Problem koji zabrinjava mnoge roditelje: Poremećaj deficita pažnje i hiperaktivnosti
Nova knjiga u izdanju Akademske knjige bavi se važnom temom - mentalnim zdravljem. U pitanju je "TikTok - vodič kroz neurologiju i psihijatriju i još ponešto..." Gorice Đokić.
Foto: 021.rs (Pixabay/ilustracija)
Uz dozvolu izdavača, portal 021.rs donosi vam odlomak iz nove knjige dr Gorice Đokić, koju možda poznajete i kao @neurogoga.
Poremećaj deficita pažnje i hiperaktivnosti
Poremećaj deficita pažnje/hiperaktivnosti jedan je od najčešćih mentalnih poremećaja koji pogađaju decu, ali može da postoji i u odrasloj dobi i ponekad se tada i dijagnostikuje.
Simptomi ADHD-a ((Attention deficit hyperactivity disorder – ADHD) uključuju i nemogućnost zadržavanja fokusa pažnje, hiperaktivnost i impulsivnost.
Postoje kulturološke razlike u dijagnostikovanju ADHD-a kod dece, od veoma striktnih, kao što je npr. u Švedskoj, do veoma fleksibilnih kao što je npr. kod nas i u našem okruženju, ali se procenjuje da je svetski prosek 8,4 odsto dece i 2,5 odsto odraslih.
ADHD se često prvi put identifikuje kod dece školskog uzrasta kada dovodi do problema u školi ili problema sa školskim zadacima. Češći je među dečacima nego devojčicama.
Mnogi simptomi ADHD-a, kao što su visoki nivoi aktivnosti, poteškoće pri dugotrajnom mirovanju i ograničen raspon pažnje, uobičajeni su za malu decu uopšte. Razlika kod dece sa ADHD-om je u tome što su njihova hiperaktivnost i nepažnja primetno veće od očekivanih za njihovu uzrasnu dob i uzrokuju uznemirenost i/ili probleme u funkcionisanju kod kuće, u školi ili sa prijateljima.
ADHD najčešće ima tri forme, a tipizacija se zasniva na simptomima koji su se javili u poslednjih šest meseci:
1. Dominacija deficita pažnje – kada postoji 6 (ili 5 za osobe starije od 17 godina) od sledećih simptoma:
- Ne obraća pažnju na detalje ili pravi neoprezne greške u školskim ili poslovnim zadacima.
- Ima problema da ostane fokusiran na zadatke ili aktivnosti, na primer tokom predavanja, razgovora ili dugog čitanja.
- Čini se da ne sluša kada se sa njim razgovara, kao da je odsutan.
- Ne prati uputstva i ne završava školske obaveze, niti kućne poslove (može započeti zadatke, ali brzo gubi fokus).
- Ima problema u organizovanju zadataka i posla (na primer, ne upravlja dobro vremenom, propušta rokove).
- Izbegava ili ne voli zadatke koji zahtevaju stalne mentalne napore, poput pripreme izveštaja i po- punjavanja obrazaca.
- Često gubi stvari potrebne za zadatke ili svakodnevni život, poput školskih papira, knjiga, ključeva, novčanika, mobilnog telefona i naočara.
- Pažnja se lako odvlači sa onog što se radi na nešto drugo.
- Zaboravlja svakodnevne zadatke, a stariji tinejdžeri i odrasli mogu zaboraviti da uzvrate telefonske pozive, plate račune ili odu na sastanke.
2. Hiperaktivni/impulsivni tip – kada postoji šest (ili pet za osobe starije od 17 godina) od sledećih simptoma:
- Vrpolji se ili kucka rukama ili nogama, ili trese noge.
- Ne može da sedi mirno (u učionici, na radnom mestu).
- Trči ili se penje, npr. u školi gde to nije dozvoljeno.
- Ne mogu se igrati ili zabavljati sedeći mirno.
- Uvek "u pokretu", kao električni zec.
- Previše priča.
- Uleće u razgovor i odgovara na pitanje pre nego što je pitanje završeno (na primer, može dovršiti rečenice ljudi, jedva čeka da govori u razgovorima).
- Ima poteškoća u čekanju na red, ili dok čeka u redu.
- Prekida ili ometa druge (na primer, prekida razgovore, igre ili aktivnosti ili počinje da koristi tuđe stvari bez dozvole). Stariji tinejdžeri i odrasli mogu preuzimati ono što drugi rade.
3. Mešoviti tip
Dijagnoza ADHD-a uključuje prikupljanje informacija od roditelja, nastavnika i drugih, popunjavanje testova i kliničku procenu, kao i medicinsku procenu kako bi se isključili drugi zdravstveni problemi.
ADHD je poremećaj sa više etiologija. Kombinacije genetskih, neuroloških i faktora životne sredine doprinose patogenezi i njenom heterogenom fenotipu. Dokazi iz studija porodice, blizanaca i usvajanja snažno sugerišu da je ADHD visoko nasledni, poligenski poremećaj. Genske varijante koje predviđaju rizik od ADHD-a važne su za razvoj mozga, migraciju ćelija i kodiranje gena za kateholaminske receptore i transportere.
Identifikacija genskih skupova koji utiču na puteve neurotransmitera u mozgu sugerisala je da se retke varijante broja kopija ili akumulacija većih delecija i duplikacija koje utiču na transkripciju gena češće nalaze kod osoba sa ADHD-om. Doprinos komplikacija tokom trudnoće i porođaja u nastanku ADHD-a je mešovit, ali snažni dokazi podržavaju veći rizik od ADHD-a nakon izloženosti ploda alkoholu ili duvanu i niske porođajne težine (<2.500 g). Hipoksično-anoksična povreda mozga, epilepsije i traumatska povreda mozga takođe doprinose riziku od ADHD-a.
Izloženost toksinima iz okoline (posebno olovu, organofosfatnim pesticidima i polihlorovanim bifenilima) povezana je sa simptomima ADHD-a. Osim dece koja doživljavaju izuzetnu ranu trauma i odbacivanje, uzročna veza između porodičnog okruženja i psihosocijalnih problema i ADHD-a nije do kraja precizirana.
Neuroimaging studije dokazuju da je ADHD i poremećaj ranog razvoja mozga. Na osnovu volumetrijskih i funkcionalnih MRI studija, otkrivene su razlike u strukturnom razvoju i funkcionalnoj aktivaciji u prefrontalnom korteksu, bazalnim ganglijima, prednjem cingularnom korteksu i malom mozgu.
Aktivnost među ovim područjima zavisi od kateholaminergičkih neuronskih krugova. Uprkos nedovoljnim dokazima o deficitu ovih neurotransmitera, njihova uloga u nastanku ADHD-a je potkrepljena njihovom distribucijom u onim delovima mozga koji su uključeni u ADHD i pozitivnim odgovorom pacijenata sa ADHD-om na lekove koji moduliraju neurotransmisiju kateholamina.
Dokumentovano je i kašnjenje u sazrevanju korteksa, sa najvećom debljinom korteksa postignutom u velikom mozgu sa sedam godina kod dece koja se tipično razvijaju i sa 10 godina kod dece sa ADHD-om.
Rejecting sensitive dysphoria (RSD) – disforija osetljiva na odbijanje – predstavlja neuobičajeno jak emocionalni odgovor koji osoba može doživeti na realno odbijanje, kritiku ili čak šalu. DSM5 klasifikacija još uvek ovo ne prepoznaje kao odvojeni klinički entitet jer za sada postoje samo dokazi da se javlja u ADHD-u.
Lečenje ADHD-a podrazumeva više vrsta terapija, a to su: psihostimulansi (methylphenidate, amphetamine i dextroamphetamine), nestimulativni lekovi (atomoxetine, clonidine), kognitivno-bihevioralna psihoterapija, obrazovne, specijalno-pedagoške i socijalne intervencije.
***
Dr Gorica Đokića diplomirala je na Medicinskom fakultet u Beogradu 1992. godine, nakon čega je specijalistički ispit položila na Klinici za neurologiju i Klinici za psihijatriju Vojnomedicinske akademije, kao lekar specijalista neurologije. Doktorsku tezu odbranila je na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, a istovremeno je završila i master iz psihofarmakologije na Neuroscience Educational Institute San Died u Kaliforniji. Članica je Srpskog lekarskog društva, Udruženja psihijatara Srbije, Evropskog koledža za neuropsihofarmakologiju (ECNP) i Neuroscience educational Institute (NEI). Objavila je više od 80 naučnih i stručnih radova i koautorka je dve knjige iz oblasti psihijatrije i jedne knjige iz oblasti demencije.
Više informacija o samoj knjizi pogledajte na sajtu Akademske knjige.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Ustav nemamo, uzmite nešto sa roštilja
01.02.2023.•
19
Protekle nedelje na meniju u samo jednoj priči imali smo sve.
INTERVJU Milica Perić: Transplantacija pluća bi spasila obolele od cistične fibroze, ali donora nema
31.01.2023.•
1
Od cistične fibroze u Srbiji boluje oko 300 odraslih osoba i dece, a trećina njih je iz Vojvodine. U pitanju je retka bolest koja drastično ograničava život mnogim pacijentima.
.jpg "Autorski tekst Brankice Janković: Kršenje prava na privatnost samo korak od diskriminacije")
Autorski tekst Brankice Janković: Kršenje prava na privatnost samo korak od diskriminacije
30.01.2023.•
0
Pravo na privatnost spada u grupu osnovnih, fundamentalnih prava čoveka koja imaju za cilj zaštitu moralnog i duševnog integriteta svakog ljudskog bića.
INTERVJU Bojan Šovljanski: Ne vidim sebe kao nekoga ko odustaje i odlazi iz Novog Sada
30.01.2023.•
17
"Napade na 'Crnog ovna' ne vidim kao napad na sebe nego kao napade na svakog slobodnog građanina Novog Sada i na sve naše antifašističke tekovine", kaže vlasnik ovog lokala Bojan Šovljanski za 021.rs.
Sećanje na Bobu Stojšića: Pustio je novinare da budu ono što jesu
28.01.2023.•
1
Prošlo je pet godina od smrti Slobodana Bobe Stojšića, dugogodišnjeg direktora Radija 021, a književnik i novinar Mihal Ramač podsetio je na svoj tekst koji je objavio tim povodom u Danasu.
Kako "ubiti četiri muve jednim udarcem"?
28.01.2023.•
23
Evropska unija i SAD slede četiri cilja spoljne politike u odnosima sa Srbijom.
INTERVJU novosadski pedijatar dr Slobodan Maričić: Struka je morala da bude glasnija od antivaksera
27.01.2023.•
38
Epidemija morbila u kojoj je, za sada, 17 potvrđenih slučajeva u Srbiji situacija je koja se mogla pretpostaviti.
.jpg "INTERVJU Jasminka Petrović: Stvar je ličnog izbora da li ćemo biti graditelji ili rušitelji")
INTERVJU Jasminka Petrović: Stvar je ličnog izbora da li ćemo biti graditelji ili rušitelji
26.01.2023.•
0
Ljudi iz kulture, medicine i nauke se povezuju između sebe, onih drugih koji "mute vodu" mnogo je manje, problem je što su bučniji, kaže u razgovoru za 021.rs književnica Jasminka Petrović.
Šta nam se desilo?
25.01.2023.•
19
Pre par dana mi je niotkuda i sasvim slučajno (vi što me poznajete, tišina!) za oko zapala jedna TV emisija.
Projekat Ikona: Održivost, ljudska prava i mesto arhitekata u društvu
21.01.2023.•
1
Knjiga "Projekat Ikona: Arhitektura, gradovi i kapitalistička globalizacija" Leslija Sklera novo je izdanje Akademske knjige.
Curenje informacija iz institucija ka medijima: Profitiraju i političari i mediji
20.01.2023.•
0
Koliko puta ste u medijima pročitali: "…kaže naš izvor koji je želeo da ostane anoniman", "iz izvora bliskim istraži saznajemo da…", "ekskluzivno otkrivamo:..."?
Fišing do smrti
18.01.2023.•
6
"Jeste, uzela sam tuđi identitet i bilo je lako. Iskoristila situaciju. Ja ću već sutra biti u drugoj zemlji a vi ćete i dalje pisati o tome svemu i nećete saznat ništa o meni..."
INTERVJU Radivoje Andrić: Nadam se povratku generacije koja se iselila - da poprave zemlju
16.01.2023.•
19
"Ne može čovek da čeka kolektivnu akciju da bi se promenile stvari, mora da preduzima akcije na ličnom planu", kaže u intervjuu za 021.rs reditelj Radivoje Raša Andrić.
Narodna vladavina - iz jedan odsto naroda za jedan odsto naroda
14.01.2023.•
2
"Jedan odsto najbogatijih Amerikanaca sada svake godine zarađuje skoro četvrtinu nacionalnog dohotka", piše Nobelovac Džozef E. Stiglic u knjizi "Velika podela".
Otrov(a)no ogledalo
12.01.2023.•
18
U petak je 18 ljudi primljeno u KCV i dečiju bolnicu sa simptomima trovanja – svi su jeli u istom restoranu.
INTERVJU Savo Manojlović: Vlast se igra sudbinama ljudi, uz to i seje strah
09.01.2023.•
11
"Da se Vlada bavila standardom života građana onoliko koliko se bavila litijumom i interesima Rio Tinta, mi bismo danas bili Švajcarska", rekao je Savo Manojlović u intervjuu za 021.rs.
INTERVJU Danilo Vuksanović: Urbicid je ušao u ubrzanu fazu. Novi Sad će živeti i nakon nas
05.01.2023.•
6
"Kao što je nekad Novi Sad nastao zahvaljući veštim trgovcima i zanatlijama, tako danas upija u sebe nemilosrdnu prirodu savremenog trenutka", kaže u intervjuu za 021.rs umetnik Danilo Vuksanović.
INTERVJU Duško Radosavljević: Ne "o mrtvima sve najbolje", već o mrtvima samo istina
04.01.2023.•
17
"O mrtvima moramo govoriti samo istinu", kaže u intervjuu za 021.rs predsednik Saveza Antifašista Vojvodine Duško Radosavljević.
AI ti me izneveri
04.01.2023.•
13
"Ha, ha, ha! Pa, nikada ne možemo sa sigurnošću reći da se nešto neće dogoditi, ali možemo da se nasmejemo na ideju da Srbija nikada neće ući u Evropsku uniju.
Piše Janis Varufakis: Evropa posle rata
03.01.2023.•
9
Ovo nije rasprava o tome može li se Rusiji verovati da će poštovati bilo kakav budući mirovni sporazum s Ukrajinom.
INTERVJU Jelena Riznić: Slika i prilika sistema su tromost institucija i neverovanje ženama
03.01.2023.•
12
"Slika i prilika ovog sistema su sporost institucija, tromost i ideologija neverovanja ženama, čije posledice osećamo", kaže u intervjuu za 021.rs Jelena Riznić, aktivistkinja Ženske solidarnosti.
Komentari 9
Ajme Nama
Deca nisu ništa kriva.
Ajme meni
Vunerkind
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar