Novosađanin Nenad Karać jedan je od mnogih državljana Srbije koji su se po završetku fakulteta odlučili na promenu sredine. Njega je put naveo u Njujork, gde već nekoliko godina živi i radi. O tome kako se grad i svet pred njegovim očima menjaju posmatra iz ugla nekoga ko stanuje na Menhetnu. Deo grada koji je uvek bio živahan, sada je utihnuo.
A jedan drugi Novosađanin, onaj "nešto" poznatiji, Đorđe Balašević, pevao je da "kada se noć i subota sretnu, nastane takav žur na Menhetnu". Međutim, stiglo se do fajronta na žuru.
Po rečima Nenada Karaća teško je prepoznati Njujork u poslednje tri nedelje.
"Inače bučne ulice su danas prazne i 'grad koji nikad ne spava' je zapravo zaključan u spavaćoj sobi. Ubrzani ritam života, nezamislive gužve i zabava na svakom koraku nisu više karakteristični za Njujork. Redukovan je javni transport. Metro sistem, koji inače radnim danima prevozi oko šest miliona putnika dnevno, opao je za skoro 90 odsto - čak su uputili i poruku zahvalnosti zbog smanjenog broja putnika, kako bi građani zaštitili jedni druge. Sjedinjene Američke Države su prema poslednjim podacima na prvom mestu u svetu po broju potvrđenih slučajeva, čak ispred ugroženih Italije i Кine. Statistika nije ohrabrujuća, a izolovani duh grada sa zvukovima sirena nikoga ne ostavlja ravnodušnim", kaže u razgovoru za 021.rs mladi Novosađanin sa njujorškom adresom.
Na muci je njujorški gradonačelnik Bil de Blazio, koji najavljuje "pritisak bez presedana" na bolnički sistem grada, jer će rast obolelih biti "astronomski". Njegov problem je i taj što američki predsednik Donald Tramp smatra da Njujorku nije potrebno 30.000 respiratora, koliko je tražio guverner Endru Komo. De Blazio je samo mogao da konstatuje ono što već svi znaju o čoveku koji je poznat po negiranju činjenica, a to je da "Tramp ne vidi činjenice o astronomskom rastu krize".
De Blazio je upozorio na to da bez respiratora mnogi neće preživeti. U SAD trenutno ima gotovo 1.500 preminulih, a brojka zaraženih se ekspresno penje ka 100.000. Karać ukazuje i na to da nedostaje zaštitnih maski, rukavica, sredstava za dezinfekciju, pa je procena da manjka gotovo 50 miliona medicinskih maski samo za bolnice i zdravstvene ustanove. Međutim, kada je krenula kriza, ljudi su pohrlili u supemarkete.
"Zabrinuti potrošači su i ovde brzo ispraznili rafove u supermarketima. Strah se raširio među građanima koji su se odlučili za nabavku zaliha nakon proglašenja vanrednog stanja. Iako pretežno tolerantni, evidentan je rast neracionalnih kupovina i zabeležen je i deficit esencijalnih proizvoda za ličnu higijenu. Prodavci imaju ozbiljan problem da isprate tražnju, a mnogi se odlučuju za internet kupovine kako bi izbegli anksiozne kupce i izlaganje riziku zaraze", priča Karać.
Njujork je u vanrednom stanju od prve nedelje marta, a među prvim potezima bilo je zatvaranje vrata restorana, kafića, noćnih barova, bioskopa, zaustavila se kultura, pa više nema ni predstava ni koncerata.
"Pored restrikcije letova, što je ugrozilo priliv turista i hotelski biznis, ove drastične promene su skoro eliminisale okupljanja i koncentraciju ljudi na jednom mestu. Iako postoje konstruktivna upozorenja da nije preporučljivo, neki ljudi i dalje provode vreme u Sentral parku, ugrožavajući svoje i zdravlje drugih. I pored rasta obolelih od virusa korona i stope smrtnosti, policijski čas još uvek nije uveden, već se ljudima isključivo savetuje da se pridržavaju samoizolacije. Imam utisak da je većina prilično disciplinovana, bar što se tiče situacije na Menhetnu", opisuje Karać život u Njujorku.
S obzirom na to da je Njujork postao žarište epidemije u SAD, zahtevaju se i neke vanredne mere. Tako je improvizovana mrtvačnica postavljena ispred bolnice "Belvi", ali pojedini epidemiolozi ukazuju na to da se zakasnilo sa uvođenjem zabrane okupljanja. Sada nije isključeno ni potpuno zatvaranje grada. Posebnu bojazan kod svih javlja i pitanje zdravstvenog osiguranja, za koje Karać kaže da je u Americi praktično privilegija.
"Postoje podaci da oko 30 miliona u zemlji nije pokriveno ni osnovnim osiguranjem. Ne postoji univerzalni zdravstveni program, već privatni planovi koji većina građana nije u mogućnosti da priušti. Za ugrožene demografske grupe postoje opcije koje sponzoriše vlada, ali deo nedokumentovanih imigranata je u strahu da se prijavi u klinikama kako bi ostali van radara imigracionih službi. Međutim, nadležni organi su suspendovali sve legalne procedure tokom krize i uverili sve građane u dobijanje zdravstvene zaštite, bez obzira na imigracioni status", navodi ovaj Novosađanin.
Premda je kriza i premda broj umrlih od novootkrivenog virusa konstantno raste, na čitav momenat se može posmatrati kao na jednu vrstu ogromnog društvenog eksperimenta. Uostalom, do pre samo nekoliko nedelja građani Srbije bi verovatno smatrali da je gotovo nemoguće da žive u uslovima ograničenog kretanja i policijskog časa, pa, opet, tu smo. Međutim, svet se upoznaje sa tim kako je kada se ogroman broj ljudi preseli iz rada u kancelarijama na rad od kuće, kada se intezitet saobraćaja drastično smanji, kako ljudi reaguju na konstantne šokove, ali i na to da nešto poput praćenja kretanja putem mobilnih uređaja odjednom postaje normalno i prihvaćeno.
Posledice krize videće se nešto bolje tek kada se stiša buka u vezi sa virusom, ali ona već sada ostavlja žrtve na bojnom polju. Karać objašnjava da je u Njujorku gomila ljudi ostala bez posla i da najjači udarac, posle prosečnog čoveka, doživljavaju mala i srednja preduzeća, dok ni veće kompanije ne ostaju imune na ekonomske izazove.
"Bilo kakva strategija oporavka iz ovog ugla je neizvesna. Njujorčani, koji su kao rezultat krize izgubili primanja, trenutno pritiskaju vladu da im obezbedi garancije za finansiranje smeštaja - oko 70 odsto građana iznajmljuje stanove koji često prevazilaze 50 odsto mesečne zarade. Socijalne službe su preplavljene aplikacijama za naknade za nezaposlene - više od tri miliona ljudi je već poslalo zahtev za finansijsku pomoć, a predviđanja su da će oko 40 miliona ljudi u Americi ostati bez posla u narednih mesec dana. Ekonomska situacija je jednom nogom već u recesiji, mnoge industrije beleže strašne gubitke - hoteli i avio kompanije nemaju konkretna rešenja da ispune kapaciete, sportska takmičenja i događaji iz industrije zabave su otkazani, istovremeno je zabeležen oštar pad u grani proizvodnje i neminovno milioni zaposlenih u ugostiteljstvu gube svoja radna mesta. Akcije beleže pad na Wall Street-u i na putu su da dožive najgoru finansijsku krizu od 2008. godine, koja bi definitivno ostavila posledice po evropsku i globalnu ekonomiju", objašnjava naš sagovornik, inače diplomirani ekonomista.
Kako dodaje, slično kao i u Srbiji, bolnice nemaju kapacitete da prihvate sve zaražene, zbog čega su vojska i nacioanlna garda angažovani da instaliraju bolničke krevete i medicinsku opremu u jednoj hali na Menhetnu.
"Ukupno je predviđeno 1.000 kreveta, raspoređenih u četiri sekcije po 250 kreveta - scene iz horor filmova, koje su iznenada pokucale na našu realnost. Situacija postaje još teža time što ne postoji dovoljno medicinskog osoblja, pa se tako sve više penzionisanih zdravstvenih radnika vraća na 'liniju vatre', rame uz rame sa studentima medicine i volonterima", kaže Karać.
Muke su, po svemu sudeći, svuda slične. Iako se mnogi njegovi prijatelji pridržavaju karantina, utisak je da određeni broj ljudi i dalje ne shvata ozbiljnost situacije i moguće posledice.
"Ne možemo da zaboravimo da u Njujorku živi više od 10 miliona ljudi. U scenariju gde se epidemija širi neverovatnom brzinom, a kapaciteti su ograničeni, vlada strah da će talas zaraze pokriti čitav grad i da će se iscrpiti ionako ograničeni resursi. Ljudi su opravdano uplašeni - velika sredina uglavnom nosi veći teret. Međutim, bez ozbira na alarmantnu situaciju, neophodno je ostati pozitivan i obnoviti pristup životu dok izolacija traje", zaključuje Novosađanin Nenad Karać.
Komentari 6
/
Novosadjanin
DonJuan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar