Na ivici rata

Nije prošlo ni tri meseca od kako je Angela Merkel napustila političku scenu, a ukrajinsko-ruska kriza se toliko intenzivirala da se ne mogu isključiti ni oružani sukobi.

Pogledajmo kako danas izgleda Stari kontinent - zima je, pa je pitanje gasa u fokusu ljudi. Nikada nije bilo teže, rezerve su 27. januara iznosile oko 35 odsto skladišta zbirnog kapaciteta 105 milijardi kubika. Dakle, oko 37 milijardi kubika, istorijski najmanje za kraj najhladnijeg meseca. Samo činjenica da je do sada zima bila blaga je spasila žitelje Starog kontinenta od smrzavanja.

Žarišna tačka
 
Naravno, teškoće sa gasom su umanjile rad gasnih elektrana, pa je i struje manje. Dodatno umanjenje je usled niza nepovoljnih ili incidentnih situacija u vezi sa nivoom vodnih akumulacija, nedovoljno vetra, isključenjem pojedinih nuklearki. I cene struje i gasa uzletele u nebo, a potom su poskupeli i ostali energenti. 
 
Tu, međutim, nije kraj. Skok cene električne energije odrazio se i na poskupljenje gotovo svih prozivoda. Posebna je nevolja da su uzletele cene prehrambenih namirnica osnovnih higijenskih potrepština što posebno pogađa (naj)siromašniji sloj.
 
 
 Beta/AP
 
Osim energetske, Evropsku uniju pogađa i kriza u Ukrajini, na samom istoku kontinenta. Dugo traje i u osnovi je pitanje regiona Krima i Donbasa, teritorije koje su se, nakon "šarene revolucije" u Kijevu 2014. godine, opredelile za Rusiju i tako oglušile o stav centralne vlasti. Susedna Rusija je anektirala Krim, dok Donbas, mada pruža najširu podršku lokalnim vlastima, nije priznala kao samostalan entitet. 
 
Kijev se nije pomirio sa gubitkom, pa su se vodili pregovori oko pravno-političke regulacije situacije. Uz podršku Francuske i Nemačke postignut je Minski sporazum sa Donbasom kao ukrajinskom teritorijom, ali poprilično široke autonomije. Kijev je potpisao dogovor, međutm nije implementirao bukvalno niti jednu tačku dogovora i tako je sve ostalo po starom.
Pre nego što se uzvrati
 
Međutim, sam istok Ukrajine je samo geografska tačka na kojoj se najuočljivije ispoljava naglo militarizovanje na evropskom kontinentu. Vojne baze NATO pakta se naglo približavaju granici Rusije, toliko blizu da je iz pojedinih moguće lansirati rakete koje bi do Moskve doletele pre nego što ruska strana uzvrati. Još bi po rusku stranu bilo opasnije ako bi se NATO pakt proširio na Ukrajinu, Gruziju ili Moldaviju i otuda zahtev Moskve ne samo za dalje neširenje severne alijanse, već i za napuštanjem pojedinih zemalja nekadašnjih članica Istočnog bloka.
 
Sjedinjene Američke Države, nesumnjivi lider NATO pakta, ne uvažava argumentaciju Moskve, zaboravlja na (usmeni) dogovor dve strane pri kraju Hladnog rata, i vojnu alijansu neprekidno uvećava novim (evropskim) članicama. Time pretnja po Rusiju postaje sve veća. Tako je, pozivajući se na stanje na istoku Ukrajine, poslednjih meseci naglo uvećan broj vojnika, u baze blizu Rusije poslato je najmodernije naoružanje, a uskoro će stići i novi kontigent od 8.500 vojnika iz SAD. Američki mediteranski nuklearni nosač aviona "Hari Truman" je izmešten pod komandu NATO pakta.
 
 
 Beta/AP
 
Smisao Severne alijanse
 
Podsetimo se. Na kraju "Hladnog rata" postavilo se pitanje čemu će ubuduće služiti Severna alijansa, odnosno ima li njeno dalje postojanje ikakvu svrhu? Mada nije nađen niti jedan argument, pakt je opstao, ali je kontroverzni američki predsednik Donald Tramp ponovo otvorio pitanje smisla ovog vojnog saveza.
 
Novi američki predsednik Džon Bajden se sasvim suprotno postavio kada je reč o NATO paktu. Zaoštrene odnose sa Rusijom i Kinom umnogome dodatno opterećuje jačanjem Severne alijanse i uopšte vojnih kapaciteta. Kao što je NATO bazama okružio Rusiju sa istoka i juga, Kinu, najmnogoljudniju zemlju na svetu, opasao je savezima sa nizom, pretežno anglosaksonskih zemalja. Tako je sklopio aranžmane sa Kanadom, Velikom Britanijom i Australijom, potom sa Australijom i Japanom, a tu su naglo poboljšani odnosi sa Indijom. Prava mreža saveza koji opasuju Kinu.
 
Potisnuta Unija
 
Nije reč samo o novosklopljenim militarnim aranžmanima. Posledica novog udruživanja je i gubitak ranije decenijama sklapanih biznis poslova. Tako je Francuska, nakon što je ranije izgubila vredne poslove izgradnje pojedinih namenskih brodova za Rusiju, sada ostala i bez izgradnje osam nuklearnih podmornica za Australiju, biznisa vrednog 55 milijardi dolara.
 
Istovremeno, evropske države prestaju sa sklapanjem dugoročnih ugovora za snabdevanje gasom iz Rusije, dok nedostajuće količine delimično nadoknađuju plaćajući trostruko više za gas koji se sa odavno ugovorenih putanja tankerima za Japan, Južnu Koreju, Indiju ili Kinu preusmerava ka Starom kontinentu. Većinom su iz SAD i Katara. 
 
Poslednjih dana SAD su zauzete naporima da za Evropu nađu dovoljne količine gasa u slučaju da se zaoštrena situacija u Donbasu razvije u veći sukob, a ratna situacija dovede do prekida snabdevanja iz Rusije. Mada deluje milosrdno, napori SAD zapravo su, pre svega, u sklopu medijske kampanje kojom se gotovo priziva zveckanje oružjem.
 
Energentski oslonac
 
Postavlja se pitanje šta je sa interesima i politikom Evropske unije? Brisel je do sada samo povremeno uspevao da usaglasi zajednički stav. Dominacija SAD preko NATO pakta je svakim danom sve uočljivija, a pojedine istočnoevropske države od samog pristupa Uniji više se usmeravaju prema onom što čuju u Vašingtonu, nego prema onom što stiže iz Brisela. Merkelova je uspevala da snažnim energetskim osloncem na Rusiju parira dominaciji SAD na Starom kontinentu. Tim pre što je vodila takvu politiku da je razvoj Nemačke gradila kroz razvoj Evrope. Time se nametnula kao neformalni lider Starog kontinenta.
 
 
 Beta/AP
 
Nije prošlo ni tri meseca od kako je Merkelova, posle četiri uzastopna mandata, napustila političku scenu. Pobeda socijaldemokrata na nemačkim izborima dovela je do nove koalicije. Sada Šolc i puleni vladaju zajedno sa "zelenima" i liberalima, partnerima znatno oštrijih stavova kada je u pitanju Rusija. Davno su prošla vremena kada su nemački "zeleni" bili najžešći protivnici svakog rata i zahtevali da se NATO pakt ukine. Nekadašnji lider Joška Fišer je učinio neverovatan obrt i od privrženika antiratnih zalaganja postao je bezmalo zagovornik militarne opcije. Sa sobom je "žedne preko vode" preveo i vodeće stranačke aktiviste. Tako poslednjih meseci u Evropskoj uniji nemamo antiratne demonstracije mirovnih pokreta, mada se zapaljiva ratna atmosfera sve intenzivnije kreira, medijski i politički podjednako.
Po svaku cenu
 
Najžešće na udaru je Merkelova, a to je tradicionalna nemačka orijentacija na ruske energente. SAD pokušavaju da Uniju u potpunosti udalje od kupovine gasa na osnovu dugoročnih ugovora i time je, što je više moguće, odvoje od poslovne saradnje sa Rusijom. Stoga je posebno na nišanu nabavka gasa, pomoću koga se Unija ne samo zagreva nego i prozvodi bezmalo polovinu struje. Godišnja potrošnja, zavisno od temperature, iznosi između 480 i 540 milijardi kubika, od čega je 180 iz Rusije, dok drugi najveći dobavljač Norveška (110 milijardi) nema mogućnosti uvećanja isporuke.
 
Međutim, tokom perioda prelaska na obnovljive izvore, oslonac na gas, umesto na ugalj i naftu, biće još izraženiji, pa se procenjuje da će potreba za gasom dostići i 700 milijardi godišnje. Kako je kapacitet Rusije ogroman, ne bi bilo nerealno da Uniji godišnje ispručuje i 300 miljardi kubika, čime bi se uvećala i uzajmna povezanost. To je ono što i više smeta Sjedinjenim Američkim Državama od gubitka posla privatnih američkih energetskih kompanija i stoga na sve načine ometa gotovo prirodnu energetsku povezanosti Starog kontinenta i Rusije. Po svaku cenu, ako treba i (medijskom) proizvodnjom sukoba na inače osetljivoj geotački kao što je Ukrajina. Odlazak Merkelove ostavio je Evropu bez snažnih političkih lidera i uticaj SAD se razvio u žestok pritisak. Ostaje da se vidi hoće li Unija uspeti da se otrgne naletu sa druge strane Atlatnika i vodi politiku u skladu sa sopstvenim interesima.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Nemanja

    07.02.2022 23:51
    @Za ove stručnjake
    Vojvodina je bila deo Ugarske (Mađarske), to što je Ugarska priznavala vlast Habzburške dinastije ne menja činjenicu državnosti. K und K znači Carevina i Kraljevina, kralj Ugarske kao priznatog konstitutivnog dela države nakon 1848, je bio Austrijski imperator. Dalje, posle disolucije Habzburške imperije i dalje imaš Mađarsku kao kraljevinu, ali bez kralja na čelu, titula poglavara se sad zove regent. Vojvodina i Transilvanija su po trećina teritorije oduzeti Ugarskoj (Mađarskoj) i dodeljene Srbiji i Rumuniji. Rusija ne postoji od Velikog praska nego od početka 18. veka (Petra Velikog), dotle je svako sa istom radio otprilike šta je hteo (Švedska, Poljska, Litvanija…). Rusija kao današnji pojam je starija od Amerike "celih" 70 godina.
  • @EvoOvako

    07.02.2022 22:37
    Ako iko lupeta to si ti d.b..cino. Rusi pre koji dan pisali o razmestanju sistema Iskander u Srbiji a ti hoces ovde nekog da ubedis da NATO ima neki uticaj u Srbiji. Pa ovde i vlast i opozicija se utrkuju ko ce se sto vise ograditi od NATO, Ruse ama bas niko ne sme da kritikuje a Kineze jedino Djilasova stranka. Srbija je rusko kineski sluga, oni ce nas maksimalno iskoristiti zbog takvih kao ti sto i dalje zive u 1999. A Rusi su Ukrajinu daleko gore nasamarili nego njih NATO, Ukrajina im je predala nuklearke da bi im Rusija postovala granice a Rusi im uzeli Krim. Uostalom, Rusi treba sami da se zapitaju zasto ih niko u Evropi ne voli sem Srba i Belorusa, obe teske diktature kao sto je i sama Rusija i zasto je svako ko je pobegao od Rusa prodisao.
  • Veteran

    07.02.2022 18:03
    @Matorac
    Matorac ili ne razume pa pod stare dane treba da uči predvojničku ili ne zna bolje pa treba da uči manire i komunikaciju.
    Svejedno je žalosno- jedan protraćen život.
    Neću više odgovarati.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Mame na lomači

Srećemo ih, gledamo ih, pričamo sa njima, nalećemo na njih, prolazimo pored. Srećne su, nasmejane, nekad u haosu ali uvek pod kontrolom, svuda stižu, sve pokrivaju, ništa ne zaboravljaju.

Mnogo sma(t)rate

Bila sam na odmoru nedavno i kiselo se smešila "duhovitim" opaskama da odmor s troje male dece i nije odmor.

Đuka

Da je sreće i pameti, Vladimir Đukanović se nikada više ne bi vratio na Tviter koji je u znak protesta demonstrativno napustio kada je ta društvena mreža ugasila nalog Donalda Trampa.

Zašto ćutite?

U zemlji u kojoj se vanredna obraćanja ne zakazuju samo još zbog promene položaja planeta i pogubnog uticaja retrogradnog Merkura, vesti o ubistvima žena prolaze uz potpunu tišinu.

Referendum o Novom Sadu

Referendum o Generalnom urbanističkom planu otkrio bi mnogo više od toga da li su Novosađani za ili protiv projekta na vodi.

Saopštenje

Tužilaštvo se upustilo u neodgovoran i nedostojan pokušaj da insinuiranjem zastraši advokata ili javnost.

Boginje gluposti za našu decu

Te noći sam se probudila buncajući, glava je bila vrela kao ringla i dok je toplomer merio 41 stepen, noge su mi bile hladne kao led.