Međutim, Vlada Srbije je "zamrzla" cenu brašna na domaćem tržištu i zabranila, a potom kvotom drastično ograničila izvoz. Ovih dana slušamo kako se mlinari žale ne samo da im je država dužna dva miliona evra, već i da su ostali bez novca za otkup pšenice ovogodišnjeg roda.
Epilog je gotovo neverovatan - umesto da snažna inopotražnja za osnovnim prehramenim artiklima, kakva decenijama unazad nije zabeležena, dovede do uvećanog izvoza iz Srbije, tradicionalno poznate po popriličnim žitnim viškovima, te mnogostruko povećane likvidnosti svih u lancu od proizvođača do izvoznika, mlinari se jadaju da su državnom intervencionističkom politikom oštećeni, te da su još i ostali bez novca. Da stvar bude još ozbiljnija, sve se dešava na desetak dana pred početak žetve, upravo u vreme kada je mlinarima novac i najpotrebniji kako bi kupili pšenicu ovogodišnjeg roda.
Odlična žetva, cene rastu
Podsetimo se toka događaja. Nakon prošlogodišnje odlične žetve, 3,2 miliona tona sa oko 580.000 hektara, u Srbiji, čije su ukupne godišnje potrebe ispod 1,5 miliona tona, tržišni viškovi su iznosili oko 1,7 miliona tona. Tako nešto odavno nisu ostvarili vojvođanski paori. Cena nije bila loša, pa se dosta toga i prodalo, mada je nemali broj bogatijih seljaka sačuvao veću količinu u nameri da je postupno prodaje do maja meseca naredne godine, kada obično i dostiže najvišu cenu.
Kada je ujesen cena hrane, posebno osnovnim prehrambenim proizvodima, počela ubrzano da raste, videlo se da će vlasnici ovih roba imati više nego dobru sezonu. Država ograničava cenu brašna u pakovanjima od jednog do pet kilograma na zatečeni nivo, 36 do 50 dinara po kilogramu.
Sa energetskom krizom i ratom u Ukrajini dodatno je porasla tražnja hrane, cene su dostigle istorijski maksimum, pa se pšenica na crnomorskim lukama prodavala i za 400 evra. Kukuruz, čiji su viškovi kod nas takođe veliki, za 360 evra po toni.
Izbori iznad svega
U martu mesecu na adrese srpskih izvoznika stižu brojne narudžbe, dnevno se ugovara izvoz i po 100.000 tona. U tom trenutku, prema evidenciji, u silosima je bilo oko 1,05 miliona tona viška pšenice. Očekivalo se da će izvoznici, kao i zadruge i seljaci, u čijem vlasništvu je takođe bio znatan deo tražene robe, napokon pristojno zaraditi i na žitu. Deceniju unazad cene ratarskih kultura su, dugoročno posmatrano, bile relativno niske, pa su se seljaci i mlinari obradovali da će napokon iz zarade moći deo novca da ulože u modernizaciju tehničkog parka.
Međutim, država iznenada počinje da aktuelizuje priču o, usled višestrukog uvećanja cena đubriva, otežanim setvama i potrebama da se hrana čuva za domaće potrebe. Pitanje je koliko je takva priča bila osnovana, koliko potez aktuelne vlasti da, pred izbore 3. aprila, najširoj javnosti sebe predstavi kao brižne za celokupno stanovištvo. Pod izgovorom da treba sačekati dok se ne vidi kako će pšenica prebroditi prolećni period češćih mrazeva, država inicira kampanju da se hrana čuva za domaće tržište. Sredinom marta, država zabranjuje izvoz, dakle u trenutku kada na zalihama u Srbiji ima više od milion tona izvoznih viškova, a cena na svetskom tržištu je nezabeleženo visoka.
Brašno jeftnije od pšenice
Kampanja vlasti je bila zdušno podržana od državnih i na državu navezanih medija. Izborni rezultati su pokazali da je od ovakve rabote itekako bilo korsiti za vladajuću stranku. Država, naravno, neće odmah po okončanju izbora da ukine zabranu izvoza, bilo bi lako prozrivo. Bira da kvotom od 100.000 tona organiči mesečni izvoz pšenice, s tim da se deo ove količine realizuje kroz izvoz brašna.
U međuvremenu na domaćem tržištu je zamrznuta cena brašna, pa pekari imaju mogućnost da jeftino, znatno ispod tržišne cene, nabavljaju osnovu sirovinu. To održava cenu hleba na postojećem nivou. Ali, država, preko koje su mlinari po "zamrznutoj ceni" prodavali robu pekarima, nije, kao što je obećala, zauzvrat mlinarima isporučivala pšenicu iz robnih rezervi po prihvatljivoj ceni. Mlinari su prinuđeni da nabavljaju robu na tržištu, često je plaćajući skuplje nego što, po limitiranoj ceni, prodaju brašno. Nastaje dug države prema mlinarima od 240 miliona dinara za četiri meseca, od februara do juna.
Proširenje nelikvidnosti
Još je veća nevolja što su mlinari ostali bez novca u trenutku kada bi trebalo da otkupljuju prve količine pšenice iz novog roda. Ratarima je novac od žita prvi ovogodišnji veći prihod i njime regulišu pristigle obaveze, a para kod mlinara, njihovih pouzdanih kupaca, nema. Žetva počinje za petnaestak dana, ječma i ranije, pa postoji pretnja da se lanac nelikvidnosti proširi. Smešno, u pitanju je svota koja državi ne bi smela da bude problem.
No, šta je nauk iz celog slučaja? Nema efikasnije regulacije od tržišta. Svakako da država ima obavezu da vodi računa o dovoljnosti količina osnovnih prehrambenih artikala, ali jake mere poput zabrane ili drastičog ograničenja izvoza bi trebalo da se izbegavaju. Nemoguće je iz jedne poljoprivredne sezone oformiti rezerve dovoljne za dve kalendarske godine, stvar je u tome da bi pažnja države morala da bude usmerena pre svega na izgradnju uslova što povoljnijih za kvalitetnu setvu, naročito kada ima ozbiljnih poteškoća kao što je hipertrofirana cena đubriva.
Nov proizvodni ciklus
Dakle,umesto zabrane ili drastičnog ograničenja izvoza mnogo je efikasnije uvesti carinu na izvoz, s obzirom na to da je visoka zarada izvoznika umnogome posledica vanrednih događanja na tržištu. Novac prikupljen izvoznom carinom država bi vratila poljoprivredi upravo subvencionisanjem kupovine đubriva. Tako bi država pažnju, umesto na puko čuvanje robe, više preusmerila na što kvaliteniji nov proizvodni ciklus u poljoprivredi, od čega nema boljeg načina da tržište uvek bude snabdeveno dovoljnim količinama prehrambene robe.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 3
Vule
E sad, dal mi je zao zitnih trgovaca sto nece zaraditi 25 dinara po kili, nije.
Anonimus
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar