Koliko je Srbija zemlja sporta?
Mada volimo da se hvališemo medaljama košarkaša, strelaca, rvača, vaterpolista, mnoge države veličine Srbije imaju znatno više uspeha na sportskim terenima.
Proteklih dana program javnog televizijskog servisa je dominantno usmeren na Olimpijske igre. Direktnim ili odloženim prenosom pokrivena su gotovo sva borilišta, šema celokupnog tv programa umnogome je uslovljena dešavanjima u Tokiju.
Pogotovo u slučaju kada se nadmeću takmičari iz Srbije. Stranac koji se ovih dana prvi put našao u Srbiji svakako bi pomislio da je ovo zemlja nadmetanja, puna takmičarske bodrosti i optimizma.
Voli, ali ne vežba
Međutim, realnost je drugačija. Istina je da čovek sa ovdašnjih prostora voli da zaigra fudbal, mlađi košarku, ali u nas je malo i takmičenja i mladih koji se organizovanije bave nekim od sportova. Školski sport je marginalizovan i odvojen od takmičarskog. Udeo starijih u rekreaciji je simboličan.
Ipak, sportisti Srbije povremeno ostvare visoke domete, mereno i svetskim kriterijumima. Istovremeno je broj slabijih rezultata mnogo učestaliji. Za pojedine olimpijske sportove u nas nema interesovanja, premda su poprilično popularni u našem okruženju.
Upečatljiv je primer modernog petoboja, svojevrsnog čeda Pjera de Kubertena, oca olimpijskog pokreta. Naši susedi i sportski učitelji Mađari decenijama dominiraju u nadmetanju sportske svestranosti, dok u nas do sada nije bilo niti jednog takmičara, niti je ikada održano prvenstvo Srbije u ovoj disciplini.
Tabanje i pucanje
Ovdašnji momci i devojke su mnogo više uspeha imali u takozvanim ekipnim sportovima. Zaista su impozantni rezultati košarkaša i košarkašica, poslednjih decenija imamo odbojkaše i odbojkašice u samom svetskom vrhu. Možda su vaterpolisti i najčešći osvajači medalja, dok su do pre koju godinu i rukometaši redovno osvajali kolajne.
Od pojedinačnih sportova, najviše rezultate mladi iz Srbije su ostvarili u borilačkim sportovima, ranije u rvanju i boksu, povremeno u džudou, dok poslednjih godina primat preuzimaju tekvondisti. Tu je, naravno, streljaštvo, pa često može da se čuje pošalica da uspehe imamo u "tabanju i pucanju", dvema aktivnostima prečesto upražnjavanim na balkanskim terenima.
Sve nacije vole da u prvi plan stavljaju sportove u kojima imaju uspehe. Tako i mi ističemo medalje vaterpolista, rvača ili rukometaša. Međutim, reč je o disciplinama ne baš raširenim u svetu, pa i slabija konkurencija doprinosi da imamo više uspeha nego u drugim sportovima. Tako je vaterpolo bio predviđen da se izbaci iz olimpijskog programa, ostavljen je, između ostalog, i zato što je u poslednje vreme dosta prisutan među ženskom omladinom u državama manje razvijene sportske kulture.
Povremeni uspesi
Rvanje je takođe bilo na korak od izbacivanja, moralo je da modernizuje pravila i način bodovanja, ali je i dalje kandidat za uklanjanje sa programa Igara.
Problem za oba sporta je potpuna nezainteresovanost publike i oglašivača. U sličnoj je situaciji i rukomet, čija je sreća da je popularan na severu Evrope, pa ga godinama održava u Međunarodnom olimpijskom komitetu snažan skandinavsko- germanski lobi.
Zanimljivo je da pojedini noviji, moderniji, sportovi nisu baš popularni među omladinom Srbije. Tako su u Tokiju po prvi put u program Igara uvršteni surfovanje, skejtbording i penjanje uz zid. Niti u jednom nije bilo takmičara sa ovih terena.
Ako bi se sportska naklonost nacije merila medaljama, ne bismo mogli baš da se hvalisamo. Pre devet godina u Londonu osvojili smo četiri (zlatnu, srebrnu i dve bronzane), na prethodnim u Rio de Žaneiru osam, po dva zlata i bronze i četiri srebra. Otprilike toliko kolajni Mađari osvoje samo na olimpijskom takmičenju u plivanju.
Zapostavljeni bazični sportovi
Upečatljivo slaba strana srpskog sporta su rezultati ispod proseka u gimnastici, plivanju i atletici, takozvanim bazičnim sportovima koji se smatraju temeljem sportske aktivnosti svake države. Nismo imali vežbača ni evropskog, a kamoli svetskog nivoa, dok smo prve plivače za svetske medalje dobili tek poslednjih sezona, i to su deca naših emigranata koja su ovaj sport trenirala u inostranstvu, kod inotrenera. Za poslednjih stotinak godina samo je nekoliko atletičara sa ovih prostora dostiglo rang svetskih veličina.
Nekadašnja Jugoslavija je podsticala sportske aktivnosti pretežno u ekipnim loptačkim sportovima. Što se tiče Olimpijskih igara, sportisti bivše države su osvajali po dve-tri medalje, kasnije nešto veći broj. Ponajviše je doneto iz Los Anđelesa 1984, čak 18 (sedam zlatnih), ali su te Igre bojkotovali takmičari iz zemalja Istočne Evrope i drugih kontinenata bliske Sovjetskom Savezu, tradicionalno veoma uspešne u sportu.
Čini se realnijim najvećim uspehom vrednovati rezultat iz Seula četiri sezone kasnije, kada su jugoslovenski sportisti osvojili tri zlatne, četiri srebrne i pet bronzanih kolajni. Inače, na Igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine, sportisti sa prostora nekadašnje Jugoslavije osvojili su 15 medalja, od toga pet zlatnih.
Asovi nagrađeni
Nije sporno da mladi u Srbiji upražnjavaju sport i da vole da se nadmeću. U disciplinama za koje imaju trenažne uslove i dobre sportske učitelje postižu zapažene rezultate, povremeno i izuzetno vredne. Međutim, u znatno većem broju sportova ovdašnji takmičari su sasvim prosečni učesnici, bez svetski značajnih dometa.
Možda je u našim životima sport, makar i putem televizijskog prenosa, prisutniji nego što je slučaj u drugim društvima, ali to još uvek ne znači da ovdašnji takmičari učestalije od drugih osvajaju medalje, još manje da smo bogomdana sportska nacija.
Nasuprot tome, srpsko društvo poštuje sportske uspehe - društveno i materijalno. Pre 14 godina doneta je uredba o stalnoj nadoknadi za postignute rezultate. Sportisti koji na Olimpijskim igrama, svetskim ili evropskim šampionatima osvoje medalje, nakon navršene četrdesete godine do kraja života primaju stalnu mesečnu nagradu. Iznos zavisi od toga da li je osvojeno zlatno, srebrno ili bronzano odličje, da li je uspeh postignut jednom ili više puta.
Tri prosečne plate
Najveća je nagrada za zlatnu olimpijsku medalju i iznosi tri prosečna lična dohotka u Srbiji. Osim takmičarima, ista nagrada pripada i treneru. Kod ekipnih sportova, nagrada pripada svakom članu tima koji je postigao uspeh.
Srbija je među retkim državama u kojima je nagrada ista i za sportiste sa invaliditetom i njihove učitelje. Država posebno jednokratno nagrađuje sportiste za uspeh. Tako će svaki osvajač zlatne medalje u Tokiju dobiti 70.000 evra, dok srebro donosi 60.000, a bronza 50.000. Slično je i za osvajače medalja sa svetskih i evropskih prvenstava samo su svote nešto niže. Olimpijske igre su, ipak, krunsko sportsko nadmetanje.
Slabiji izdašniji
I druge države vode računa o svojim najboljim sportistima. Način nagrađivanja vrhunskih takmičara svaka država oblikuje prema sopstvenim prilikama i mogućnostima. Visokim jednokratnim nagradama ističu se male ili države čije su atlete do sada retko osvajali medalje. Tako Kazahstan svako zlatno odličje nagrađuje sa 250.000, srebro sa 150.000, bronzano sa 75.000 evra. Singapur je verovano najizdašniji sa gotovo 750.000 dolara za zlatnu medalju.
Sa ovh prostora na nagrade najviše odvaja Kosovo, 100.000 evra za zlato, dok je u Hrvatskoj nagrada 27.200, u Crnoj Gori 35.000 evra. Makedonski takmičari su do sada osvojili samo jednu bronzanu medalju, pa je makedonska vlada ovih dana morala hitno da donesu posebnu uredbu kako bi sa 30.000 evra nagradila zlatno odličje tekvondiste Dejana Georgijevskog. Sportisti BiH do sada nisu osvajali medalje.
Razvijenije i države sa većim brojem vrhunskih takmičara i medalja, za jednokratne nagrade izdvajaju manje svote, recimo SAD 37.000 dolara za olimpijsko zlato.
Ali, u ovim društvima država ulaže u redovna sportska nadmetanja, sportisti imaju dugoročne i visoke stipendije. Novčanu dobit sportisti ovih država dobijaju od kompanija, sponzora pojedinih sportova i klubova. Aktuelni i bivši sportisti zarađuju visoke, a oni najpopularniji ogromne svote od reklamiranja, naročito sportske opreme i rekvizita.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Direktorka iz Sečnja ne dozvoljava sveštenika u školi: Proslava Svetog Save bez verskih obeležja")
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Sećanje na Bobu Stojšića: Pustio je novinare da budu ono što jesu
28.01.2023.•
1
Prošlo je pet godina od smrti Slobodana Bobe Stojšića, dugogodišnjeg direktora Radija 021, a književnik i novinar Mihal Ramač podsetio je na svoj tekst koji je objavio tim povodom u Danasu.
Kako "ubiti četiri muve jednim udarcem"?
28.01.2023.•
23
Evropska unija i SAD slede četiri cilja spoljne politike u odnosima sa Srbijom.
.jpg "INTERVJU Jasminka Petrović: Stvar je ličnog izbora da li ćemo biti graditelji ili rušitelji")
INTERVJU Jasminka Petrović: Stvar je ličnog izbora da li ćemo biti graditelji ili rušitelji
26.01.2023.•
0
Ljudi iz kulture, medicine i nauke se povezuju između sebe, onih drugih koji "mute vodu" mnogo je manje, problem je što su bučniji, kaže u razgovoru za 021.rs književnica Jasminka Petrović.
Šta nam se desilo?
25.01.2023.•
19
Pre par dana mi je niotkuda i sasvim slučajno (vi što me poznajete, tišina!) za oko zapala jedna TV emisija.
.jpg "Autorski tekst Brankice Janković: Kršenje prava na privatnost samo korak od diskriminacije")
Autorski tekst Brankice Janković: Kršenje prava na privatnost samo korak od diskriminacije
22.01.2023.•
0
Pravo na privatnost spada u grupu osnovnih, fundamentalnih prava čoveka koja imaju za cilj zaštitu moralnog i duševnog integriteta svakog ljudskog bića.
Projekat Ikona: Održivost, ljudska prava i mesto arhitekata u društvu
21.01.2023.•
1
Knjiga "Projekat Ikona: Arhitektura, gradovi i kapitalistička globalizacija" Leslija Sklera novo je izdanje Akademske knjige.
Curenje informacija iz institucija ka medijima: Profitiraju i političari i mediji
20.01.2023.•
0
Koliko puta ste u medijima pročitali: "…kaže naš izvor koji je želeo da ostane anoniman", "iz izvora bliskim istraži saznajemo da…", "ekskluzivno otkrivamo:..."?
Fišing do smrti
18.01.2023.•
6
"Jeste, uzela sam tuđi identitet i bilo je lako. Iskoristila situaciju. Ja ću već sutra biti u drugoj zemlji a vi ćete i dalje pisati o tome svemu i nećete saznat ništa o meni..."
INTERVJU Radivoje Andrić: Nadam se povratku generacije koja se iselila - da poprave zemlju
16.01.2023.•
19
"Ne može čovek da čeka kolektivnu akciju da bi se promenile stvari, mora da preduzima akcije na ličnom planu", kaže u intervjuu za 021.rs reditelj Radivoje Raša Andrić.
Narodna vladavina - iz jedan odsto naroda za jedan odsto naroda
14.01.2023.•
2
"Jedan odsto najbogatijih Amerikanaca sada svake godine zarađuje skoro četvrtinu nacionalnog dohotka", piše Nobelovac Džozef E. Stiglic u knjizi "Velika podela".
Otrov(a)no ogledalo
12.01.2023.•
18
U petak je 18 ljudi primljeno u KCV i dečiju bolnicu sa simptomima trovanja – svi su jeli u istom restoranu.
INTERVJU Savo Manojlović: Vlast se igra sudbinama ljudi, uz to i seje strah
09.01.2023.•
11
"Da se Vlada bavila standardom života građana onoliko koliko se bavila litijumom i interesima Rio Tinta, mi bismo danas bili Švajcarska", rekao je Savo Manojlović u intervjuu za 021.rs.
INTERVJU Danilo Vuksanović: Urbicid je ušao u ubrzanu fazu. Novi Sad će živeti i nakon nas
05.01.2023.•
6
"Kao što je nekad Novi Sad nastao zahvaljući veštim trgovcima i zanatlijama, tako danas upija u sebe nemilosrdnu prirodu savremenog trenutka", kaže u intervjuu za 021.rs umetnik Danilo Vuksanović.
INTERVJU Duško Radosavljević: Ne "o mrtvima sve najbolje", već o mrtvima samo istina
04.01.2023.•
17
"O mrtvima moramo govoriti samo istinu", kaže u intervjuu za 021.rs predsednik Saveza Antifašista Vojvodine Duško Radosavljević.
AI ti me izneveri
04.01.2023.•
13
"Ha, ha, ha! Pa, nikada ne možemo sa sigurnošću reći da se nešto neće dogoditi, ali možemo da se nasmejemo na ideju da Srbija nikada neće ući u Evropsku uniju.
Piše Janis Varufakis: Evropa posle rata
03.01.2023.•
9
Ovo nije rasprava o tome može li se Rusiji verovati da će poštovati bilo kakav budući mirovni sporazum s Ukrajinom.
INTERVJU Jelena Riznić: Slika i prilika sistema su tromost institucija i neverovanje ženama
03.01.2023.•
12
"Slika i prilika ovog sistema su sporost institucija, tromost i ideologija neverovanja ženama, čije posledice osećamo", kaže u intervjuu za 021.rs Jelena Riznić, aktivistkinja Ženske solidarnosti.
INTERVJU Svetislav Kostić: Ovoj vlasti su uzori Turska i Azerbejdžan, ne želi evropske vrednosti
02.01.2023.•
33
"Naše građane decenijama vode ljudi čija se deca školuju u privatnim školama, koji se leče u inostranstvu, letuju po mondenskim letovalištima, a sakoi im vrede više od njihovih automobila."
INTERVJU Bojan Pajtić: Bromazepami se gutaju više nego bombone, ovo je vrednosno izgubljena Srbija
28.12.2022.•
42
"Dovoljno je da se osvrnemo oko sebe i vidimo strah na licima svojih sugrađana ovih dana. Ovde se bromazepami gutaju više nego bombone", kaže u intervjuu za 021.rs Bojan Pajtić.
Svaka čast praznicima, ali...
21.12.2022.•
5
Juče sam videla neki kratki video iz domaćeg rijalitija u kom se vidi kako učesnica plače i govori da je u depresiji.
Komentari 18
Mile rent-a mozak
Siniša
Dobri
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar