Menu 021

Dobar razvod bolji od kilavog braka

Podrška Forin ofisa administraciji Kosova na uvođenju carine za proizvode iz Srbije, na šta je ovih dana zaobilazno podsetio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, jasno pokazuje da se politika Londona prečesto i previše razilazi od gledišta ostalih zemalja sa Starog kontinenta. Otuda je izlazak Velike Britanije iz Evropske unije prirodan i očekivani potez.
Info 20.02.2020. | 15:00 > 07:36
Dobar razvod bolji od kilavog braka
Foto: Pixabay

Piše: Živan Lazić

Istorija nas podseća da se legendarni francuski predsednik Šarl Degol svojevremeno žestoko suprotstavljao ulasku Ostrvljana, pa je prvi pokušaj Britanaca za pristup Uniji katastrofalno propao. Nakon što je u Parizu došlo do promene vladajuće ganiture, Britanci su ponovo pokušali postati članom, no, degolisti su još uvek u Francuskoj bili dovoljno uticajni da ponovo spreče ulazak.

Tek u trećem navratu, 1973. godine, London napokon uspeva. Međutim, već od prvih dana vidljiv je raskorak u pristupu brojnim pitanjima.

Sa ekonomijom oslonjenom na usluge i sa drastično redukovanom proizvodnjom, Britanija se od starta suviše razlikovala od ostalih unijskih članica da bi "brak" bio uspešan. Kako je Unija podsticala proces širenja na istok, gledišta su se sve više udaljavala i razlaz je logičan epilog.

Britanci su odlučni u nameri. Uostalom, da bi u potpunosti uverili ne mali broj iznenađenih unijskih birokrata, Ostrvljani su, praktično, dva puta izglasavali izlazak.

Rezultat je u ponovnom izjašnjavanju glasača bio i primetno uverljiviji. Dakle, nema osnova sporiti legitimitet odluke i ubuduće svako ide svojim putem.

Kako popuniti budžet

Upravo ovih dana Evropljani počinju da formiraju budžet za narednih sedam godina, posle bezmalo pola veka, ponovo bez Velike Britanije. Način punjenja briselske kase je i najneugodnija posledica izlaska Ostrvljana.

Naime, Britanija je sa oko osam milijardi evra godišnje uplate, 55 za sedam sezona, bila drugi najveći platiša. Prva je, sa oko 14,5 milijardi, naravno, Nemačka.

Pregovori oko budžeta su uvek teški i nezahvalni. No, prvi dani u Briselu pokazuju da će nejasnih pitanja i početnih razilaženja biti manje nego što se očekivalo.

U sedmogodišnjem periodu koji ističe, budžet EU je iznosio milijardu evra, a oko 90 odsto se trošilo na podršku poljoprivredi i strukturnu pomoć siromašnim regionima. Sada bi istu ili nešto uvećanu svotu trebalo sakupiti za naredno sedmoleće, ali bez Velike Britanije.

Dosadašnji ministar za budžet Etinger sačinio je nacrt plana, tačnije tri verzije. Naime, Evropski parlament je predložio da u kasi za 2021-2027 bude 1.300 milijardi, Komisija računa da bi 1.120 bilo dovoljno, dok je sa 1.070 Savet EU bio najskromniji.

Nemačka preuzima obavezu

Interesi onih koji iz zajedničke kase više dobijaju i onih koji više uplaćuju su suprotstavljeni. Izlazak krupnog platiše je sve dodatno usložilo, a ima poteškoća i zbog namere Unije da više nego ikada ranije promeni strukturu potrošnje.

Narednih godina mnogo više će se izdvajati na proučavanje klime, istraživanja, na migrantsku politiku, ali i na bezbednost granica. Dosadašnji veliki korisnici po osnovu zaostalih regija, Mađarska, Rumunija, Poljska, Grčka, Portugalija, Bugarska, Slovačka su nezadovoljne, u nešto manjoj meri Francuska, čijim će poljoprivrednicma podrška iz Brisela biti umanjena.

Sa druge strane, neto platiše, Holandija, Švedska, Austrija, Danska, nisu spremne da previše povećavaju sopstveni doprinos. U takvoj situaciji neće biti lako, niti će se moći za kratko vreme postići dogovor oko narednog budžetskog perioda.

Ipak, čini se da će Evropljani biti efikasni. Nemačka je spremna da poveća, inače ključnu uplatu na 25 milijardi evra godišnje. Šta više, u Berlinu su spremni izdvajati i 33 miljardi, uz uslov da se dodatno uvećanje usmeri na proučavanje klime, digitalizaciju ili na migrantsku politiku. U svakom slučaju, Nemačka je, praktično, voljna preuzeti i dosadašnju britansku uplatu.

Singapur na Temzi

Što se, pak, Velike Britanije tiče, nakon izlaska iz Unije stvari se mnogostruko usložnjavaju. Do 31. decembra traje tranzicijski period i dotle će režim trgovine, putovanja i drugih svakodnevnih praktičnih praksi biti istovetan dosadašnjim.

No, već dan kasnije, sve se menja, a kakvi će biti odnosi VB i EU zavisiće od dogovora koji bi u međuvrmenu trebalo da se postigne. Koliko će biti obuhvatan teško da iko može predvideti; izvesno, drastično manje nego što je omogućavala dosadašnja pozicija dva aktera.

Političari skloni "Bregzitu" su kampanju vodili sloganom "Singapur na Temzi", predstavljajući buduću situaciju sa mnogo manje regulacije i skromnijih zahteva kako bi privlačili svetske investicije i globalni kapital. Međutim, teško je verovati da će Britanija uspeti da povrati status industrijske velesile, rad u fabrikama je mnogo jeftiniji u drugim zemljama, pa su Britanci odavno izgubili na produktivnosti u toj grani.

Ekonomija je svedena na usluge, od industrije tu je nešto proizvodnje vozila i poljoprivrede. Nova orijentacija Ostrvljana će biti na ugovoru o slobodnoj trgovini sa SAD, koji tek treba ispregovarati.

Hlorisana piletina

Sigurno će u Britaniji standardi u vezi sa kvalitetom hrane, farmacijom ili u pogledu radnih prava biti u skladu sa američkim, daleko ispod dosadašnjih usklađenih sa pravilima Evropske unije. Ubuduće će se u Londonu konzumirati hlorisana piletina, baš kao i meso hormonima nakljukane govedine.

Možda će, pak, najveće posledice biti po bolesne, uopšte po korisnike britanskog javnog zdravstvenog sistema. Ogroman je, dobro ustrojen i moćan da kupovinama diktira cene.

Lekove američkih farmaceutskih kompanija plaća dva ili, čak, tri puta niže nego što je cena na drugoj strani Atlantika. Lideri u branši su već poručili da u ugovoru o slobodnoj trgovini očekuju paraf koji bi garantovao slobodno formiranje cena za svaki pojedinačni lek, što je put da se naruši čvrsta pozicija britanskog javnog zdravstvenog sistema.

U svakom slučaju, posledice će osetiti ponajviše siromašniji slojevi na Ostrvu.

Autor: 021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • B
    21.02.2020 10:37
    Sta to za nas znaci?
    Analiza je OK s tacke gledista Evrope. A gde smo tu mi, tj. gde cemo biti?
    Tradicionalno je Britanija bila ta koja je Srbima pomagala da se uvale u ..... nevolje, ili ih je sama uvaljivala u nevolje,, a sve u skladu sa svojim interesima. Da li trebaju primeri?
    Kakav je bio odnos Britanije prema Majskom prevratu? Sta je pisao britanski major Lang u godinama pred I sv.rat? (Srbi su cuvari vrata - misli se na puteve od Sr. Evrope ka Bl. Istoku). O podsticanju Kneza Pavla da Hrvatima da ogromnu Banovinu Hrvatsku i o 27. martu je sve receno. Uloga Britanije u vezi raspada SFRJ je takodje poprilicna. Koga ce podrzati sada? Hoce li doci do preraspodele interesnih zona na Zap. Balkanu?
    Nema spora da je Nemacka gospodar EU. Njena interesna zona obuhvata i sve zemlje koje se granice sa Vojvodinom. Da li ce Nemacka hteti, makar formalnu, kontrolu nad Vojvodinom koja joj prekida stratesku dubinu teritorije? Hoce li to ostvariti preko vlasti u Srbiji ili preko svojih proxy-drzava? Da li ce pasti neki dil i hoce li se to pozitivno ili negativno odraziti na Srbe u Vojvodini? Ostaje da se vidi.
  • ex chapman
    21.02.2020 08:18
    oh no!
    Vucic 'zaobilazno' komentarise politiku Foreign Office!? to bi bilo kao da ja (ili Vucic) komentarisem kako igra Novak Djokovic.
    Srbi su bas po tome i poznati - sto se u sve razumeju!
    dakle posle uvoda vise nisam ni citao :D
    ako nekog zanima - u UK su obrazovani mahom bili protiv Brexit
    a ako nekog zanima da razume politiku UK u vezi EU, i u opste u vezi sa Evropom u poslednjih 200 i kusur godina - samo pogledajte sta o tome kaze legendarni Sir Humphrey Appleby :D it is funny because it is true :D
  • Plidnem
    20.02.2020 22:41
    Kada na dnu mora vidiš da se dve ribe svadjaju,znaj da je u blizini Englez....reče Gandi.
  • Anonimus
    20.02.2020 21:36
    Zanimljivo i objektivno sagledavanje odnosa Velike Britanije prema Evropskoj uniji...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest