Koliko je Srbija zemlja sporta?

Mada volimo da se hvališemo medaljama košarkaša, strelaca, rvača, vaterpolista, mnoge države veličine Srbije imaju znatno više uspeha na sportskim terenima.
Proteklih dana program javnog televizijskog servisa je dominantno usmeren na Olimpijske igre. Direktnim ili odloženim prenosom pokrivena su gotovo sva borilišta, šema celokupnog tv programa umnogome je uslovljena dešavanjima u Tokiju.
 
Pogotovo u slučaju kada se nadmeću takmičari iz Srbije. Stranac koji se ovih dana prvi put našao u Srbiji svakako bi pomislio da je ovo zemlja nadmetanja, puna takmičarske bodrosti i optimizma.
 
Voli, ali ne vežba
 
Međutim, realnost je drugačija. Istina je da čovek sa ovdašnjih prostora voli da zaigra fudbal, mlađi košarku, ali u nas je malo i takmičenja i mladih koji se organizovanije bave nekim od sportova. Školski sport je marginalizovan i odvojen od takmičarskog. Udeo starijih u rekreaciji je simboličan.
 
Ipak, sportisti Srbije povremeno ostvare visoke domete, mereno i svetskim kriterijumima. Istovremeno je broj slabijih rezultata mnogo učestaliji. Za pojedine olimpijske sportove u nas nema interesovanja, premda su poprilično popularni u našem okruženju. 
 
Upečatljiv je primer modernog petoboja, svojevrsnog čeda Pjera de Kubertena, oca olimpijskog pokreta. Naši susedi i sportski učitelji Mađari decenijama dominiraju u nadmetanju sportske svestranosti, dok u nas do sada nije bilo niti jednog takmičara, niti je ikada održano prvenstvo Srbije u ovoj disciplini.
 
Tabanje i pucanje
 
Ovdašnji momci i devojke su mnogo više uspeha imali u takozvanim ekipnim sportovima. Zaista su impozantni rezultati  košarkaša i košarkašica, poslednjih decenija imamo odbojkaše i odbojkašice u samom svetskom vrhu. Možda su vaterpolisti i najčešći osvajači medalja, dok su do pre koju godinu i rukometaši redovno osvajali kolajne.
 
Embed from Getty Images
 
Od pojedinačnih sportova, najviše rezultate mladi iz Srbije su ostvarili u borilačkim sportovima, ranije u rvanju i boksu, povremeno u džudou, dok poslednjih godina primat preuzimaju tekvondisti. Tu je, naravno, streljaštvo, pa često može da se čuje pošalica da uspehe imamo u "tabanju i pucanju", dvema aktivnostima prečesto upražnjavanim na balkanskim terenima.
 
Sve nacije vole da u prvi plan stavljaju sportove u kojima imaju uspehe. Tako i mi ističemo medalje vaterpolista, rvača ili rukometaša. Međutim, reč je o disciplinama ne baš raširenim u svetu, pa i slabija konkurencija doprinosi da imamo više uspeha nego u drugim sportovima. Tako je vaterpolo bio predviđen da se izbaci iz olimpijskog programa, ostavljen je, između ostalog, i zato što je u poslednje vreme dosta prisutan među ženskom omladinom u državama manje razvijene sportske kulture.
 
Povremeni uspesi
 
Rvanje je takođe bilo na korak od izbacivanja, moralo je da modernizuje pravila i način bodovanja, ali je i dalje kandidat za uklanjanje sa programa Igara.
 
Problem za oba sporta je potpuna nezainteresovanost publike i oglašivača. U sličnoj je situaciji i rukomet, čija je sreća da je popularan na severu Evrope, pa ga godinama održava u Međunarodnom olimpijskom komitetu snažan skandinavsko- germanski lobi.
 
Embed from Getty Images
 
Zanimljivo je da pojedini noviji, moderniji, sportovi nisu baš popularni među omladinom Srbije. Tako su u Tokiju po prvi put u program Igara uvršteni surfovanje, skejtbording i penjanje uz zid. Niti u jednom nije bilo takmičara sa ovih terena.
 
Ako bi se sportska naklonost nacije merila medaljama, ne bismo mogli baš da se hvalisamo. Pre devet godina u Londonu osvojili smo četiri (zlatnu, srebrnu i dve bronzane), na prethodnim u Rio de Žaneiru osam, po dva zlata i bronze i četiri srebra.  Otprilike toliko kolajni Mađari osvoje samo na olimpijskom takmičenju u plivanju.
 
Zapostavljeni bazični sportovi
 
Upečatljivo slaba strana srpskog sporta su rezultati ispod proseka u gimnastici, plivanju i atletici, takozvanim bazičnim sportovima koji se smatraju temeljem sportske aktivnosti svake države. Nismo imali vežbača ni evropskog, a kamoli svetskog nivoa, dok smo prve plivače za svetske medalje dobili tek poslednjih sezona, i to su deca naših emigranata koja su ovaj sport trenirala u inostranstvu, kod inotrenera. Za poslednjih stotinak godina samo je nekoliko atletičara sa ovih prostora dostiglo rang svetskih veličina.
 
Nekadašnja Jugoslavija je podsticala sportske aktivnosti pretežno u ekipnim loptačkim sportovima. Što se tiče Olimpijskih igara, sportisti bivše države su osvajali po dve-tri medalje, kasnije nešto veći broj. Ponajviše je doneto iz Los Anđelesa 1984, čak 18 (sedam zlatnih), ali su te Igre bojkotovali takmičari iz zemalja Istočne Evrope i drugih kontinenata bliske Sovjetskom Savezu, tradicionalno veoma uspešne u sportu. 
 
Čini se realnijim najvećim uspehom vrednovati rezultat iz Seula četiri sezone kasnije, kada su jugoslovenski sportisti osvojili tri zlatne, četiri srebrne i pet bronzanih kolajni. Inače, na Igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine, sportisti sa prostora nekadašnje Jugoslavije osvojili su 15 medalja, od toga pet zlatnih.
 
Asovi nagrađeni
 
Nije sporno da mladi u Srbiji upražnjavaju sport i da vole da se nadmeću. U disciplinama za koje imaju trenažne uslove i dobre sportske učitelje postižu zapažene rezultate, povremeno i izuzetno vredne. Međutim, u znatno većem broju sportova ovdašnji takmičari su sasvim prosečni učesnici, bez svetski značajnih dometa. 
 
Embed from Getty Images
 
Možda je u našim životima sport, makar i putem televizijskog prenosa, prisutniji nego što je slučaj u drugim društvima, ali to još uvek ne znači da ovdašnji takmičari učestalije od drugih osvajaju medalje, još manje da smo bogomdana sportska nacija.
 
Nasuprot tome, srpsko društvo poštuje sportske uspehe - društveno i materijalno. Pre 14 godina doneta je uredba o stalnoj nadoknadi za postignute rezultate. Sportisti koji na Olimpijskim igrama, svetskim ili evropskim šampionatima osvoje medalje, nakon navršene četrdesete godine do kraja života primaju stalnu mesečnu nagradu. Iznos zavisi od toga da li je osvojeno zlatno, srebrno ili bronzano odličje, da li je uspeh postignut jednom ili više puta.
 
Tri prosečne plate
 
Najveća je nagrada za zlatnu olimpijsku medalju i iznosi tri prosečna lična dohotka u Srbiji. Osim takmičarima, ista nagrada pripada i treneru. Kod ekipnih sportova, nagrada pripada svakom članu tima koji je postigao uspeh.
 
Srbija je među retkim državama u kojima je nagrada ista i za sportiste sa invaliditetom i njihove učitelje. Država posebno jednokratno nagrađuje sportiste za uspeh. Tako će svaki osvajač zlatne medalje u Tokiju dobiti 70.000 evra, dok srebro donosi 60.000, a bronza 50.000. Slično je i za osvajače medalja sa svetskih i evropskih prvenstava samo su svote nešto niže. Olimpijske igre su, ipak, krunsko sportsko nadmetanje.
 
Slabiji izdašniji
 
I druge države vode računa o svojim najboljim sportistima. Način nagrađivanja vrhunskih takmičara svaka država oblikuje prema sopstvenim prilikama i mogućnostima. Visokim jednokratnim nagradama ističu se male ili države čije su atlete do sada retko osvajali medalje. Tako Kazahstan svako zlatno odličje nagrađuje sa 250.000, srebro sa 150.000, bronzano sa 75.000 evra. Singapur je verovano najizdašniji sa gotovo 750.000 dolara za zlatnu medalju.
 
Embed from Getty Images
 
Sa ovh prostora na nagrade najviše odvaja Kosovo, 100.000 evra za zlato, dok je u Hrvatskoj nagrada 27.200, u Crnoj Gori 35.000 evra. Makedonski takmičari su do sada osvojili samo jednu bronzanu medalju, pa je makedonska vlada ovih dana morala hitno da donesu posebnu uredbu kako bi sa 30.000 evra nagradila zlatno odličje tekvondiste Dejana Georgijevskog. Sportisti BiH do sada nisu osvajali medalje.
 
Razvijenije i države sa većim brojem vrhunskih takmičara i medalja, za jednokratne nagrade izdvajaju manje svote, recimo SAD 37.000 dolara za olimpijsko zlato.
 
Ali, u ovim društvima država ulaže u redovna sportska nadmetanja, sportisti imaju dugoročne i visoke stipendije. Novčanu dobit sportisti ovih država dobijaju od kompanija, sponzora pojedinih sportova i klubova. Aktuelni i bivši sportisti zarađuju visoke, a oni najpopularniji ogromne svote od reklamiranja, naročito sportske opreme i rekvizita.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Mile rent-a mozak

    03.08.2021 17:26
    Da je Veljko boksovao umesto Nine, bilo bi još jedno zlato.
  • Siniša

    03.08.2021 15:04
    Kako da ne
    Kakva sportska nacija, prestanite da tripujete!
  • Dobri

    03.08.2021 14:49
    smo
    Mi smo realno bili prvaci svega sto se racuna kroz svoju istoriju,znamo da mozemo,ali te amplitude u mnogim sportovima su sada dole sto ne znaci da necemo iskociti tamo ili onamo,ipak pojedinacni sportovi zavise od zagrizenosti pojedinca,prva na pamet mi pada Monika Seles, zar je tata nije terao da u 5 ujutro udara lopticu o zid,pa je bila svetska,nas Novak je realno faca svetskog kalibra i dalje aktuelan bilo je tu jos igraca i igracica.Fudbal i kosarka pa imali smo toliko velikih uspeha nego se to sada zaboravi,bili smo sila u gimnastici,iskoke u atletici,veslanju,plivanju ,standardno dobri u streljastvu,iskoke u boksu sada tekvandou videcete da ce biti medalja u karateu jer uvek je bilo, pa skoro u rvanju.Pa bukvalno svuda i taj skejt da se zarekne neki kengur bilo bi,surf ili jedrenje znamo da mozemo, znamo da nam manje treba nego ostalima da uspemo imamo nadmetanje u krvi, a to nema svako.Kako uskladimo fizicku spremu i bezobrazluk tako i iskocimo sa medaljama.Svako ko se profesionalno bavi sportom,hvala mu ako to pretoci u to da bude nas ambasador,sport i kultura razaraju sve granice.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Strategija, komedija, farsa

Ovih dana su pažnju javnosti privukli sukobi između ljudi iz najužeg rukovodstva vladajuće stranke – SNS-a.

Struka se oglasila

Već tri godine ovaj moj petogodišnji Nikola po povratku iz vrtića prolazi sledeću proceduru:

Trojka za Vučića

Dogovorivši novi aranžman o isporuci gasa Srbiji, predsednik Vučić je blizu rešenja krupnog problema iz svakodnevnog života. Ali ne samo to.

Šta će biti s Anom?

Izgleda da je samo jedna stvar izvesna u političkom životu Srbije: drugi predsednički mandat Aleksandra Vučića treba da započne tokom iduće sedmice.

Đido

Ovih dana ponovo je aktuelna priča o disidentu Milovanu Đilasu, zbog objavljenih dnevničkih zapisa. Šta je o Đidu pisao Desimir Tošić saznajemo iz knjige "Desimir Tošić: Između ekstrema".

O poslu sve najgore

Kada ste poslednji put sreli osobu koja je zaljubljena u posao koji radi? Koja se budi s tom ljubavlju i sa istom leže?

Novosadsko pravilo besne strane

Sine, uvek budi dobar čovek: pomaži drugima, imaj razumevanja, ne osuđuj. Uvek budi pravičan, dosledan, drži se nekog reda. Skini šešir kad se pozdravljaš, osmehni se.