Krah logistike i razbuktavanje rata: Harpunima na Krim

U poslednjih petnaestak dana Ukrajinci su čak 11 puta dalekometnim raketama pogodili ruska skladišta municije i goriva u Hersonskoj oblast.

Iz tog razloga stiče se utisak da borbena dejstva prebacuju na jug, prema Krimu, najvažnijoj spornoj teritoriji u sukobu na evropskom istoku.

Borbe na jugoistoku Ukrajine su sve intenzivnije. Ruska strana je uspela da teritoriju Luganske regije stavi pod svoju kontrolu i poslednjih dana pokušava da povrati severni i zapadni pojas susedne Donjecke oblasti. Na meti su manji gradovi Slavjansk (pre rata je imao oko 100.000 stanovnika) i Kramatorsk (200.000), inače mesta u kojima je 2014. godine započeo bunt istočnih regija protiv centralne ukrajinske vlasti. Dugo su bila središta otpora dve regije, ali je vojska Ukrajine uspela da povrati oba grada i za proteklih osam godina pretvori ih u utvrđenja.

Krah logistike
 
Predstojeće borbe će biti ozbiljan ispit za obe zaraćene strane. Ukrajina proverava taktiku gerilskog gradskog ratovanja, po kojoj se civilni prostori preoblikuju u vojne, dok je kao poslednja linija odbrane predviđena lokalna industrijska zona, u nekadašnjem Sovjetskom Savezu projektovane tako da je pojedine delove gotovo nemoguće razoriti i najjačim bombama.
 
Prednost ruskih vojnika i lokalnih četa je blizina teritorije Rusije. U dosadašnjem toku specijalne vojne operacije, kako u Rusiji zvanično nazivaju sukob, pokazalo se da snabdevanje vojske municijom, gorivom, rezervnim delovima, hranom, funkcioniše samo ako jedinice nisu suviše udaljene od teritorije Rusije, početne tačke snabdevanja. U prvih mesec-dva neuspeh u pokušaju da osvoje Kijev i još neke centralne regione Ukrajine posledica je kraha ruske logistike za udaljenije teritorije.
 
 
 Foto: Beta (AP)
 
Pomeranje ka Hersonu
 
Stoga su naleti ruske strane preusmereni na jug, potom i istok, u oba slučaja dosta uskog pojasa kako se vojska ne bi suviše udaljila i tako dovela u pitanje pravovremeno snabdevanje. Tu je ruska strana imala uočljive uspehe, premda nisu preveliki, a ni plaćena cena nije mala. Uspostavljena je kopnena povezanost Donjecke oblasti, time i Rusije, sa Krimom, za šta je bilo potrebno osvojiti gotovo svu teritoriju Hersonske, odnosno Zaporoške oblasti. I dok je osvojen i grad Herson (300.000), središte istoimene regije, grad Zaporožje, sa gotovo milion stanovnika, četvrti po veličini u Ukrajini, od prvih dana je neprekidno pod upravom centralne vlasti.
 
Poslednjih dana ukrajinska strana je dobar deo aktivnosti usmerila upravo prema Hersonu. Cilj je povratiti grad, potom oblast u celini i tako ponovo dovesti u pitanje snabdevanje Krima vodom, kao i kopnenu povezanost Rusije sa Krimom, koju već duže vreme obeležava ne samo drumska, već i stalna železnička linija. Jeste da su istočne oblasti veoma bogate rudama i industrijski najizgrađenije, ipak se ispostavlja da je Krim, mada ne jedina važna, centralna tačka u ratu na evropskom istoku. Stoga prebacivanje ratnih dejstava ka Hersonu nije iznenađenje.
 
Važan, ali zavisan
 
Krim, posebno luka Sevatostopolj, jeste sedište ruske Crnomorske flote. Dok je bio u sastavu samostalne Ukrajine, Rusija je zakupljivala teritoriju na rok od 25 godina, potom je obnovila zakup. To je izlaz Rusije na topla mora i prostor preko koje se uspostavlja saradnja, od trgovačke do vojne, sa crnomorskim, ali i bliskoistočnim državama. Krim je toliko isturen da se sa njega savršeno kontroliše ne samo Azovsko more, već i moreuzi kojima se plovi u Mediteran. Biti bez ovog poluostrva znači biti bez glavnog komunikacionog kanala.
 
Kada je pre osam godina Rusija okupirala, a potom, na osnovu referenduma, pripojila Krim, nije bilo kopnene povezanosti. Dodatna poteškoća je ukidanje snabdevanja ovog poluostrva vodom iz veštačkog jezera formiranog na reci Dnjepar u Hersonskoj oblasti. Kako bi rešila snabdevanje Krima, Rusija je izgradila takozvani Krečki most, koji Krim povezuje, drumski i pružno, sa poluostrvom Taman u Krasnodorskom delu Rusije. Dug je 19 kilometara, zvanična cena igradnje 3,7 milijardi evra, dok je ostrvce Tuzla na polovini trase poslužilo kao oslonac. Sve dok nije uspostavljena kopnena povezanost preko Donjecke, Zaporoške i Hersonske oblasti, veza sa Krimom se odvijala jedino preko Kerčkog mosta.
 
Sa velike udaljenosti
 
Tako je Krim, strateški izuzetno bitan, a zapravo zavisan od Kerčkog mosta i od snabdevanja, pre svega vodom, iz Hersonske regije. Ne bi trebalo da čudi zašto se ukrajinska vojska u poslednjih mesec dana usmerava ka Hersonu; cilj je zapravo Krim, a čini se da i Kerčki most, druga zavisna krimska linija, takođe polako postaje ratna meta.
 
Na pitanje zašto nisu ranije bile pod udarom ukrajinske vojske, odgovor je u ukrajinskoj taktici gerilskog ratovanja. Napad na udaljenija područja podrazumeva drugačiju taktiku, naravno i mnogo snažnije i dalekometnije oružje. Preorijentacija ukrajinske vojske i počinje upravo onda kada su iz Francuske stigli čuveni "Cezari", iz Nemačke ubitačne haubice, a iz SAD višecevni raketni sistemi HIMARS.
 
 
 Foto: Beta (AP)
 
Sva ova oružja omogućavaju precizno i efikasno gađanje na daljinu veću i od sto kilometara. Ukrajinci za prve ciljeve biraju skladišta municije i goriva u oblasti Herson, čak 11 puta uspešno pogađaju, čime protivničku vojsku čine ranjivom, tim pre što logistika ruske vojske na udaljenije relacije slabo funkcioniše. Uz gruba razaranja idu i teritorijalni pomaci, pa su se Ukrajinci približili gradu Hersonu na manje od 20 kilometara.
Dim oko Kerčkog mosta
 
No, čini se da je Ukrajince posebno oraspoložilo pristizanje određenog broja dalekometnih raketa "Harpun", stiglo ih je deset iz Danske i skoro dvostruko više iz SAD. Važe kao najbolji upravo u preciznom gađanju na daljine i do 150 kilometara. Čuvaće se za posebno odabrane ciljeve, a ne bi bilo iznenađenje da se među prvima na meti nađe Kerčki most.
 
Ruska strana je uočila opasnost. Iskustvo sa potapanjem krstarice "Moskva" je isuviše bolno da bi se još jednom dopustilo slično vojno poniženje. Tako smo pre neki dan slušali kako se u blizini Kerčkog mosta vidi gust dim. Sugerisalo se da je možda pogođen, a da je dim od plamena. Međutim ispostavlo se sasvim suprotno. Dim su proizveli i pustili u okolinu mosta upravo specijalizovani ruski brodovi sa ciljem da otežaju viđenje mosta. Takođe, u blizini mosta su i ruski reflakcioni radari čija je uloga da otežaju upravljanje raketama usmerenim na most.
 
Sa pomeranjem ratnih dejstava ka jugu imamo i promenu taktike zasnovanu na snabdevanju Ukrajine modernijim i ubitačnijim projektilima. Stižu nam loše vesti, rat se razbuktava.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Anonimus

    11.07.2022 12:26
    Odlična i objektivna analiza, za pohvalu!
  • Balkanski špijun

    11.07.2022 10:43
    VSU kontraofanziva na Herson ? Nešto nisam siguran, al ajd...

    NATO napad na Kerčki most - moguć. O odgovoru Rusije u tom slučaju ne želim ni da razmišljam, jeza me hvata...
  • Pa-Pa-Paranoja

    11.07.2022 09:30
    Reče neki čovek da ćemo na jesen ili imati razbuktan rat- ili razbuktanu koronu.
    Nešto izgleda mora da bukti ....

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Mali, ne prepisuj!

Sećate se sigurno Vojislava Koštunice! Ma znate sto posto! Poznat je bio po zapaženoj ulozi u serijalu "Nikad izvini".

Megahejteri i megalažovi

Intervju sa serijskim silovateljem koji je objavio tabloid Informer danima izaziva i reakcije stručne javnosti i proteste građana.

Nekom Udba, nekom Sudba

Kada kažete da je intervju sa silovateljem skretanje pažnje sa pravih problema, na šta tačno mislite pod "pravi problemi"?

Gde nestade bunt?

Promocija knjige "Čovek patka" nas je podsetila na legendarni novosadski sastav, ali i ukazala da su protesti, kako umetnički, tako i masovni, odavno iščezli sa javne scene.

Haos i lepota septembarskog dana

I bi taj septembar, kada smo svi više manje, kao u američkom filmu (samo bez soka od narandže i žutog busa) počeli da se sudaramo po kući žureći svako za svojim obavezama...

Mizeran potez

Evropsku asocijaciju univerziteta čini više od 800 univerziteta iz pedesetak evropskih zemalja.

Piše Kvin Slobodijan: Svet zidova

Na srpskom jeziku nedavno je objavljena knjiga "Globalisti - kraj doba carstva i rađanje neoliberalizma" Kvina Slobodijana, u izdanju Akademske knjige.

U smrt, đaci naši!

Školska uprava Novi Sad uputila je školama uputstvo za obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Tito kao Galilej

Nova knjiga istoričara Milivoja Bešlina "Ideja moderne Srbije u socijalističkoj Jugoslaviji" objavljena je nedavno u izdanju "Akademske knjige".