Saobraćajni krkljanac neprekidno usporava vožnju... i to svi osetite
Enormne gužve na saobraćajnicama u starijim kvartovima mogu da se umanje destimulacijom upotrebe automobila u gradskoj vožnji i kreiranjem ambijenta za jednostavnije i brže korišćenje javnog prevoza.
Foto: 021.rs
Nedavno se u Novom Sadu, u autobusu Gradskog javnog saobraćaja na liniji 12 (Centar-Telep), stariji čovek požalio da je gužva na gradskim saobraćajnicama sve veća, te da bi, ako se ništa ne preduzme, uskoro moglo doći do totalnog zakrčenja.
Posebno tokom takozvanih "špiceva", u vreme kada najviše putnika ide na posao ili se vraća kući. Mladić sa susednog sedišta reagovao je oštro, dobacivši da nije reč o zastoju, "već se starkelji, kako godine prolaze, sve čini ružnim i nekom vrstom tereta".
Godišnje 50.000 automobila više
Brojevi, ipak, daju za pravo čoveku sa iskustvom. Iz udruženja "Polovna vozila" su izneli podatak da je samo za prvih šest meseci tekuće godine u Srbiji prvi put registrovano čak 118.767 novih vozila, od čega je 92.968 putničkih automobila. To je 7,2 odsto više nego 2019, poslednje predpandemijske godine. Mada ni prodaja novih vozila nije loša, gro prvoregistrovanih automobila, čak 78.693, dolazi iz uvoza. U odnosu na prošlu sezonu uvećanje je 34 odsto.
Statistika "Polovnih vozila" pokazuje da građani Srbije sve masovnije kupuju vozila, pre svega oslanjajući se na uvoz. Već deceniju, broj prvoregistrovanih vozila u Srbiji godišnje za cirka 50.000 nadmašuje broj starih koje vlasnici prestaju da registruju. Tako je godine 2012. U Srbiji bilo 1.726.345, a krajem prošle godine 2,164.818 putničkih automobila i još oko 433.000 ostalih vozila.
Dvostruko skuplje, a jeftino
Dobro je da sve veći broj ovdašnjeg stanovništva može da priušti sebi da kupi vozilo, ali je problem što među novoregistrovanim preovlađuje starudija. Ne zna se šta je gore, da li broj prastarih vozila, više od 60 odsto je starije od deset, čak trećina i od šesnaest leta, ili činjenica da prosek godina uvezenih automobila nadmašuje dvanaest i po leta.
Zanimljivo je da na kupovinu automobila ne utiče ni nešto skuplje gorivo, ni osetno poskupeli delovi, popravke i održavanje, cena registracije, obuka vožnje, a ni strožiji ispiti provere znanja. Prosečna plata je premašila 530 evra i doprinosi da se širi broj porodica sa automobilom.
Brine, međutim, starost voznog parka u Srbiji. U proseku je 17,1 godinu, a čak 615.000 automobila je starije od dvadeset leta. Pravi matorci. Razlog zašto se u Srbiji mnogi kupci oslanjaju na islužena vozila je cena. Mada je poslednjih godina vrednost korišćenih vozila narasla gotovo dvostruko, još uvek je realno da se sa 5.000 ili 5.500 evra može kupiti auto koji se sasvim pristojno može voziti još najmanje deceniju.
Kako je unazad godinu i po dana narasla cena automobila svih proizvođača, nova kola je danas teško kupiti za manje od 15.000-16.000 evra, pa je jasno da su cene polovnjaka, premda osetno više nego pre dve-tri sezone, još uvek povoljne po nove vlasnike. Takođe, dolazeće generacije električnih vozila su dvostruko, pa i više, skuplje od odgovarajućih pandana iz klasične proizvodnje. Pred nama je vreme skupih vozila, pa običan narod koristi priliku da, još dok može, kupi četvoročkaša za relativno sitne pare.
Gazi po pešaku
U Zapadnoj Evropi ljudi se sve više orijentišu na električna vozila i stoga prodaju automobile sa motorom na unutrašnje sagorevanje, pogotovo ako je u pitanju "dizelaš". U Nemačkoj trenutno oko dva miliona polovnih automobila na posebnim prostorima čeka da bude prodato kupcima iz inostranstva. Za najmoćniju evropsku privrednu silu prodaja predstavlja, pre svega, rešenje pitanje otpada, a najčešći kupci su upravo žitelji sa područja takozvanog Zapadnog Balkana.
Silno ubrzana automobilizacija, ali i prestari vozni park, imaju i neke neugodne posledice. Raste broj nesreća, pogotovo onih u kojima stradaju ljudi, kakvih je u prvih šest meseci ove sezone bilo čak za 42 odsto više nego u istom periodu lane. Broj poginulih u saobraćajkama po gradovima je uvećan za 39,5 odsto, dok naročito zabrinjava naglo, čak za 78,3 odsto, uvećan broj povređenih pešaka.
Baš ovaj poslednji statistički podatak jasno ukazuje koliko je sa uvećanjem gužvi umanjena bezbednost u gradskom saobraćaju. I to ne samo korisnika vozila, već naročito onih koji idu peške ulicama.
Kvartovi iz starijih vremena
Milan Vujanić, penzionisani profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, smatra da je svake godine uočljivo više dobrih i modernih puteva po Srbiji. Oni mogu da izdrže teret i još većeg saobraćaja, ali su problem gradske ulice, posebno u starijim kvartovima.
Arhitektonski su projektovane i građevinski uobličene u neka ranija vremena, kada se nije mogao pretpostaviti ni sadašnji rast urbanog življa, ni stepen njegovove motorizacije.
Za rešenje gužvi u saobraćaju po gradovima, profesor predlaže zidanje velikih garaža u blizini trgovačkih centara, koji su jedna od glavnih mesta za dolazak privatnim vozilom. Istovremeno bi valjalo da se ukine parking po trotoaru. Svuda bi mesta za parking trebalo da se transformišu u novu saobraćajnu trasu, kao što je učinjeno u Beogradu, u Ulici kralja Milana.
Javni prevoz i skuteri
Svakako da se valja upoznavati sa iskustvima drugih metropola, ali dobro je i uzimati u obzir i mišljenja lokalnog življa. Tokom javne rasprave o gradskom saobraćaju u Novom Sadu, sa Fakulteta tehničkih nauka su stizale poruke da je neophodno da se uvedu destimulativne mere za vožnju automobila u širem centru grada, uključujući i starije rejone.
Predlog je da cena registracije drugog porodičnog vozila bude deset, a trećeg sedamdeset puta skuplja u odnosu na prvo. Naknade za parking u širem centru bi trebalo da se uvećaju najmanje trostruko, a valjalo bi da se podrži i vožnja biciklom, rolerima, skuterima i ostalim novotarijama, pre svega izgradnjom odgovarajućih staza na najvažnijim gradskim relacijama.
Uporedo bi trebalo da se podstiče javni prevoz. Zanimljiv je predlog iz javnog preduzeća GSP da se po jedna kolovozna traka rezerviše samo za javni saobraćaj. Time bi ovaj vid prevoza dobio na ubrzanju, upravo na onome što je poslednjih sezona sve uočljivija slaba tačka lokalnog javnog saobraćaja. I iz GSP "Novi Sad" potvđuju da su sve veće gužve po novosadskim saobraćajnicama usporile i javni prevoz, pa je vožnja, na početku teksta spomenutoj, liniji 12 još samo pre tri-četiri godine trajala od petnaest do sedamnaest, a danas se u autobusu javne vožnje teško može preći za manje od devetnaest minuta.
Bez rezultata
Nesporno je da su gužve u saobraćaju Novog Sada ogromne i sve veće. Ono što je do sada preduzimala gradska vlast nije donelo rezultate. Očito da se mora osmisliti znatno potpuniji sklop mera kojim bi se istovremeno destimulisala upotreba vožnje u centru i po starijim varoškim kvartovima, ali kojima bi se i podsticala kako vožnja javnim prevozom, tako i upotreba bicikla, skutera, rolera, trotineta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Današnja lekcija
12.09.2025.•
6
Nekada su nas učili da je škola kuća znanja, da se u nju ulazi tiho i izlazi malo mudriji, da se u njoj stiču znanja i vrline i postaje se čovek.
Srbiju je neko pozvao i probudio
04.09.2025.•
9
Dok je spavala snom pravednika i sanjala kako će jednog dana da se probudi sva svoja, telefon je zazvonio.
Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama
04.09.2025.•
22
Mesecima unazad u vazduhu lebdi pitanje o budućnosti televizija N1 i Nova S, njihovih portala, te Danasa, Radara i Forbs Srbija.
Nesređeni birački spiskovi - ko bira, a ko broji glasove?
02.09.2025.•
8
Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Piše Siniša Tucić: Istorija pamti - i one koji ćute i oni koji deluju
29.08.2025.•
6
U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.
Osećate li bes?
28.08.2025.•
23
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Evropa se ubrzano naoružava
25.08.2025.•
16
Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.
Dogovor stranačkih kolega
21.08.2025.•
17
Prošlog četvrtka uveče učesnici protesta u Novom Sadu su akumulirani bes iskalili na gradskim prostorijama Srpske napredne stranke i demolirali ih.
Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?
18.08.2025.•
4
Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.
Nacionalno onesvešćen
04.08.2025.•
4
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Piše Siniša Tucić: Dve sobe
21.07.2025.•
6
Minulo je 37 godina, od tog toplog jula 1988. Dobro se sećam kada sam kao desetogodišnjak uleteo u stan sa ulice.
Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
20.07.2025.•
12
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Kupi mi, tata, jedan mali rat
20.06.2025.•
13
Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Više rata u Ukrajini, manje gasa u EU
14.06.2025.•
8
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Psihodrama
13.06.2025.•
26
Neko je na Tviteru pametno napisao: Ako vratite da pogledate emisiju OKO na RTS-u pre koji dan pogrešili ste, ako je ne pogledate isto ste pogrešili.
Komentari 73
002211
/
cuj, kampus, pa jos kolega. digitalni nomadi
vi ste tipican primer licemera.
Vule
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar