Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Foto: 021.rs
Međutim, sada je, uostalom kao i svagda, zgodno odgovornost ograničiti samo na neke članove društva, naveo je profesor Čučković.
"Ekonomski fakultet u Subotici danas okončava nastavu u drugom semestru, a sutra započinje realizaciju ispita. Nijedna od ovih aktivnosti ni u Subotici ni na odeljenju fakulteta u Novom Sadu ne odvija se u prostorijama ustanove, kao što je to uobičajeno, nego ili u virtuelnom prostoru platforme za učenje ili u prostorijama novouspostavljenih 'naučnih baza' fakulteta u lokalnim srednjim školama", istakao je profesor Čučković u ličnom stavu za portal Magločistač.
Zvuči kao fantazmagorija, ali to je u Srbiji realnost, naveo je on.
"Valja se odmah zapitati: da li uzimanje učešća u tako iščašenoj stvarnosti čini učesnike lično odgovornim? Da, bez ikakve sumnje. Ali nemojmo da stanemo kod te konstatacije, nego se zapitajmo: da li je ta iščašenost svojstvo današnjeg trenutka ili je ona u našem društvu prisutna već duže vreme? I, shodno tome, nisu li za takvo stanje odgovorni svi akteri društva, a ne samo neki, u ovom slučaju univerzitetski profesori?", upitao je profesor Čučković.
On objašnjava i razloge.
"U najkraćem, postoje dva razloga za tako neobično postupanje: jedan je što su studenti u protestu blokirali fakultetske zgrade, a drugi je što su vlasti preko nadležnih organa naložile održavanje nastavnih aktivnosti van tog, sada nepristupačnog, prostora", pojasnio je on.
Studenti, dakle, istrajavaju u blokiranju fakulteta, kao jedinih institucija koje su prethodno solidno radile, da bi ukazali na činjenicu da druge državne institucije (vlada, parlament, sudstvo, zdravstvo, školstvo, policija i sl.) u još manjoj meri ispunjavaju svoju društvenu ulogu, naveo je dekan.
"Možda zvuči besmisleno blokirati nešto što koliko toliko radi da bi se ukazalo na problematičnost rada skoro svega drugog, ali je očigledno upravo to jedan od retkih preostalih mehanizama da se ukaže na razorenost države i bespomoćnosti njenih građana", istakao je profesor Čučković.
Pročitaj još
On ističe da su se profesori fakulteta našli u situaciji da su im uskraćene zarade, njihove uprave su se našle pod vanrednim inspekcijskim nadzorom, fakulteti pred opasnošću da ostanu bez novih studenata, a svima njima zajedno preti donošenje novog zakona o visokom obrazovanju, koji bi, prema izjavama zvaničnika, bio neuporedivo restriktivniji, jer bi, po svoj prilici, dokinuo autonomiju fakulteta.
"U takvim okolnostima i pred takvim pretnjama, pre ili kasnije, poklekli su svi fakulteti u Srbiji. Iako nije nevažan trenutak kada je ko poklekao, očigledno je strah od ugrožavanja lične egzistencije profesora i ubrzanog urušavanja visokoobrazovnih institucija nadjačao ideju o otporu po svaku cenu", ističe on.
On je upitao i da li je takvo postupanje tek rezultat kukavičluka aktera visokog obrazovanja i da li bi smelost nepokolebljivog istrajavanja brže dovela do priželjkivanih promena?
"Verovatno, ali ne bez posledica. Ipak, znamo kako izgubljene bitke ne znače nužno i izgubljeni rat, ma koliko to štetilo moralu boraca. Utoliko i ovo balansiranje između kukavičluka i smelosti ima šanse da ipak bude izraz hrabrosti. Uprkos osudama javnosti i pritiscima vlasti. Kako je to davno postavio Aristotel: vrlina je ontička sredina (između krajnosti), ali je ona u vrednosnom smislu - maksimum", naglašava profesor.
Svi smo mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo, istakao je Čučković.
"Međutim, sada je, uostalom kao i svagda, zgodno odgovornost ograničiti samo na neke članove društva. Da budem jasan: vlast je odabrala profesore kao metu svog napada da bi umanjila kapacitet otpora, a nisu profesori ničim izazvani pokazali pokornost i sebičnost time što su svoju egzistenciju i opstanak institucija kojima pripadaju pretpostavili očekivanoj spirali samožrtvovanja", ocenio je on.
Ipak, ko bi uopšte i pomislio kako popustljivost ne bi trebalo da bude kažnjena prezirom? Mogao bi to, na primer, da učini onaj ko ne bi shvatao da je popustljivost rezultat dugogodišnjeg razaranja društvenog tkiva, a ne izraz trenutne slabosti pojedinaca, naveo je profesor etike.
"Ukoliko budemo razumeli da je ovo o čemu govorimo samo konkretan simptom mnogo opštije društvene krize, bićemo sposobniji da zacelimo pokidane društvene veze. Bez razvoja osećanja solidarnosti nema nam oporavka, jer je upravo solidarnost njegova mera. Ako sve bude kako treba, naposletku će se među nama pojaviti i poverenje. Ali kako je ono izrazito krhko, valjalo bi da u njegovom negovanju istrajemo. Zauvek", zaključuje profesor etike i dekan Ekonomskog Fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Magnetna rezonanca")
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Kupi mi, tata, jedan mali rat
20.06.2025.•
13
Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Više rata u Ukrajini, manje gasa u EU
14.06.2025.•
8
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Psihodrama
13.06.2025.•
26
Neko je na Tviteru pametno napisao: Ako vratite da pogledate emisiju OKO na RTS-u pre koji dan pogrešili ste, ako je ne pogledate isto ste pogrešili.
Piše Siniša Tucić: Lajk, spin, pendrek
10.06.2025.•
14
Memorandum SANU. Černobilj, Niko ne sme da vas bije. Osma sednica, Gazimestan. Jogurt revolucija.
.jpg)
"Sudija koja tuži"
10.06.2025.•
2
Novinar Stevan Dojčinović je u više intervjua govorio o promeni ponašanja sudija od 2021. godine, kada sudije u slučaju KRIK-a, počinju da presuđuju slobodi govora i slobodi medija.
Majne ćazzi, ko je naci?
06.06.2025.•
31
Ako želiš da postaneš heroj u Srbiji 2025. godine, ne moraš da spasiš dete iz požara, niti da izmisliš lek za rak.
Kraj rata (ni)je blizu
04.06.2025.•
1
Početkom juna bi trebalo da započne nova runda pregovora o zaustavljanju rata u Ukrajini.
Imate li kutiju?
30.05.2025.•
14
Imam taj neki deo u ormanu, vitrini, regalu, kako god se zvalo, gde uglavnom držim sve "važno" što mi nikad ne treba.
Afera Fajzergejt: Opšti sud EU protiv Ursule fon der Lajen
21.05.2025.•
1
Priča o poslu od 35 milijardi evra, Ursuli fon der Lajen, direktoru "Fajzera" i novinarskoj upornosti.
Vrhunac nebitnosti Evrovizije
19.05.2025.•
5
Evrovizijska nedelja je za nama. Mnogi bi rekli nikad dosadnija, ali ponajviše nikad besmislenija.
Slučaj novosadskih aktivista: Skaredan sudski postupak
15.05.2025.•
2
Pošteno suđenje podrazumeva da dokazi moraju da ispunjavaju dva uslova.
Uloga strica Alberta u rušenju nedemokratskih režima
08.05.2025.•
2
Stric Albert u "Mućkama" je svoje, najčešće izmišljene priče, koje Del i Rodni nisu želeli da slušaju, počinjao sa "During the war…".
Sto kila krivice
08.05.2025.•
4
Sedele smo nedavno nas tri, drugarice, onako dugo, ispijajući litre kafe i dangubeći najjače.
Da li su izbori izlaz iz političke krize?
06.05.2025.•
16
Već pola godine u Srbiji traju masovni protesti. Bune se dominantno mladi, studenti i srednjoškolci.
Tužilaštvo i sud pod nadstrešnicom
01.05.2025.•
3
Sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji Savo Đurđić iznosi svoja zapažanja o dosadašnjem postupku u vezi sa padom nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Srećan 1. maj, Pravdo
01.05.2025.•
3
Drage kolege, zaposleni u pravosudnim institucijama, srećan nam Prvi maj.
Komentari 11
БСК
Neko svesniji
Ivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar