Milioni ljudi širom sveta već decenijama znaju da je kanjon reke Kolorado najdublji na svetu. Filmska industrija Holivuda dodatno je raširila mit o snažnom i uzbudljivom toku čiji je izvor ispod zapadnih padina Stenovitih planina, a utok u Kalifornijskom zalivu nakon 2.330 kilometara. Svi smo gledali i brojne "kaubojce" čija se radnja delom odvija u ovim surovim krajevima. U mašti smo sačuvali slike osobene divlje lepote.
Ameri arče vodu
Međutim, stvarnost je sasvim drugačija i grubo se poigrala sa rekom za koju se smatralo da ima neograničenu moć. Danas je to vodotok koji nestaje - bukvalno. Još od šezdesetih godina prošlog veka Kolorado presahnjuje, a poslednjih godina u Kalifornijiski zaliv uliva se jedva desetina količine vode koja je Koloradom vekovima stizala.
Razlog je preterena eksploatacija vode iz reke. I to ne samo za potrebe Jute, Arizone i dve meksičke severoistočne provincije kroz koje protiče Kolorado, već od vode sa ove reke umnogome zavisi život više od 40 milioni ljudi iz Kalifornije. U gornjem toku Kolorado je jako strm što ga čini idealnim za izgradnju niza hidroelekrtana sa akumulacijama vode. Ali nagomilane zalihe vode dodatno umanjuju protok reke, koji je nekada dostizao i 28.000 kubika. Poslednjih godina na ušću ponekad spadne na samo 117 kubika.
Kako u donjem delu toka Kolorado prolazi kroz plodne poljoprivredne nizije, rečna voda se u velikim količinama koristi za zalivanje. Kada se pridodaju i potrebe Kalifornije, čijim žiteljima voda stiže iz Kolorada ili njegovih pritoka kroz desetak izgrađenih kanala, ne čudi da reka bezmalo na svakom kilometru toka gubi vodu.
Sa Himalajskih visina
Ništa bolja situacija nije ni sa drugom rekom koju je film ovekovečio. Reč je o Rio Grande, graničnoj za Sjedinjene Američke Države i Meksiko, čiji sliv obuhvata preko 640.000 kvadratnih kilometara. Upravo obeležje međe i tačke razdvajanja dva sveta je bio motiv da Holivud ovekoveči 2.900 kilometara dug vodotok, ponekad i kao Rio Bravo kako reku zovu sa južne strane granice. Prolazi kroz agrarne krajeve SAD i Meksika i bezdušno se koristi za nalivanje polja. Pojedinih sezona i ne stiže do okeana.
Sudbina oba vodotoka, od kojih je svaki po dužini i protoku približan Dunavu, nije svetla. Mada se u novije vreme pokušava i sa ograničenjem raubovanja rečnih resursa i sa revitalizacijom, nema uočljivih poboljšanja u pogledu količine vode. Sa svojevrsnim nestajanjem reka u pitanje dolazi opstanak danas aktuelne flore i faune u okolini.
Starije generacije su za reku Ind čuli još kroz predavanja o starozavetnim motivima. Nastaje stapanjem nekoliko potoka na zapadnim stranama Himalaja, na nadmorskoj visini od 5.200 metara. Nakon prvih desetak kilometara naglo se strmoglavljuje i u prvoj trećini više od 3.000 kilometara dugom toku. To je brza planinska reka, izuzetne snage. Stoga je i izgrađen niz hidroelektrana koje su i glavni snabdevač 180 miliona stanovnika Pakistana strujom.
Tuča za vodu
Reka potom prolazi kroz Pendžab i Sikim, žitnice koje hrane celu državu. Poznate su po svetski rekordnom navodnjavanju koje je doprinelo visokim prinosima. Međutim, druga strana medalje je gubitak vode, naročito kada se reka razvije u deltu preko koje se i uliva u Arabijsko more.
Koliko je manjak vode sve akutniji problem pokazuje i pomeranje mesta utoka i do 200 kilometara u pravcu severozapada, pa poslednjih decenija reka i ne prolazi kroz Karači, glavni grad velike države. Problemi sa vodom su toliki da su nevolje stanovnika priobalja svakodnevne, a nisu retke ni tuče, pa ni žešće borbe kako bi se došo do pića bez koga se ne može.
