Dve Mire, dve novosadske glumačke dive
Povod za ovu priču je podsećanje da i u vremenu koje veliča nepristojnost i bahatost postoji neko ko za nas kao društvo pribavlja kosmički dobre poene.
Foto: 021.rs (Branko Lučić i Aleksandar Ramadanović)
Jedna od njih dve nedavno je proslavila svoj 91. rođendan, čestitala joj je cela Srbija. Druga je dvadesetak godina mlađa. Rođendan ćemo joj čestitati narednog proleća. Jedna je rođena u Erdeviku, na obroncima Fruške gore, druga u Rasinskom okrugu, na obodu Kruševca.
I bili bi to neki mali, obični životi kakve danas živi većina sveta da se one svojim talentom nisu izdigle iz svoje male sredine i nadrasle ovu našu koju delimo sa njima, da se svojim darom da razumeju ljudsku prirodu, ukrote je i prikažu nam je na sceni nisu plasirale u red onih koji su ovoj geografiji pribavili one tako retke, dobre kosmičke poene.
O Mirjanama je reč, Miri Banjac i Miri Gardinovački, dvema novosadskim glumicama, glumačkim divama koje su glumi dale pravo da joj se prvo slovo, bar u njihovom slučaju, napiše velikim slovom.
(Foto: Branko Lučić)
Glumačko biće Mire Banjac nemoguće je ne voleti, kao filmsko ili pozorišno - svejedno. To kako ona usvoji junaka koji joj se preporuči za igru, talenat je kojem se i bogovi klanjaju. Ono što je ova, sa svega 14 leta partizanka, potom igrala na samom pragu svoje glumačke karijere, za neke će biti neupitni početak celoživotnog antifašističkog izbora - a bila je to njena uloga Marije u istoimenoj seriji reditelja Stipe Delića koja je govorila o ženama u radnim logorima nacističke Nemačke na prostoru onoga što će se posle poraza Nemaca nazvati Jugosavijom.
Druge je zauvek očarala u "Balkanskom špijunu", kao Danica Čvorović, supruga šampiona paranoje Ilije Čvorovića koga je tumačio legendarni Bata Stojković. I trebalo je imati petlju stati kraj takvog glumca, ne bojati se da će te progutati njegova harizma. Pored takvog je mogao stati samo neko jako hrabar, neki isti takav svemirski talenat.
Banjac je kao glumica nebrojeno puta udahnula život ovdašnjoj običnoj ženi, njenim zebnjama, strahovima, radostima, sitnim i krupnim tugama. Igrala je sve njene predrasude, a možda je najtačniji imenilac svih njenih rola - uloga majke Slavku Štimcu u "Varljivom letu". Te male ljude sa velikim povodima Banjac je oduvek igrala vanserijski, tako da su izgledali čak uverljiviji nego u stvarnom životu.
(Foto: Branko Lučić/"Maratonke trče počasni drug")
Oni koji su imali sreću da je, osim na filmu, gde je imala zaista bogatu karijere, vide i u pozorištu, na novosadskim daskama je pamte u "Maratonkama koje trče počasni krug", urnebesnoj predstavi u režiji Jagoša Markovića u kojoj je sav svoj raskošni talenat pokazalo žensko glumačko biće tadašnjeg Srpskog narodnog pozorišta. Srećnici pravi pamte svih njenih sedam uloga u kultnoj predstavi "Selo Sakule, a u Banatu".
A tek u Beogradu - tamo je tek blistala na sceni ova trostruka dobitnica Sterijine nagrade i svih, ali baš svih glumačkih nagrada u nas. Bila je nezaboravna kao Katica, najmađa kći Radovana Trećeg iz istoimene predstave koja i danas ima nedodirljivo mesto u sveukupnom glumištu u Srbiji.
To kako je Banjac, u toj mašineriji zdravog duha, igrala "opet žensko", željenog sina, a zapravo neželjenu kćerku koja se zbog toga pretvara u vozača interkontinentalne hladnjače, teško je opisivo rečima. I tu je valjalo stati pored još jedne glumačke zverke kakav je bio Zoran Radmilović. Banjac je to umela, i kao glumica, i kao kolega, drug i žena.
Školu je ova, uvek stiče ponosna Sremica, pekla na sceni, ali i u mitskom bifeu Atelja 212, na čijem su šanku ispričane - u ovoj zemlji - najvažnije ikada pozorišne priče. Tu se pekla i šmira: sticala hrabrost, brusio talenat za tu posebnu glumačku drskost i neukrotivost talenta u koju nije baš mnogo glumaca smelo da se upusti. Mira jeste, uvek carski, uz salve aplauza.
(Foto: Branko Lučić)
Sve ono što je postajala na sceni prelivalo se u život, isto onako kako se iz života izlivalo na scenu. I tu nije bilo laži - ni na sceni, ni na, recimo, Ribljoj pijaci. E baš tu je najvidljivije kako se Banjac voli, kad siđe tu, među one čije je živote često igrala na platnu. Tada se, upravo iz tog posve jednostavnog odnosa prema ljudima, vidi zašto se između Banjac i reči diva komotno može staviti znak jednakosti. Ali ne u onom blaziranom smislu, već značenju koje zaslužuje svo ljudsko divljenje.
Uvek doterana - brižno izmanikiranih noktiju, dobro složene garderobe, doterane frizure i - najvažnije - uredne glave – Žena mora uvek da nađe vremena da sebe nekako razmazi, ume da kaže čim sretne neko žensko čeljade, usledi potom međusobno divljenje, za tu priliku, odabranom nakitu: "Obožavam, nekad bih sve stavila na sebe", kaže, a nedugo potom ide i strogo poverljivo pitanje: "Imaš li ti, dušo, nekog, treba da nađeš, nije lako živeti sam?"
Tako britkog duha, Banjac je uvek spremna da istakne ono najlepše u čoveku koga sretne, odmah mu u krilo sruči neki kompliment da ga uzdigne iz svake njegove unutrašnje muke. To umeju tek poneki, iz lepog kućnog vaspitanja, ali i iz škole zvani život.
A divljenje na sceni izazivala je uvek i kruševačka Mira iz ove priče. Mira Gardinovački. Ono po čemu se ova glumica pamti svakako je njen glumački talenat, a kao posve apartan i zadivljujući u njemu je, prvenstveno, njen glas. Ne samo boja tog njenog glasa, već način kako je na sceni naučila da vlada tom svojom bogomdanom glasovnom aparaturom.
(Foto: Branko Lučić)
Kad Gardinovački progovori na sceni, sve drugo staje, nema više oka koji bi gledalo išta drugo, pratilo ikoga drugog, slušalo ičije reči. Dikcija kojom izgovara rečenice može se odmah spakovati u lekcije za svakog budućeg studenta glume na bilo kojoj glumačkoj akademiji.
Publika ju je volela kao Lepu u "Sabirnom centru", kao Ristanu u "Janezu", Gospavu u "Čudu u šarganu", Jucu u "Kir Janji", a ona je umela svojski da prigrli ono što su joj reditelji davali kao sudbinu, kako Mijač, Maričić i Pleša, tako i Savin, Majera ili Milivojević. Sreća je pa njen glas i danas možemo čuti i videti na sceni Srpskog narodnog pozorišta, u predstavi "Veštice iz Salema". Kad Mira progovori kao Rebeka Ners, sve ostalo zaista postaje nevidljivo u predstavi.
(Foto: Promo/Za Srpsko narodno pozorište -Aleksandar Ramadanović)
Snaga tog njenog glasa koji izgovara životno važne rečenice opojno je omamljujuća. Način na koji izgovara rečenice daje dodatno važan smisao onome što izgovara, a efekat koji proizvodi može se porediti samo sa onim što je sa svojim glasom umeo da uradi neponovljivi Ljuba Tadić.
"Čudno neko nevreme došlo", primetila je ova dvostruka dobitnica Sterijine nagrade pre koju godinu na otvaranju Sterijinog pozorja, "Vreme u kome se proganja, zabranjuje, diskvalifikuje, blati svaki umetnik koji se usudi da javno progovori o situaciji u kulturi i društvu", rečenica je koja zvuči proročki, imajući u vidu ono što je njena koleginica Jelisaveta Sablić doživela ovih dana.
(Foto: Branko Lučić)
U vremenu u kojem se promoviše sve ono čega bi se normalan i častan čovek postideo, setiti se važnih ljudi koji nas podsećaju na lepše lice ne samo Novog Sada, već nas kao društva, imperativ je. Vreme je da se pogledamo međusobno i upitamo, znamo li još neka takva, ali i, možemo li i sami biti jedno od njih?
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Današnja lekcija
12.09.2025.•
6
Nekada su nas učili da je škola kuća znanja, da se u nju ulazi tiho i izlazi malo mudriji, da se u njoj stiču znanja i vrline i postaje se čovek.
Srbiju je neko pozvao i probudio
04.09.2025.•
9
Dok je spavala snom pravednika i sanjala kako će jednog dana da se probudi sva svoja, telefon je zazvonio.
Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama
04.09.2025.•
22
Mesecima unazad u vazduhu lebdi pitanje o budućnosti televizija N1 i Nova S, njihovih portala, te Danasa, Radara i Forbs Srbija.
Nesređeni birački spiskovi - ko bira, a ko broji glasove?
02.09.2025.•
8
Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Piše Siniša Tucić: Istorija pamti - i one koji ćute i oni koji deluju
29.08.2025.•
6
U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.
Osećate li bes?
28.08.2025.•
23
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Evropa se ubrzano naoružava
25.08.2025.•
16
Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.
Dogovor stranačkih kolega
21.08.2025.•
17
Prošlog četvrtka uveče učesnici protesta u Novom Sadu su akumulirani bes iskalili na gradskim prostorijama Srpske napredne stranke i demolirali ih.
Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?
18.08.2025.•
4
Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.
Nacionalno onesvešćen
04.08.2025.•
4
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Piše Siniša Tucić: Dve sobe
21.07.2025.•
6
Minulo je 37 godina, od tog toplog jula 1988. Dobro se sećam kada sam kao desetogodišnjak uleteo u stan sa ulice.
Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
20.07.2025.•
12
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Kupi mi, tata, jedan mali rat
20.06.2025.•
13
Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Više rata u Ukrajini, manje gasa u EU
14.06.2025.•
8
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Psihodrama
13.06.2025.•
26
Neko je na Tviteru pametno napisao: Ako vratite da pogledate emisiju OKO na RTS-u pre koji dan pogrešili ste, ako je ne pogledate isto ste pogrešili.
Komentari 5
Kaja
Deran
mala
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar