Dejton je okončao rat, ali nije doneo mir: Zločinci kao ratni heroji

Pre tačno četvrt veka ispregovaran je Dejtonski mirovni sporazum. Sa kakvim ambicijama su različite strane stigle u Ohajo i da li je iko tu odneo pobedu?
 
U novembru 1995. predstavnici međunarodne Kontakt grupe za BiH uspeli su da usklade interese i ciljeve tri sukobljene strane u BiH, dve susedne države Srbije i Hrvatske, i međunarodne zajednice. Nakon tri i po godine rata, oni su predstavili predloge, kompromise i ispravke - ali nisu izvršili temeljnu reviziju podele zemlje po etničkim kriterijumima, piše u autorskom tekstu za Dojče vele istoričarka Mari-Žanin Čalić.
 
U ratu u BiH Bošnjaci (43,5 posto stanovništva) borili su se za državu sa centralnom vladom, dok su se bosanski Srbi (31,2 posto) i bosanski Hrvati (17,4 posto) borili za srpsku odnosno hrvatsku poddržavu u okviru bosansko-hercegovačke konfederacije - i eventualno kasnije povezivanje s matičnom nacijom - susednim državama Srbijom i Hrvatskom.
 
U periodu od proleća 1992. do kraja 1995. sukobljene strane proterale su stotine hiljada ljudi sa područja na koja su imali pretenzije. Žrtve "etničkog čišćenja" - odnosno prisilnog raseljavanja - postali su prvenstveno Bošnjaci. Ali i mnogi Srbi i Hrvati su sistematski proterivani.
 
Međunarodnim posrednicima je u pregovorima u američkoj vazdušnoj bazi u Dejtonu, Ohajo, od 1. novembra do 21. novembra 1995. samo prividno uspelo da ostvare ono što se do tada činilo nemogućim.
 
U mirovnom sporazumu, potpisanom u Parizu 14. decembra 1995, Bosna i Hercegovina je priznata kao država u okviru prethodnih republičkih granica, ali je podeljena na dva entiteta: Republiku Srpsku u kojoj dominiraju Srbi i Federaciju Bosne i Hercegovine, gde Hrvati i Bošnjaci dele vlast.
 
Iznad džungle lokalnih, regionalnih i nacionalnih vlada, parlamenata i administracija, nadvila se država BiH. Najvišu vlast u državi čini tročlano Predsedništvo u kojem su zastupljeni po jedan Bošnjak, Srbin i Hrvat.
 
Čija je Bosna?
 
Četvrt veka godina nakon završetka rata, komplikovana ustavna struktura teško može prikriti činjenicu da politička garnitura još uvek nema volje za saradnju i da među građanima ne postoji zajedničko shvatanje države.
 
Politikom u BiH i danas dominira bauk nacionalizma iz 19. veka, koji je ponovo probuđen raspadom multietničke Jugoslavije. Srbi (pravoslavci), Bošnjaci (muslimani) i Hrvati (katolici) i dalje se svađaju oko toga "čija je Bosna".
 
Ova mala provincija, u kojoj ne postoji jasna većinska nacija kao u Srbiji ili Hrvatskoj, od 15. veka je bila u sastavu Osmanlijskog carstva, pre nego što je 1878. postala deo Habzburške monarhije.
 
U okviru Jugoslavije, sukob oko BiH je neutralizovan. Pre osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca nakon Prvog svetskog rata, Bošnjaci, Hrvati, Srbi i drugi južni Sloveni živeli su raštrkani u različitim carstvima i administrativnim jedinicama. Jugoslavija je bila prva nacionalna država svih južnoslovenskih naroda.
 
To se nije dopadalo onima koji su razmišljali u kategorijama etničkog ekskluzivizma. Srpski i hrvatski nacionalisti nazivali su Muslimane "islamizovanim Srbima" ili "islamizovanim Hrvatima", kako bi Bosnu i Hercegovinu mogli pripojiti Velikoj Srbiji ili Velikoj Hrvatskoj.
 
"Jugoslavija u malom"
 
Posle Drugog svetskog rata, partizani pod vođstvom Josipa Broza Tita, kao komunisti i pobednici, propisali su "bratstvo i jedinstvo". BiH je proglašena zajedničkom državom Bošnjaka, Hrvata, Srba, ali i nacionalnih manjina.
 
Ovo je bio kako idealistički tako i pragmatičan korak, jer sva tri naroda govore srodne dijalekte. Uz to, nijedna jedina opština u BiH u to vreme nije bila etnički homogena.
 
Pitanje kome pripada Bosna ponovo postaje virulentno nakon raspada Jugoslavije 1991. Krajem te godine, kao odgovor na pritisak Nemačke, tadašnja Evropska zajednica odlučuje da prizna jugoslovenske republike koje su proglasile nezavisnost.
 
Kao iluzija se pokazalo da se Bosna može održati kao "minijaturna Jugoslavija", dok se spoljni okvir multietničke države raspadao. Jer, odjednom se na dnevnom redu našlo nacionalno jedinstvo kako Srba, tako i Hrvata.
 
Nezadovoljavajući mir
 
To je bilo posebno važno za Srbe, od kojih je trećina živela van bivše jugoslovenske republike Srbije, ali i za Hrvate. Oživeli su stari zahtevi za podelom multinacionalne države prema etničkim kriterijumima.
 
Tamo, gde se zbog mešovitog sastava stanovništva političke pretenzije nisu mogle legitimisati, pribeglo se etničkom čišćenju: deportacijama, progonima i masovnim ubistvima.
 
Za razliku od ratova u Sloveniji i Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini se nije radilo samo o preraspodeli teritorija, već i o opstanku države. Ishod rata bio je nezadovoljavajući za sve strane.
 
Bošnjaci se mogu posmatrati kao moralni, ali ne i politički pobednici Dejtonskog sporazuma. Oni nisu postigli ratni cilj uspostavljanja bošnjačke nacionalne države, iako su prepoznati kao glavne žrtve progona i masovnih zločina. Bošnjački nacionalisti kategorički isključuju suživot i podelu vlasti sa Srbima. Pokolj u Srebrenici služi im kao narativ za postizanje jedinstva i stvaranje nacionalnog identiteta.
 
Suprotno tome, bosanski Srbi, koji su ratovali za bosansko-srpsku državu, postigli su svoj cilj nasiljem, progonima i genocidom, iako u Dejtonu nisu mogli da ostvare sve teritorijalne pretenzije. Međutim, oni su se kao glavni ratni zločinci našli na stubu srama i čak su zvanično isključeni iz mirovnih pregovora. U Dejtonu ih je predstavljao predsednik Srbije Slobodan Milošević.
 
Ratni zločinci kao heroji
 
U godinama koje su usledile, političko rukovodstvo bosanskih Srba uzima sebi za pravo da, po mogućnosti, spreči sprovođenje mirovnog sporazuma. Oni negiraju genocid nad više od 8.300 bošnjačkih dečaka i muškaraca u Srebrenici, a pravosnažno osuđene ratne zločince smatraju svojim herojima.
 
Što više godina prolazi od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, to je veća polemika protiv jedinstvene države BiH. Sve su glasniji zahtevi za nezavisnošću Republike Srpske.
 
I nacionalistički orijentisani Hrvati pojavljuju se kao grobari Dejtonskog sporazuma. Jer, oni su se tokom sklapanja mira izvukli moralno i politički. Smatraju međutim nepravdom što, kao jedan od tri konstitutivna naroda u BiH, nisu dobili entitet. Oni traže temeljnu reorganizaciju države.
 
Veliki učinak Dejtonskog mirovnog sporazuma bilo je okončanje ubijanja, raseljavanja i razaranja. Ozbiljan propust, međutim, sastoji se u tome što je stranama u sukobu stvoren okvir koji omogućava nastavak rata mirnim putem.
 
Uprkos ogromnoj pomoći spolja, Bosna i Hercegovina je i dalje etnički, politički, institucionalno i mentalno duboko podeljena. U Dejtonu je okončan rat, ali nije uspostavljen istinski mir.
ShopiNS
  • Boba

    23.11.2020 06:21
    Nije tačno da su opštine bile etnički heterogene, tj. da niko nigde nije imao većinu. To je retkost u BIH (npr. Kotor Varoš pre rata: 30%S-30%H-30%M)Prema popisu iz 1991. godine većinski srpske opštine Drvar, Grahovo i Glamoč (preko 90%), i nešto heterogenija Bosanski Petrovac (75%). One su ostale u Fed.BIH zahvaljujući izdaji od strane srpskog političkog rukovodstva. Muslimani su bili a i sad su apsolutna većina u Cazinskoj krajini, u opštinama oko Tuzle, Sarajeva, Zenice, oko Mostara. Hrvati su 100% većina u zapadnohercegovačkim opštinama. Zapadna Bosna i istočna Hercegovina oduvek su bile srpske zemlje. Istoričarka nek pogleda rezultate popisa i zemljišne knjige.
  • Betmen

    22.11.2020 09:39
    @/
    Za tvoju informaciju, Dodik nije izgubio izbore...
  • Истина

    22.11.2020 08:54
    У Федерацији Дудаковића славе као хероја, а његове јединице су дословце масакрирале нејаке цивиле који су остали на својим огњиштима. Најстарија цивилна жртва рата пала је под његовом командом, у српском селу Рачић, надомак Бихаћа. Слава невиним страдалницима!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Pljuvaću po vašim grobovima

Mogu li politički mrtvaci da nam osiguraju bolju budućnosti, kada su je debelo upropastili u ne tako dalekoj prošlosti? Može li duh formacije iz stare Grčke biti modus razmišljanja nekom među nama?

Golmanov strah od penala

Veliki broj medija u Srbiji preneo je video na kojem se vidi kako predsednik države Aleksandar Vučić izvodi penal.

INTERVJU Ugostiteljka Karmen Krivokapić: Ne smemo se otuđiti jedni od drugih, prilika je da nas hrana ponovo zbliži

Žena koja je sinonim dobrog ugostiteljstva u Novom Sadu veruje da će nas, kad čudo od pandemije prođe, neka nova deca naučiti sve iz početka. Novom životu. Kako se živi. Da će ona zaigrati po novim, logičnijim, od prirode neodrođenim pravilima. A mi, pa moraćemo da se uklopimo, jer ko se ne uklopi, otpašće. Odahnuće i planeta. U međuvremenu, moraće štošta i po restoranima da se uredi, za početak da se specijalizuju jer ovako, od Silvane do "Nirvane", nema mnogo smisla.

Uskršnje čudo

Predsednik Srbije se tokom praznika setio Ustava. Kao da to nije dovoljno iznenađujuće, čak mu se ukazala i predsednička nadležnost – mogućnost da ne donese ukaz o proglašenju zakona. U izjavi koju je prenela većina domaćih medija Vučić je naglasio da "ne može da potpiše Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Narodna skupština usvoji, jer je dužan da štiti Ustav".

"Spens" - medalja za svedočanstvo naše propasti

Ovih dana pljušte mu medalje, k'o kokice iz automata. Umesto njih, možda je bilo primerenije da se jednom četrdesetogodišnjaku uruči, ako ne bjuti, onda bar SPA vaučer, za - bar delimični - fizički i duhovni oporavak.

Mile Isakov: Nema više s kim čovek da pije, ni da se keri. Nema ljudi.

Boem, revolucionar, novinar pre svega, napisao je knjigu ingenioznog naslova "Pijani smo bili bolji", koja izlazi ovih dana. Voleće je oni koji razumeju perfekat u kojem je kafana, a ne istorija, bila čudesna učiteljica života. Posle hedonizma i renesanse, usledilo je otrežnjenje u vidu "političkog kupleraja iz kojeg se ne izlazi nevin", kaže Isakov i dodaje: "Savest mi je čista, ali ne sasvim mirna jer su u mojoj smeni izneverena sva obećanja i očekivanja. Pored mene živog. Za to nema opravdanja".

Superliga - kad bogataši izvise

Ukoliko UEFA ne osmisli i ne sprovede takmičenje koje će prihvatiti i jači i siromašniji klubovi, navijači, nacionalni savezi, mediji, nastaviće se pokušaji najmoćnijih ekipa da formiranjem privatne pozivne lige gro novca sa evropskog fudbalskog tržišta preliju samo u sopstvene kase.

INTERVJU Profesorka i prevodilac Maša Dabić: Solidarnost danas znači imati samokontrolu

"Zavičaj je reč koja ne može lako da se prevede na nemački, ni kao reč, ni kao koncept. Čovek nije biljka, ima sposobnost da bude mobilan, da se kreće, odlazi i vraća se, da pusti korene na više mesta istovremeno, ali i da neko vreme hoda bez korena", kaže profesorka i prevodilac Maša Dabić za 021, javljajući se iz Beča koji sve grčevitije diše preko Zoom-a, home office-a, Netflix-a food delivery-ija, dok istovremeno traje medijski prenos apokalipse.

INTERVJU Damir Grubiša: Politika je danas miks loših i najgorih, ali ne smemo da se predamo, moramo se pobuniti

Diplomata svetske reputacije, pesimista po intelektu, a optimista po volji, u razgovoru za 021.rs kaže da se nada da će nove generacije osetiti mučninu od ovakve stvarnosti i da će se stvoriti kritična masa građana koji ne žele da budu podanici raznih režima i njihovih karikatura. Taj novi "građanski humanizam" mogao bi biti ubrzan i globalnim haosom u vidu pandemije i neadekvatnih odgovora političkih kasta na Balkanu, Evropi i celom svetu.

INTERVJU Milana Vlaović: Plašim se ljudi koji su stručnjaci za sve i onih koji nikada nisu krivi

"Provincijalizam gradova izvrsna je tema, a žene s margine često u sebi nose mešavinu mnogih krajnosti koja je dramatično privlačna. Sonja Savić bila je urbana ikona iz provincije. Pretalentovanu urbanu ikonu Margitu Stefanović, trajno su obeležile provincijalna iskompleksiranost i okrutnost njene majke", kaže u intervjuu za 021.rs autorka knjige "Bomboni od meda" koja je bila polazište za seriju o Jovanki Broz.

INTERVJU Rambo Amadeus: Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja

"Površni fizički kontakti, češanje, gurkanje, trljanje, tapšanje, rukovanje, to nedostaje mladima, njima je takva vrsta kontakta važna i iskreno mi je žao što ne smiju da budu opušteni u kontaktima s vršnjacima. Zato mi stari treba da se vakcinišemo što prije, da mladi mogu da nastave sa normalnim životom. Nije pristojno, ni mudro da mladi budu taoci našeg neznanja i sujeverja", kaže u intervjuu za 021.rs kojim najavljuje svoj prvi onlajn koncert Svetski kilotzar Rambo Amadeus.

INTERVJU Pisac Zoran Ferić: Isplivali su ideološki talog i glupost svemirskih razmera

"Osećaj "poraza" 1945. uveliko je pomogao da se današnje revizionističke težnje pretvaraju i u konkretne političke programe. Mise za Pavelića i rehabilitacija Draže simptomi su iste bolesti. Stalno se pokušavaju izjednačiti dva totalitarizma: fašistički i komunistički kako bi se osigurala nekakva "istorijska pravda" i umanjio osećaj poraženosti", kaže u intervjuu za 021.rs pisac Zoran Ferić.