Zašto je Đinđić mislio da će ga Koštunica za*ebati?
Ove godine obeleženo je 70 godina od rođenja Zorana Đinđić, te tim povodom objavljujemo odlomak iz najnovije knjige Mijata Lakićevića "Zoran Đinđić: Prosvet(l)itelj".
Foto: 021.rs (Akademska knjiga/YouTube/Medija centar BG)
Uz dozvolu izdavačke kuće Akademske knjige, portal 021.rs objavljuje odlomak iz najnovije knjige Mijata Lakićevića, o filozofu i premijeru Srbije Zoranu Đinđiću.
Pobeda na klimavim nogama
Zoran Đinđić je znao da je pobeda u Petooktobarskoj revoluciji, ma kako bila veličanstvena, u stvari na vrlo klimavim nogama. To se vidi iz razgovorâ sa Vesnom Mališić (San o Srbiji) vođenih u drugoj polovini tog prekretnog meseca. Već na inauguraciji novog predsednika SRJ, Vojislava Koštunice, 7. oktobra, ispričao je dakle Đinđić "sve je izgledalo glamurozno..., ali se osećalo da je sve to fasada bez supstance, osećalo se da tu nema vlasti i da sve to može da bude vrlo prolazno.
"Imajući u vidu iskustva Aljendea, Kerenskog i drugih bezubih građanskih revolucija koje su počinjale narodnim entuzijazmom, a završavale krvavim obračunima i preuzimanjem kontrole od strane vojske, sve vreme sam imao neprijatan osećaj da još ništa nije završeno i da vrlo brzo stvari mogu krenuti u neprijatnom pravcu. Tih noći nisam mogao da spavam jer sam imao osećaj mučnine da je sa svakim satom naša pozicija gora, a da u javnosti izgleda bolja. Mediji su bili puni priče o pobedi, a kad se čovek zapita šta je garant da ona opstane onda shvati da nema nikakvog garanta. I kad se upita gde je vlast kad mi odemo kući, onda shvati da vlasti nema. Ona postoji dok smo skupljeni, kad se raziđemo nje više nema. A kad se upitamo da li socijalisti imaju mehanizme koji funkcionišu i kada oni nisu tu, odgovor je – imaju. To znači da su oni praktično već 6. oktobra bili u prednosti u odnosu na nas".
Ta prednost se posebno ogledala u upravljanju vojskom i policijom. Opet u razgovoru sa tada novinarkom magazina Blic News – gde je intervju, u 30 nastavaka, prvobitno i objavljen – Đinđić je govorio o "taktici podele Koštunice i DOSa". Indicije je potvrdio Žarko Korać informacijom iz Službe državne bezbednosti "da je napravljena strategija da se između Koštunice i mene napravi rascep. Po tom planu, ja treba da budem proglašen za zlo, za onoga ko je organizovao samo loše stvari (nemire, odrede, mračne operacije), a da je Koštunica umeren čovek koji štiti mir, red, zakon, bezbednost. Ja sam zli duh koji negde iz pozadine pokušava da sruši i Koštunicu i ceo sistem, sada ne više u službi stranih sila nego u službi stvaranja svoje mreže vlasti, koja će se, u jednom trenutku, pokazati i svi će shvatiti da sam ja, u stvari, kao onaj Iznogud preuzeo vlast u Srbiji. I onda – nema Koštunice, nema demokratije, nema DOSa – postojim samo ja".
Naravno, Đinđićeve najvažnije misli bile su okrenute budućnosti. "Mi nismo dobili podršku da upravljamo zatečenim stanjem nego da ga menjamo." A "prva promena mora biti čišćenje Srbije od kriminala" koje "mora biti temeljno da bi na toj ledini bila napravljena nova, pravna država". Drugi veliki zadatak: "Sledeće godine mi moramo da počnemo najsveobuhvatniji postupak modernizacije naše države od vremena kad je knez Mihailo ubijen upravo zato što je to hteo, što je hteo da dovede strance, da dovede naše ljude iz Beča i Budimpešte i da modernizuje jednu orijentalnu državu kakva je tada bila Srbija, koja je počivala na ličnim vezama, na klanovima, na interesima. Njegova ideja je bila da po uzoru na tada naprednu austrougarsku administraciju modernizuje i srpsku. I jedan od razloga što je ubijen bio je upravo taj. Od tada do danas mi nismo pristupili sveobuhvatnom procesu modernizacije srpske države. Sada je trenutak za to", objašnjavao je Zoran Đinđić u razgovoru sa Vesnom Mališić, neposredno nakon 5. oktobra, dok se vlast još, takoreći, valjala ulicama.
Prva pretpostavka za to bio je "povratak Jugoslavije u svet". Jer to "za sve nas na njenom tlu ne znači samo opstanak već, najzad, i boljitak", kako je govorio u intervjuu za Politiku (3. novembra 2000). To je značilo (ponovni) prijem u Ujedinjene nacije, ali i "povratak u Pakt stabilnosti za južnu Evropu". Ovaj povratak je pak bio pretpostavka za ulazak u svet modernih tehnologija. "Nastojaćemo da Srbija bude centar modernih tehnologija na Balkanu i motor razvoja u modernim tehnologijama... I Bil Gejts treba uskoro da dođe u Beograd", najavio je Zoran Đinđić u razgovoru za NIN ("Moderne tehnologije umesto šljivovice") 20. decembra.
(Gejts, doduše, nije došao u Beograd, ali su predsednik Vlade Srbije i predsednik "Majkrosofta", u Redmondu, sedištu američke kompanije, ipak potpisali ugovor o saradnji, 6. avgusta 2001. godine.)
* * *
Slobodan Milošević je, dakle, bio u pravu. Ključna uloga Zorana Đinđića u Petooktobarskoj revoluciji nesporna je. On sam je pak isticao (nešto veći od ostalih) doprinos Nebojše Čovića, generala Momčila Perišića, Zorana Živkovića... Praktično svako od 18 lidera DOS-a (plus još neki "operativci" poput Čedomira Jovanovića i Borisa Tadića) imao je neko konkretno zaduženje, osim Vojislava Koštunice koji u te prevratničke planove (po sopstvenoj volji) uopšte nije bio uključen. On je, kažu, "kod kuće" čekao da ga pozovu da održi pobednički govor. U stvari, bilo je to u njegovoj stranci.
Bojan Pajtić i Vesna Mališić misle da je upravo Đinđićev "izbor Vojislava Koštunice" bio njegova "najveća greška". Ne može se reći da Đinđić prema Koštunici nije gajio određene rezerve, blago rečeno.
Kada je Branislav Lečić, u avgustu 2000. kao vrlo razborit i taktički promišljen potez pohvalio njegovu odluku da za formalnog lidera DOSa postavi Koštunicu, Đinđić je uzvratio: "E, to će me zajebati".
Lečić: Ej, nemoj sada da me razočaraš. Taman sam poverovao u tvoju veličinu i genijalnost.
Đinđić: Ne znaš ti ko je on i kakav je.
Lečić: Ko je? I kakav je?
Đinđić: Videćeš.
Ali, s druge strane, Đinđić je bio svestan slabosti sopstvene pozicije. Govorio je ("Srbiji nudimo najbolje", NIN, 21. septembar 2000): "Možda bih i ja mogao da postignem gol, ali bih morao da pređem duplo duži put nego Koštunica. Zašto trošiti energiju, hajde da damo loptu nekome ko je na penalu. Ja bih morao da vodim kampanju objašnjavajući ljudima da nije tačno ono što se govori o meni i to bi bila defanzivna kampanja koja je vrlo, vrlo dosadna. Koštunica može da vodi ofanzivnu kampanju, a mi hvaleći ga i ističući njegove vrline, možemo da istaknemo njegove skrivene potencijale i ostvarimo ono što ni u jednom drugom slučaju ne bi bilo moguće".
Novica Milić to na neki način sumira stavom da je "Đinđićev izbor Koštunice bio i 'uslov mogućnosti' i 'uslov nemogućnosti': prvo je značilo pronalaženje dovoljno konzervativnog, 'nacionalnog' političara koji se može suprotstaviti Miloševiću, a drugo da će Koštunica biti najveća prepreka Đinđićevim projektima reformi i modernizacije".
Pročitaj još
***
Mijat Lakićević (1953) živi i radi u Beogradu. Završio je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu 1975. godine. Po profesiji novinar, karijeru započeo u nedeljniku Ekonomska politika 1977. godine. Devedesetih stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Sa desetak kolega 1999. Pokreće Ekonomist magazin. Radio u Blicu (sedmičnom dodatku Novac), NIN-u i Novom magazinu.
Priredio i uredio knjige "Prelom 72" o padu srpskih liberal 1972. godine (2003) i "Kolumna Karikatura" koja sadrži kolumne Vladimira Gligorova i karikature Predraga Koraksića objavljivane u Ekonomist magazinu (2006).
Knjigu "Ispred vremena", koja se bavi listom Ekonomska politika i sudbonosnom decenijom SFR Jugoslavije (1963–1973) objavio je 2011. godine, a 2014, u koautorstvu sa Dimitrijem Boarovim, knjigu "Kako smo izgubili (Našu) Borbu”. Godine 2020. objavio je knjigu "Desimir Tošić: između ekstrema".
Knjigu o Zoranu Đinđiću "Prosvet(l)itelj" Mijata Lakićevića možete da poručite na sajtu Akademske knjige.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
2
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Jadna SNS maskarada na Detelinari
14.10.2025.•
23
Žandarmerija je u subotu počela da se okuplja malo ispred zgrade, malo pored, malo preko puta, malo tamo niže.
Vučićeva loša priča
07.10.2025.•
9
"Vučić jednostavno kaže – promenite ploču ili se ni vi nećete dobro provesti."
Roditeljima koji deci tutnu telefon u ruke
07.10.2025.•
8
Snimak mog dvanaestogodišnjeg deteta, koji je napravio njegov vršnjak osvanuo je na jednoj Instagram stranici pod nazivom "Blamovi"...
Komentari 17
Zare
Jogi Letač
Bane
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar