Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Foto: 021.rs (AI)
Međutim, gotovo eksponencijalni rast žitelja poslednjih decenija prati fenomen sve niže stope fertiliteta, pa će u poslednjoj četvrtini veka broj ljudi početi da opada, i to u početku relativno sporo, a potom sve brže.
Ako ne dođe do krupnih promena u ponašanju ljudi, demografi upozoravaju da bi sredinom narednog stoleća globalna naseljenost mogla biti upola manja nego što nas trenutno ima.
Rast, pa pad populacije
Istorija nas uči da je broj ljudi neprekidno rastao, ali ne kontinuirano. Na prelazu u novu eru na celom svetu je bilo između 200 i 300 miliona ljudi, a da bi ljudska populacija na prelazu u 19. vek dostigla milijardu, bilo je potrebno da prođe čak 1.800 godina.
Surovi ratovi i epidemije neizlečivih bolesti ne tako retko su drastično smanjivali broj živih ljudi. Tako je, recimo, epidemija kuge širom Evrope tokom 14. veka broj ljudi umanjila najmanje za trećinu, dok pojedini demografi tvrde - i za polovinu. No, od početka 19. veka čovečanstvo se uvećava vrtoglavom brzinom, pa je 1934. godine zabeleženo dve, 1960. tri, 1974. četiri, a već 1987. pet milijardi žitelja.
Međutim, poslednjih decenija, a u Evropi bezmalo i tri četvrtine veka, demografi beleže negativan fertilitet, odnosno nedovoljan broj dece. Novorođenčadi je manje u gotovo celom svetu, a stopa rađanja neophodne za prostu reprodukcije beleži se u petnaestak država afričkog kontinenta.
Nekontrolisani strah
Oni koji pokušavaju sagledavati stvari u budućnosti ukazuju na teškoće koje bi mogle usledeti usled naglog opadanja broja stanovnika, ali prethodno treba se podsetiti da su ljudi sa ne manjom zebnjom ukazivali na probleme koji se nagomilavaju sa prebrzim uvećanjem broja ljudi na planeti.
Tako je 1968. godine poznati biolog Pol Erlih objavio "Populacionu bombu", iskazujući strahovanje da neće biti dovoljno hrane za sve ljude na planeti. Zagovarao je kampanju smanjivanja rasta populacije i (administrativno) ograničavanje broja novoređene dece. Bilo je i onih koji su razmatrali preseljavanje na druga nebeska tela.
Stvari su se, ipak, razvijale prirodnim tokom i došlo se do osam milijardi ljudi na planeti, a tek pre tri-četiri decenije počelo se sistematičnije uočavati brzi pad fertiliteta. Mada će se broj ljudi, kao posledica decenija ogromnog uvećanja nataliteta, na svetu još izvesno vreme povećavati, pad broja stanovništva obeležiće kraj ovog i bar prvu trećinu narednog veka. Prognoze za duže razdoblje nisu uobičajene.
Pročitaj još
Kada će biti najviše ljudi
Moglo bi se reći da je nagli pad fertiliteta već doveo do drugačijeg razvoja događaja od ranije očekivanih. Tako se krajem prošlog veka procenjivalo da će sto godina kasnije planeta dostići maksimalan broj od 11,2 milijarde žitelja, ali je pad fertiliteta uticao da demografi dostizanje maksimalnog broja stanovnika lociraju u godinu 2083. i procenjuju ga na 10,3 milijarde.
Naravno da broj novorođene dece zavisi od ponašanja ljudi, pa postoji mogućnost da maksimalan broj ljudi na svetu bude dostignut 2065. godine, kada bi iznosio 9,6 milijardi. Uostalom, već se četvrt veka zapaža sporija stopa rasta broja stanovnika.
Ograničavanje broja ljudi neće biti jedina posledica pada fertiliteta. Znatno će se povećati broj starijih iznad 65 godina i istovremeno opasti broj mladih do 18 godina. Ovakav demografski tok dovodi do problema. Stariji se plaše da će manji broj ljudi dovesti i do umanjenja broja inovacija, te manjeg broja ljudi u radnoj dobi na koje će spasti daleko najveći deo tereta izdržavanja starijih.
Ljudi sve sposobniji
Međutim, sa produženjem životnog veka produžava se i period relativno očuvane mentalne i fizičke funkcionalnosti. Istraživanja ukazuju da današnje starije generacije, u proseku, postižu bolje rezultate na kognitivnim testovima nego osobe iste životne dobi krajem 20. veka, što se povezuje sa boljim obrazovanjem, zdravstvenom negom i kvalitetom života.
Takođe i tehnologija svakim danom omogućava da se mnogo toga uradi za daleko kraće vreme i sa znatno manje ljudskog rada. Stoga se od tehnologije očekuje da nadoknadi eventualni manjak ljudi radnog doba.
Kako će broj ljudi penzionerskog doba, najurednijih glasača, biti veoma velik, budućim vladama biće teško da sprovedu produžetak radnog veka do (najmanje) navršene 70. godine života, a što će morati ako se želi sačuvati postojeći relativno skladan međugeneracijski odnos. Uostalom, Holanđani su već doneli propis po kome se na svake tri godine uvećanog trajanja prosečnog života radni vek povećava za dve godine, a ka sličnim rešenjima usmeravaju se i Nemci, Šveđani, Česi…
Mnoge zemlje pokušavaju da raznim vrstama subvencionisanja podstaknu rađanje. Rezultati su skromni. Mađarska je država koja već treću deceniju podstiče porodice s većim brojem dece i u te namene izdvaja čak šest odsto budžeta. Poboljšanja ima, ali mnogo skromnijih od potrebnih.
Rizik siromaštva
Znatno uvećana prosečna životna dob stanovništva svakako sa sobom nosi i rizik od osiromašenja. Primer Japana pokazuje da zajednica sa uvećanim brojem starijih ljudi ne mora biti siromašna. U Zemlji izlazećeg sunca prosečni životni vek se decenijama svake godine uvećava, ali je i standard svake godine sve viši.
Mada je broj dece dominantno izraz ličnih želja i planova mladih, ne bi se moglo reći da političko uređenje i zakonska regulativa ne igraju bitnu ulogu. Primer Kine je upečatljiv. Posle petnaestak godina tokom kojih je vodila "politiku jednog deteta", običaj retkog rađanja se toliko odomaćio u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu da fertilitet neprekidno i sve brže opada i četvrt veka nakon što se prekinulo sa problematičnom praksom, i trenutno je ispod 1,5 deteta po ženi.
Ovakav trend će broj od 1,43 milijarde stanovnika već za petnaest godina smanjiti za sto miliona, da bi potom broj žitelja počeo opadati skoro eksponencijalnom brzinom. Ukoliko ne bude snažnog i uspešnog podsticaja rađanja, procene su da bi se krajem veka broj žitelja Kine sveo na milijardu, a potom bi usledio još brži pad.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
1
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Jadna SNS maskarada na Detelinari
14.10.2025.•
23
Žandarmerija je u subotu počela da se okuplja malo ispred zgrade, malo pored, malo preko puta, malo tamo niže.
Vučićeva loša priča
07.10.2025.•
9
"Vučić jednostavno kaže – promenite ploču ili se ni vi nećete dobro provesti."
Roditeljima koji deci tutnu telefon u ruke
07.10.2025.•
8
Snimak mog dvanaestogodišnjeg deteta, koji je napravio njegov vršnjak osvanuo je na jednoj Instagram stranici pod nazivom "Blamovi"...
Moldavski scenario u Srbiji: Zašto poruka "raspiši izbore" ne znači mnogo
30.09.2025.•
31
Kada sledeći put kažete u pravedničkom gnevu "Raspiši izbore!", trebalo bi da se setite izbora od nedelje u Moldaviji, da vidite koliko samo raspisivanje izbora - ništa ne znači.
Sankcije NIS-u: Biće loše po nas
26.09.2025.•
37
Posle pola godine neizvesnosti, Srbija će od 1. oktobra biti pod sankcijama.
Drugačije mišljenje
19.09.2025.•
17
Zanimljivo je, i u isto vreme duboko cinično, da je Čarli Kirk postao tema u Srbiji tek onog trenutka kada je ubijen.
Komentari 8
h2o
Realista
Drugo, neverovatno mi je da je neko u komentarima toliko mentalno zastranio da je uspeo da poveže dostupnost obrazovanja sa padom populacije - što oslikava apsolutno neobrazovanje dotičnih jer je u doba naučne renesanse Evropa pa i ceo zapad bujao od života. Tako da nije do toga ali pretpostavljam da su obavešteni na portalima za ispiranje mozga da je to razlog. Iskreno, plašim se suživota sa takvim likovima, to su isti oni koji su klicali Hitleru 1933.
Михајло
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar