Razvoj Srbije zasnovan na stranom kapitalu - put ka dužničkoj krizi
Za zemlju izuzuzetno niskog BDP-a i čiji godišnji spoljnotrgovinski deficit ne pada ispod šest milijardi evra, 28,2 miljarde evra javnog duga je veliko iskušenje...
Foto: 021.rs (ilustracija)
... a još je veće 32 milijarde spoljnog duga.
Ovih dana je objavljeno kako je nakon prvih šest meseci budžetski deficit Srbije umesto planiranih 175 samo 75 milijardi dinara. Dakle, uštedeli smo sto milijardi i očekivalo bi se da je ministar za finansije Siniša Mali presrećan. Tim pre što je za septembar najavio otplatu poslednje rate najskupljeg kredita koji je ekipa Mirka Cvetkovića podigla krajem 2011. godine i ostavila na teret budućim vladama.
Podsetimo, reč je o milijardu dolara kredita na deset godina uz 7,5 odsto godišnje kamate. Očito, Srbiji su otvorena vrata finansijskih tržišta i može lako da proda sopstvene hartije od vrednosti uz danas uobičajen prinos od cirka dva odsto. Dobijenim novcem može da vrati poslednju ratu i nasleđeni dug da zameni pozajmicom znatno manje okamaćenom.
Program za 15 milijardi evra
Međutim, ministar ispoljava nervozu i medijski oštro odgovara kritičarima pojedinih razvojnih programa aktuelne vlasti. Pre svih onima koji ukazuju na intezivno inozaduživanje. Kako "zapadni" bankari sve češće postavljaju oštre ekološke, socijalne i ekonomske uslove da bi finansirali pojedine razvojne programe u Srbiji, aktuelna vlast se okrenula kineskom kapitalu.
Foto: Pexels
U programu saradnje dve zemlje u periodu od 2021. do 2025. godine, koji je Mali uručio kineskoj ambasadorki u Srbiji, predviđa se enormno učešće banaka i kompanija iz Kine kao finansijera, isporučioca opreme, često i izvođača radova. I dok su do sada firme iz najmnogoljudnije zemlje uglavnom angažovane na izgradnji puteva, mostova, tunela, energana, ovoga puta naglasak bi bio na digitalizaciji, izgradnji deponija, rešavanju pitanja otpadnih voda, te ekologiji kroz izgradnju komunalne infrastrukture i obuhvatio bi gotovo sve segmente društva uključujuću kulturu, bezbednost, pravosuđe...
Zamka jeftinog kapitala
Posebno bode oči da bi se u pomenutom razdoblju Srbija, u slučaju maksimalne realizacije, samo kod Kine zadužila čak 15, a u realnijoj varijanti sedam milijardi evra. Poređenja radi, sada je Srbija najvećoj zemlji dužna 1,1 milijardu evra.
Aranžman je tim neobičniji što sa Kinom imamo izrazit debalans u razmeni. Po sezoni uvozimo robe i usluga u vrednosti od 3,1 milijarde, dok naš izvoz jedva premašuje 300 miliona evra. Nedavni slučaj izgradnje prve etape auto-puta Bar-Boljare u Crnoj Gori jasno pokazuje kakvi se sve problemi pojavljuju kada dođe vreme otplate glavice duga, posebno među zemljama ogromnog disbalansa u trgovačkoj razmeni.
Nije sporno da je ekonomski zaostaloj Srbiji potreban snažan razvoj. Teško je osporavati da se tokom aktuelne vlasti ne gradi, i to više nego tokom prethodnih. Dosta dug period, najmanje 13 godina od prethodne poslednje finansijske krize, cena kapitala u svetu je neobično niska. Poslednje dve vlade su situaciju shvatile kao priliku i odlučile su se na znatna ulaganja zasnovana gotovo isključivo na stranom novcu.
Domaća preduzeća skrajnuta
Privatnim inoinvestitorima država dodeljuje neobično visoke subvencije stavljajući ih u povlašćeni položaj spram srpskih ulagača. Često im se žmureći gleda na nedovoljne programe ekološke zaštite i na loše uslove rada. Poslovi se ugovaraju u direktnim razgovorima, pa izostaje tržišna konkurencija kao mehanizam provere realnosti ugovorene cene posla.
Što se tiče javnih investicija, počivaju na inozaduživanju države Srbije. Posledično, javni dug je za poslednjih devet godina sa 15,5 dostigao 28,2 milijarde evra. Možda je još teže opterećenje 32 milijarde evra spoljnog duga Srbije, u šta osim državnih spadaju i inoobaveze ovdašnjih firmi.
Foto: Pixabay
Dodatna nevolja tekućih i planiranih javnih ulaganja je u malom učešću domaćih preduzeća. Mnogo toga za šta su ovdašnji inženjeri, majstori i radnici više nego dobro obučeni, plaćeno je inokompanijama. Praktično, ono što smo mogli da platimo dinarom, platićemo evrom ili dolarom i tako smo dodatno, sasvim nepotrebno, uvećali devizni dug.
Slučaj SFR Jugoslavije
Ukratko, investicioni razvoj u Srbiji koncipiran je tako da dominantno počiva na inostranom kapitalu. Funkcioniše dok su kamate na finansijskom tržištu niske, a već su godinama na istorijski rekordno niskom nivou.
Problemi nastaju kada kamate počinju da rastu. Setimo se kraja osamdesetih godina prošlog veka i bivše SFR Jugoslavije. Rast kamata, uz rast kursa dolara spram ostalih valuta, doveo je do toga da dug nekadašnje države od devet milijardi dolara 1979. za tri godine dostigne gotovo 20 milijardi dolara, a da pri tome nije uzet niti dolar novog zaduženja. U kasnijem periodu, do raspada, Jugoslavija je isplatila oko 17 milijardi dolara, a da je dug snizila za samo 1,5 milijardi. Sve je otišlo na kamate.
Došli smo i do raspoloženja ministra Siniše Malog. Kako da se raduje kada je junska inflacija u SAD čak 5,6 odsto i kada je dalji rast cena gotovo nemoguće zauzdati bez povećanja kamatnih stopa. Kada FED, svojevrsna centralna banka najmoćnije države na svetu, pokrene rast kamata, isti trend slede i ostala finansijska tržišta. Prinosi se vrtoglavo uvećavaju, pomenutih osamdesetih godina dostizali su 13, potom i 17 odsto, uprkos propisu po kome se kamaćenje iznad 11 odsto tretiralo kao zelenašenje.
Oslonac na inokredite
Nevolje nisu vidljive dok su kamate niske. Čak ni za Srbiju čiji izvoz godišnje dostiže tek 18 a uvoz 24 milijarde evra, nije problem da na kamete plaća cirka 950 miliona evra. Spoljnotrgovački minus od oko šest milijardi izravnjuje sa 3,2 milijarde evra doznaka srpskih gastarbajtera i stranim investicijama u približno istom iznosu. Pristižuće rate glavica vraća novim zaduživanjem po niskoj kamati. Posao ide dok je pozajmljivanje kapitala jeftino.
Međutim, nevolje nastaju, a potom se strelovito ubrzavaju, sa rastom kamata. Investitori brzo odustaju od daljih ulaganja u nerazvijenu i nesigurnu državu (okreću se berzi gde je cena kredita skočila i u stalnom je rastu). Veoma brzo iznos naših godišnjih kamata, i da ne uzmemo niti dolar novog duga, premašio bi i tri, verovatno i četiri miljarde evra. Naravno, inoinvesticije se u takvim prilikama više nego prepolove, pojedinih sezona gotovo sasvim izostaju, i tada bi naš spoljnotrgovinski deficit brzo premašio 10, 12, pa i više milijardi evra.
Srbija se od poslednje svetske krize razvijala gotovo isključivo na pozajmljenom novcu. Takva orijentacija u kraćem roku donosi vidljivije rezultate nego u slučaju ravnomernog oslonca na strani i domaći kapital. Problem je što ekonomska budućnost takve zemlje dobrim delom zavisi od globalnih finansijskih tokova i u rukama je stranih kreditora, možda i više nego što je u moći legalno izabrane domaće vlasti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Današnja lekcija
12.09.2025.•
6
Nekada su nas učili da je škola kuća znanja, da se u nju ulazi tiho i izlazi malo mudriji, da se u njoj stiču znanja i vrline i postaje se čovek.
Srbiju je neko pozvao i probudio
04.09.2025.•
9
Dok je spavala snom pravednika i sanjala kako će jednog dana da se probudi sva svoja, telefon je zazvonio.
Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama
04.09.2025.•
22
Mesecima unazad u vazduhu lebdi pitanje o budućnosti televizija N1 i Nova S, njihovih portala, te Danasa, Radara i Forbs Srbija.
Nesređeni birački spiskovi - ko bira, a ko broji glasove?
02.09.2025.•
8
Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Piše Siniša Tucić: Istorija pamti - i one koji ćute i oni koji deluju
29.08.2025.•
6
U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.
Osećate li bes?
28.08.2025.•
23
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Evropa se ubrzano naoružava
25.08.2025.•
16
Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.
Dogovor stranačkih kolega
21.08.2025.•
17
Prošlog četvrtka uveče učesnici protesta u Novom Sadu su akumulirani bes iskalili na gradskim prostorijama Srpske napredne stranke i demolirali ih.
Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?
18.08.2025.•
4
Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.
Nacionalno onesvešćen
04.08.2025.•
4
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Piše Siniša Tucić: Dve sobe
21.07.2025.•
6
Minulo je 37 godina, od tog toplog jula 1988. Dobro se sećam kada sam kao desetogodišnjak uleteo u stan sa ulice.
Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
20.07.2025.•
12
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Kupi mi, tata, jedan mali rat
20.06.2025.•
13
Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Više rata u Ukrajini, manje gasa u EU
14.06.2025.•
8
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Psihodrama
13.06.2025.•
26
Neko je na Tviteru pametno napisao: Ako vratite da pogledate emisiju OKO na RTS-u pre koji dan pogrešili ste, ako je ne pogledate isto ste pogrešili.
Komentari 15
Sve stručnjaci
Sasvim je moguće da je ovo zato što ne razumete ništa više od prostih rečenica odnosno nesposobni ste da malo složeniji tekst koji govori o više stvari pročitate sa razumevanjem i time nesposobni da prihvatite koncept gde se isti tekst bavi sa više srodnih tema, te ste umislili da sam između navedena dva stavio znak jednakosti. Lično mislim da ste u potpunosti ludi jer je preslabo reći da je glupost kada je neko u uverenju da će namerno obaranje valute i obezvređivanje prethodno stečene vrednosti pomoći i sada bednoj privredi Srbije, najpre jer ovo još nije zabeleženo. Moguće je naravno da kako vi tako i pisac poznajete jednu u potpunosti novu ekonomiju i da će vam građani Srbije kada im se i sada bedna primanja srozaju još više biti neizmerno zahvalni na tome. Možda će nekima od nas biti i lepo da nas vratite u mladost, u vreme starih i novih miliona davno pre te 1993., redova za ulje i bonova za benzin. Tu samo fali još šverc iz Trsta pa da zaokružimo ugođaj. Hvala vam što mislite na nas i što i mlađim generacijama želite da pružite takvo zadovoljstvo. Srdačno.
struč
Neko ko u istu rečenicu stavlja precenjen kurs dinara (da bi uvoznici bili srećni, a svi DS-DSS-SPS-SNS "privrednici" su monopolistički preprodavci-nakupci inostrane robe) i Miloševićevu hiperinflaciju 1993 (namerno napravljenu radi isisavanja deviza od stanovništva i finansiranja rata "u kom Srbija nikad nije učestvovala) pokazuje jezivu nesvest i neznanje oko osnovnih društvenih procesa.
Deda Joca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar