Novi Sad - grad utočišta, ali na kratko

Samo retki događaji mogu da učine da se osećaš da si izbegao iz sopstvenog grada, pronašao neko novo utočište, a da se, pritom, nisi baš mnogo odmakao.
Novi Sad - grad utočišta, ali na kratko
Foto: 021.rs
Ovih dana može mnogo toga da vas iznervira. Neko ispiše slova "Z" u velikom delu grada i niko, kao, ne trepne. Dobro da bombu nisu nosili. Šta rade gradske službe? Nacrtaš oblačić u stripu i upišeš samo "zzzzzzzz". 
 
Potom vidiš da neko može da razvije transparent kako je naša unija "Rusija - Srbija", šta god, okej, ali kako se onda godinu dana ranije digne pola komunalne-ne-radim-ništa policije, BIA i sada ocrnjeni bivši načelnik samo zato što je neka omladina htela da kaže kako je glava kuće diktator? 

I povrh svega, kap u moru, ali i to kakva kap, jeste kad iskoči tabloidni naslov kako je neko, nešto, iz nekog razloga, "izgrmeo", mnogo češće "izgrmela". Grmi ovih dana uzduž i popreko Novog Sada, Vojvodine, Srbije od ekstremne količine spinovanja, gluposti, te maloumne bahatosti u toj meri da je, jednostavno, potrebno pronaći neko utočište. 

Postoje utočišta koja su stalno tu, nekome je to porodica, nekome prijatelji. No, postoje utočišta koja se pojave s vremena na vreme, kao potopljena crkva čiji zvonik vidite tek onda kada opadne vodostaj. Sinoć u Novom Sadu je to utočište mogao da vam bude Nik Kejv. Legendarni muzičar, zajedno sa svojim sastavom The Bad Seeds, na Petrovaradinskoj tvrđavi na nešto više od dva sata otvorio je kolektivno utočište za one u zbegu od ludosti. 
 
Nik Kejv je ugrabio publiku za ruke i poveo ih kroz rolerkoster ritmova, melodija, kroz njegove brojne likove, od onoga koji hoće sve da vas upuca, preko sveštenika koji trči kroz kapelu dok se kalendari prevrću, do osobe čija je ljubav takva da se spušta poput voza niz planine, po kiši. Bio je to povratak u život, suprotno onome o čemu piše Đerđ Konrad, bio je to dokaz da možemo da se razmahnemo, da će se naš sutrašnji dan nastaviti, da neće samo smeniti današnji.
 
 
Svoj nastup na Exit festivalu Kejv je počeo munjevito, sa "Get Ready For Love" i "There She Goes My Beautiful World", pesme koje dugo nije izvodio na koncertima, jer nije imao odgovarajuće prateće vokale. Ovog puta bili su sa njim. Naravno, isporučio je pesme koje su već postali standardi na njegovim koncertima "Jubilee Street", "From Her to Eternity", "Higgs Boson Blues", "Red Right Hand". Odlična u novom aranžmanu bila je "City of Refuge". 
 
Posebno su zvučale novije "Waiting For You", "Bright Horses", "Carnage" i "White Elephant", tokom koje se dogodio i jedan od najlepših momenata ovog koncerta. "White Elephant" govori o našoj kulturi, ludilu sveta, o "I Can't Breathe", tri reči koje su pokrenule lavinu, o tome kako u samosažaljevanju nestajemo. Pesma je to koja raste i na svom kraju ima krešendo koji prate reči "A time is coming, a time is nigh, for the kindgom in the sky. Don't ask who, don't ask why, 'cause there's a kingdom in the sky. We're all coming home, for a while."
 
 
Ali, ono što je čitav momenat učinio lepim jeste to što je Kejv iz publike na binu izvukao mladića, Nikolu Krstića, frontmena cover benda The Cave Dogs i sa njim pevao do kraja pesme. Možda se upravo i njemu obraćao australijski muzičar kad je rekao "sećam se tebe", s obzirom na to da je preko svog bloga Red Hand Files pisao Nikoli, hvalivši njihov rad. 
 
Osim toga, jedna devojka je imala sreću da na rukama publike bude približena Kejvu i da joj on direktno peva, da ona odgovara sa "boom, boom, boom", jer u takvim događajima otkucaji srcu su vam zaista kao eksplozije serotonina pomešanog sa oksitocinom. I upravo je umetnost velikih ta koja omogućava da i vi otkinete komad sreće drugih, a da se oni ne osećaju zakinuto.
 
Uhvaćena u mrežu simbola publika je mogla samo da digne ruke na "Into My Arms", koja je iskrenija, ljudskija i tačnija od bilo kojeg dogmatskog pesmuljka koje su nam puštali na časovima veronauke. Lenard Koen je slušao, pa se nasmešio uz poruku: "Come gather the pieces all scattered and lost. The lie in what’s holy, the light in what’s not."
 
Kejv se od publike oprostio uz predivnu "Vortex" i "Ghosteen Speaks". U "Vortex"-u Kejv nas poziva da zakoračimo u taj kovitlac kom pripadamo. Tumačite to kako želite, tražite ono čemu pripadate ili nemojte ničemu da pripadate. Bio je to koncert-lek, melem za onaj život u kom se pola vremena provede na poslu, a ostatak u krevetu ili imitiranju življenja, sa društveni mrežama kao dokazom našeg postojanja.
 
U međuvremenu, we're all coming home.
 
For a while.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • doran

    12.07.2022 20:52
    Patnja stvara večnost
    Slusam ga preko 20 god. Bio sam na mnogim koncertima, ali ono sto se u poslednje vreme definisalo, postavilo ga medju najvece, su poslednja dva albuma. Dokazao je koliko je kao licnost jak, i svoju tugu pretvorio u snagu stvaranja. Njegov dolazak na EXIT i duh koji je dosao sa njim smo osetili svi... U meni treperi jos.. Hvala za oldlican tekst!
  • Marta

    10.07.2022 23:38
    Jedan
    ...gospodin Cave je održao čas- master class.
    Vrlo, vrlo emotivan koncert.
  • Mina

    10.07.2022 09:26
    Fenomenalan ugođaj
    @Sremac
    Htedoh da napišem komentar, pa videh da je neko drugi progovorio istim rečima. Dakle, još jednom, odavno nisam pročitala ovako dobar tekst o jednom koncertu i još mnogo čemu još. Sjajan koliko i koncert.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Gde nestade bunt?

Promocija knjige "Čovek patka" nas je podsetila na legendarni novosadski sastav, ali i ukazala da su protesti, kako umetnički, tako i masovni, odavno iščezli sa javne scene.

Haos i lepota septembarskog dana

I bi taj septembar, kada smo svi više manje, kao u američkom filmu (samo bez soka od narandže i žutog busa) počeli da se sudaramo po kući žureći svako za svojim obavezama...

Mizeran potez

Evropsku asocijaciju univerziteta čini više od 800 univerziteta iz pedesetak evropskih zemalja.

Piše Kvin Slobodijan: Svet zidova

Na srpskom jeziku nedavno je objavljena knjiga "Globalisti - kraj doba carstva i rađanje neoliberalizma" Kvina Slobodijana, u izdanju Akademske knjige.

U smrt, đaci naši!

Školska uprava Novi Sad uputila je školama uputstvo za obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Tito kao Galilej

Nova knjiga istoričara Milivoja Bešlina "Ideja moderne Srbije u socijalističkoj Jugoslaviji" objavljena je nedavno u izdanju "Akademske knjige".

Histeria magistra vitae est

Imamo mi taj televizor u kući. Uglavnom služi za playstation, "Male titane", Netfliks i bleju. Naravno, služi i za ono: "Ne televizor flomasterom!"