Piše Karl-Markus Gaus: Laslo ne veruje, ali se nada
Austrijski pisac Karl-Markus Gaus u svojoj novoj knjizi "U muzeju odbačene budućnosti", koju je objavila Akademska knjiga, piše i o Novom Sadu.
Foto: 021.rs (Akademska knjiga)
Karl-Markus Gaus se ponovo otisnuo na putovanje po istočnoj Evropi i Balkanu, te prolazi kroz Moldaviju, Bugarsku, Hrvatsku, Srbiju.
Gaus je u Vojvodini, koja je nekada bila Evropa u malom, pošao je tragom svoje majke i nasleđa Podunavskih Švaba. Gaus reportažu, istoriju i autobiografiju znalački kombinuje u putopisnu prozu kakvu niko drugi ne ume da piše.
Uz dozvolu Akademske knjige donosimo vam odlomak iz knjige "U muzeju odbačene budućnosti".
Laslo ne veruje, ali se nada
Prethodne večeri sreli smo se sa Laslom Vegelom, mađarskim piscem koji je pre skoro četrdeset godina započeo obnovu mađarske književnosti svojim smelim, eksperimentalnim jezikom, kakav je bio u prilici da kreira na samom obodu mađarskog jezičkog područja, živeći u drugoj državi, okružen mnogobrojnim drugim jezicima i dijalektima koji se tu koriste.
Laslo je prijatan stariji gospodin sede kose i sedih brkova koji na prvi pogled deluje opušteno, ali koji – uprkos svojoj nabijenoj građi i činjenici da ima sedamdesetak godina – u sebi zapravo nosi neku detinju ustreptalost i nestrpljenje. Pričao mi je, na svom nemačkom punom očaravajućih neobičnih fraza, o veoma neprijatnim stvarima, na primer o tome da je Slobodan Milošević Kosovu i Vojvodini uskratio niz prava koja su im, kao autonomnim pokrajinama, bila zagaranto- vana u Titovo, nacionalizmom neopterećeno doba.
U svojoj i na nemački prevedenoj knjizi, Eksteritorium, on govori o tome kako je pre dvadeset ili trideset godina nacionalizam polako počeo da zaposeda njegov grad i okolinu i kako su dotadašnje dobre komšije po- čele podozrivo da posmatraju jedni druge upoređuju- ći ko je bolje prošao u pogledu imovine, pozicije, dece, života; i konačno: u pogledu nacije. Komšije sa kojima je decenijama živela kuću uz kuću, dvorište do dvorišta, jednoga dana su Laslovoj devedesetogodišnjoj majci, koja jedva da je ikad izašla iz svog sela i koja je vrlo retko odlazila do grada, Újvidéka, preporučile da bi trebalo da se vrati u svoju domovinu dok je to još uvek dozvoljeno.
Pošto su pridavali prevelik značaj svojoj etničkoj pripadnosti i pošto su počeli da je povezuju s nekom fiktivnom nacionalnom državom, oni su odjednom počeli da veruju kako je prava domovina Laslove majke Mađarska, zemlja u kojoj ona nikada nije živela, pa čak ni boravila.
Sa Laslom smo napustili stari grad i spustili se do Dunava, do jednog restorana pored reke, a u devet sati uveče još uvek je bilo toliko vlažno da se činilo kako će ošamućeni komarci popadati u vrčeve vina i okončati život u alkoholu. Laslo je za sve poručio riblji paprikaš, kakav sam u detinjstvu jeo na malobrojnim slavljima Podunavskih Švaba i koji morate da jedete zasukanih rukava jer ruke morate da zaronite u vruću čorbu ne biste li ulovili parče ribe iz kojeg ćete dve-tri sekunde kasnije izvlačiti kosti iz usta.
Ispričao mi je da je tu sedeo sa Danilom Kišom i Aleksandrom Tišmom, dvojicom velikih pisaca čije su jevrejske porodice bile skoro potpuno pobijene kada su Balkan osvojili nacisti, koji su Vojvodinu dodelili mađarskoj državi, a pripadnici mađarske Partije strelastog krsta počeli da haraju i Novim Sadom. Samo je nekolicina Jevreja preživela masakre sprovedene u samom ovom regionu ili u koncentracionim logorima u koje su deportovani.
Pročitaj još
No od 1944. u Bačkoj više nema ni Dunavskih Švaba, koji su tu živeli dve stotine godina, ali su onda morali da beže od partizana ili su završavali u logo- rima u koje su ih ovi smeštali, optužujući ih sve za saradnju sa okupatorima i za to da su ih prizivali da dođu u zemlju. U Novom Sadu i čitavom regionu sreli smo samo malobrojne, većinom stare ljude koji su još uvek govorili nemački; u brakovima s Rumunima, Mađarima, Crnogorcima, Srbima, oni u poslednjih nekoliko decenija jedva da su i imali priliku da koriste svoj maternji jezik.
Laslo ne veruje da će Vojvodina uspeti da obnovi svoj multietnički karakter ili da bar zadrži ono što je od njega preostalo, pa ipak, još uvek se tome nada. Njegova deca su napustila grad, pokrajinu, državu i žive u inostranstvu, sin u Budimpešti, kćerka u Parizu, a njihova deca će, poput mene, ovamo dolaziti samo da vide gde su im odrasli roditelji.
***
Karl-Markus Gaus (Karl-Markus Gauß, Salzburg, 1954), austrijski savremeni pisac, esejista i urednik. Živi u Salcburgu. Gaus je glavni urednik književnog časopisa Literatur und Kritik. Njegove knjige prevedene su na više stranih jezika i dobile su veliki broj nagrada. Primljen je u Nemačku akademiju za jezik i poeziju 2006. godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Mizoginija bez galame: Zašto broj žena u politici ne znači i ravnopravnost
08.03.2026.•
1
Kad god se povede razgovor o položaju žena u politici u Srbiji, gotovo po pravilu se iznose brojevi.
Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?
03.03.2026.•
3
Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.
Ogled(anje): Televizija nekad i sad
03.03.2026.•
1
Televizija! Društveni fenomen bez presedana pre pedesetak godina. Jugoslovenska - tada jedna jedina - sa osam republičko-pokrajinskih centara. Svi (je) gledaju. Alternative nema.
Ogled(anje): Bez Rusa Olimpijada kusa
24.02.2026.•
7
Uživao sam u takmičenjima na izvanredno organizovanim Zimskim olimpijskim igrama u Italiji. Sportisti su nanovo pomerali granice ljudskih mogućnosti. Ima li kraja?
Piše Janis Varufakis: Recept za fašizam
20.02.2026.•
7
Zamislite da su fašisti, za koje smo verovali da smo ih polovinom 20. veka zauvek porazili, u nekom tajnom sefu, kao zaveštanje svojim duhovnim potomcima, ostavili recept kako da se fašizam ponovo učini velikim.
Piše Dimitrije Vojnov: Šta nam hapšenje u Crnoj Gori govori o SNS vlasti?
19.02.2026.•
8
Hapšenje Vesne Bratić može biti velika pouka za nas koji smo protiv Aleksandra Vučića.
Izbori u Mađarskoj: Orban protiv Mađara
17.02.2026.•
31
Manje od dva meseca preostalo je do 12. aprila i parlamentarnih izbora u Mađarskoj.
Ogled(anje): Godina pre dolaska naprednjaka na vlast
17.02.2026.•
9
Momčilo Bajagać je u stihu svoje pesme tvrdio kako "godine prolaze nervoznim korakom".
Ogled(anje): Kako se guši sloboda
10.02.2026.•
2
Kasno proleće 2000. proticalo je znaku kulminacije represije diktatorskog režima Slobodana Miloševića nad nezavisnim i profesionalnim medijima u tadašnjoj Jugoslaviji.
Uređivanje pravosuđa
06.02.2026.•
5
Predsednik Republike je potpisao ukaze kojima je proglašena grupa zakona o izmenama i dopunama zakona u oblasti pravosuđa.
Ogled(anje): Veština razgovora
03.02.2026.•
0
Televizijski intervjui tipa "jedan-na-jedan" je, verovatno, najpotcenjeniji format. Retko koja stanica ga nema u svojoj programskoj ponudi.
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Komentari 4
@Ja
ns
Ja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar