane govedine.

Možda će, pak, najveće posledice biti po bolesne, uopšte po korisnike britanskog javnog zdravstvenog sistema. Ogroman je, dobro ustrojen i moćan da kupovinama diktira cene.

Lekove američkih farmaceutskih kompanija plaća dva ili, čak, tri puta niže nego što je cena na drugoj strani Atlantika. Lideri u branši su već poručili da u ugovoru o slobodnoj trgovini očekuju paraf koji bi garantovao slobodno formiranje cena za svaki pojedinačni lek, što je put da se naruši čvrsta pozicija britanskog javnog zdravstvenog sistema.

U svakom slučaju, posledice će osetiti ponajviše siromašniji slojevi na Ostrvu.