Marej je sa 2.539 kilometara toka najduža reka u Australiji. Život juga i jugoistoka kontinenta vezan je za ovaj vodotok, tako da reka služi za pokretanje brojnih industrijskih pogona i navodnjavanje. Gotovo polovina stanovništva kontinenta zavisi od Mareja.
Međutim, sedamdesetih je primećeno da je količina vode na utoku u okean jedva polovina ranije pristizanih količina. Nije ništa učinjeno da se preterana eksploatacija ograniči, pa je gubitak vode nastavljen i sada jedva da pristiže četvrtina inicijalnih količina.
Bez ušća 230 dana
Među rekama koje nestaju je i Žuta reka. Po knjigama se često navodi kao izuzetno značajna za razvitak kineske nacije i kineske države. Sa 5.670 kilometara vodotoka važi za četvrtu na svetu po dužini. Ipak, i ona nestaje. Da stvar bude neobičnija, kroz istoriju je plavila stotine i stotine klilometara kvadratnih okolnih nizija, a zabeleženo je i sedam poplava u kojima je svaki put stradalo više od milion stanovnika. Snaga vodotoka je od dela trase učinila deltu, a nizije uz srednji donji tok reke su glavna područja za uzgoj pirinča i drugih agrarnih useva.
Snažnim demografskim razmahom naselja u blizini, kao i izgradnjom više desetina hidroelektrana u gornjem toku Žute reke, polako se arčio potencijal vodotoka. Od sedamdesetih godina reka jednostvno presahnjuje u donjem toku, naročito u poslednjih 160 kilometara. Pauza ponekad traje i nekoliko meseci neprekidno. Godine 1997. reka se čak 230 dana nije ulivala u more.
Luke 50 kilometara daleko od vode
Poseban je slučaj Sir Darje (1.480 kilometara) i Amu Darje (2.130), dve najduže reke srednje Azije. Obe izviru na visokim vrhovima srednjeazijskih planina, potom prolaze kroz Fedelinsku dolinu da bi se ulivala u Aralsko jezero. Kao i u slučajevima ostalih reka koje nestaju, i na planinskim tokovima dve srednjoazijske je izgrađen niz elektrana, snabdevača strujom za Uzbekistan, Tadžikistan, Kirgiziju, delom i za Kazahstan i Turkmeniju. Potonji delovi vodotoka obe reke koriste se za navodnjavanje plodne doline.
No, vodni kapaciteti kroz istoriju nikada nisu bili dovoljni da zadovolje potrebe stanovnika regija naslonjenih na dva vodotoka. Stoga je za vreme Sovjetskog Saveza izgrađeno oko 20.000 kilometara kanala, 80 rezervoara sa vodom i preko 45 elektrana. Sistem je većim delom uspevao da zadovolji potrebe ljudi za strojom, vodom i hranom, ali je u Aralsko jezero uticalo sve manje vode i počelo je da se suši.
Neizvesna budućnost
Stvari su se naglo pogoršale nakon raspada SSSR, pet novoformiranih država nikako nisu mogle da usklade potrebe. Crpljenje reka je drastično uvećano, protok je sveden na desetinu prirodnog, pa i manje. Gotovo bez ikakovog priliva od najvećih utoka, Aralsko jezero je počelo još intezivnije da se suši.
Danas je svedeno na trećinu nekdašnje povšine, dok je količina vode manja od petine nekadašnje. Gradovi do pre četiri, pet decenija na obali jezera sada su od vode udaljeni i po pedesetak kilometara. Amu Darja je i izgubila tok, pa u poslednjih četvrt veka presuši dve, tri stotine kilometara pre ušća.
Sedam velikih svetskih reka nestaje usled ljudske nepažnje i preterane eksploatacije. Slična sudbina zadesila je na desetine i desetine manjih vodotokova. Tek kada je nesreća postala očigledna ljudi su se "probudili" i pokušavaju da stvari, koliko se može, poprave i vrate što približnije prirodnom ambijentu.
Koliko će biti uspeha nije poznato, baš kao što je neizvesna ne samo sudbina iščezavajućih reka, već i poprilično velikih slivnih područja.
Komentari 12
Zabrinut
Zabrinut
Није важно
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar