Ovih dana svi delimo istu sudbinu, bez obzira na deo sveta, ekonomske, religijske, kulturne, etničke ili etičke razlike. Virus korona ne bira ljude po karakteristikama po kojima se ljudi tokom cele ljudske civilizacije uglavnom dele i ne razumeju.
Kako ovih dana izgledaju dani u Podgorici javlja Nikola Vukčević, reditelj filmova "Pogled iznad Ajfelovog tornja" i "Dječaci iz Ulice Marksa i Engelsa", izuzetni novosadski diplomac Vlatka Gilića:
"Evo me kod kuće, zatečen između uobičajenih brojnih radnih obaveza i onoga što nas je zadesilo, dosta nervozan, moram da priznam.
Kakvo je stanje u Podgorici? Hmmm...
Ima svega: i odgovornosti i neodgovornih. Sindrom 'neće valjda na mene' je prisutan, ali su mere Instituta za javno zdravlje dosta ozbiljne (zatvorene škole, fakulteti, kafići i restorani... ), pa mi se čini da imamo kvalitetne rezultate u prevenciji u ovom trenutku. Mada, treba nam vreme da se naviknemo da se zaista nešto dešava, jer svakodnevni tempo obaveza (rokovi, rokovi, rokovi...) doveo je do toga da se ne isprate sve informacije, šta se tačno dešava.
Ja lično, samo što sam se vratio sa Berlinskog filmskog festivala, treba mi makar malo vremena da percipiram da se nešto krupno dešava. A to što vidim, iz sata u sat, zaista me brine.
Isprva smo smatrali da je sve to daleko od nas, da određene mere treba preventivno ispoštovati, ali stotine i hiljade mrtvih oko nas, u Italiji pre svega, su za brigu.
Maske se ne nose na ulici, ali ih vidim u marketima i u taksiju. Ja na moj posao, Fakultet dramskih umjetnosti na Cetinju, ne idem ovih dana, ali sa studentima sam u konstantnoj on line vezi. Imam završnu, IV godinu studenata, spremaju se za specijalistički rad i navijam za njih.
Na drugoj strani, zabrinut sam za prijemni ispit, jer se bojim da se ovo stanje ne produži do juna.
Inače, na posao idem motorom, tako da sam na "socijalnoj distanci" i u saobraćaju siguran po pitanju virusa.
U društvu, oko mene, stanje je dvojako: među mlađim svetom ima dosta duhovitosti i avanturističkog duha (čuveni podgorički humor), ali mi koji imamo malu decu smo između dve vatre.
Priznajem, panika je uticala na mene, napravio sam skromnu zalihu suhomesnatih proizvoda, higijenskih potrepština i voća, iako me je supruga smirivala. Kao što rekoh, imam decu, pa ne bih da riskiram.
Vanredne prilike dobro pamtim: hiperinflaciju, bombardovanje, moja generacija ima iskustva po tom pitanju.
U odsustvu uobičajenog poslovnog tempa - vreme sada drugačije teče. Neke knjige ću, na moju radost, ponovo pročitati.
Generalno, zabrinut sam za privredu - jer bez nje - nema punjenja državnog budžeta za sve one tekuće stvari koje čine život, za svu javnu sferu.
U Crnoj Gori - gde je turizam važan privredni činilac - bojim se da će ova godina biti za brigu.
Zabrinut sam i za hronične bolesnike. Sam imam bronhijalnu astmu preko 20 godina i svi moji lekovi, zahvaljujući kojima živim normalno, su iz uvoza. Takvih ljudi ima poprilično, ne samo po pitanju astme već generalno.
Videćemo kako će to biti u danima ispred nas. Razloga za zabrinutost - ima, ali i potrebe da se deci posvetimo na najpotpuniji način, što me dodatno pokreće.
Šaljem zagrljaj mom Novom Sadu."
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar