Problem koji zabrinjava mnoge roditelje: Poremećaj deficita pažnje i hiperaktivnosti

Nova knjiga u izdanju Akademske knjige bavi se važnom temom - mentalnim zdravljem. U pitanju je "TikTok - vodič kroz neurologiju i psihijatriju i još ponešto..." Gorice Đokić.
Problem koji zabrinjava mnoge roditelje: Poremećaj deficita pažnje i hiperaktivnosti
Foto: 021.rs (Pixabay/ilustracija)

Uz dozvolu izdavača, portal 021.rs donosi vam odlomak iz nove knjige dr Gorice Đokić, koju možda poznajete i kao @neurogoga.

Poremećaj deficita pažnje i hiperaktivnosti
 
Poremećaj deficita pažnje/hiperaktivnosti jedan je od najčešćih mentalnih poremećaja koji pogađaju decu, ali može da postoji i u odrasloj dobi i ponekad se tada i dijagnostikuje. 
 
Simptomi ADHD-a ((Attention deficit hyperactivity disorder – ADHD) uključuju i nemogućnost zadržavanja fokusa pažnje, hiperaktivnost i impulsivnost.
 
Postoje kulturološke razlike u dijagnostikovanju ADHD-a kod dece, od veoma striktnih, kao što je npr. u Švedskoj, do veoma fleksibilnih kao što je npr. kod nas i u našem okruženju, ali se procenjuje da je svetski prosek 8,4 odsto dece i 2,5 odsto odraslih. 
ADHD se često prvi put identifikuje kod dece školskog uzrasta kada dovodi do problema u školi ili problema sa školskim zadacima. Češći je među dečacima nego devojčicama.
 
Mnogi simptomi ADHD-a, kao što su visoki nivoi aktivnosti, poteškoće pri dugotrajnom mirovanju i ograničen raspon pažnje, uobičajeni su za malu decu uopšte. Razlika kod dece sa ADHD-om je u tome što su njihova hiperaktivnost i nepažnja primetno veće od očekivanih za njihovu uzrasnu dob i uzrokuju uznemirenost i/ili probleme u funkcionisanju kod kuće, u školi ili sa prijateljima.
 
ADHD najčešće ima tri forme, a tipizacija se zasniva na simptomima koji su se javili u poslednjih šest meseci:
 
1. Dominacija deficita pažnje – kada postoji 6 (ili 5 za osobe starije od 17 godina) od sledećih simptoma:
 
  • Ne obraća pažnju na detalje ili pravi neoprezne greške u školskim ili poslovnim zadacima.
  • Ima problema da ostane fokusiran na zadatke ili aktivnosti, na primer tokom predavanja, razgovora ili dugog čitanja.
  • Čini se da ne sluša kada se sa njim razgovara, kao da je odsutan.
  • Ne prati uputstva i ne završava školske obaveze, niti kućne poslove (može započeti zadatke, ali brzo gubi fokus).
  • Ima problema u organizovanju zadataka i posla (na primer, ne upravlja dobro vremenom, propušta rokove).
  • Izbegava ili ne voli zadatke koji zahtevaju stalne mentalne napore, poput pripreme izveštaja i po- punjavanja obrazaca.
  • Često gubi stvari potrebne za zadatke ili svakodnevni život, poput školskih papira, knjiga, ključeva, novčanika, mobilnog telefona i naočara.
  • Pažnja se lako odvlači sa onog što se radi na nešto drugo.
  • Zaboravlja svakodnevne zadatke, a stariji tinejdžeri i odrasli mogu zaboraviti da uzvrate telefonske pozive, plate račune ili odu na sastanke.
 
2. Hiperaktivni/impulsivni tip – kada postoji šest (ili pet za osobe starije od 17 godina) od sledećih simptoma:
 
  • Vrpolji se ili kucka rukama ili nogama, ili trese noge.
  • Ne može da sedi mirno (u učionici, na radnom mestu).
  • Trči ili se penje, npr. u školi gde to nije dozvoljeno.
  • Ne mogu se igrati ili zabavljati sedeći mirno.
  • Uvek "u pokretu", kao električni zec.
  • Previše priča.
  • Uleće u razgovor i odgovara na pitanje pre nego što je pitanje završeno (na primer, može dovršiti rečenice ljudi, jedva čeka da govori u razgovorima).
  • Ima poteškoća u čekanju na red, ili dok čeka u redu.
  • Prekida ili ometa druge (na primer, prekida razgovore, igre ili aktivnosti ili počinje da koristi tuđe stvari bez dozvole). Stariji tinejdžeri i odrasli mogu preuzimati ono što drugi rade.
 
3. Mešoviti tip
 
Dijagnoza ADHD-a uključuje prikupljanje informacija od roditelja, nastavnika i drugih, popunjavanje testova i kliničku procenu, kao i medicinsku procenu kako bi se isključili drugi zdravstveni problemi.
 
ADHD je poremećaj sa više etiologija. Kombinacije genetskih, neuroloških i faktora životne sredine doprinose patogenezi i njenom heterogenom fenotipu. Dokazi iz studija porodice, blizanaca i usvajanja snažno sugerišu da je ADHD visoko nasledni, poligenski poremećaj. Genske varijante koje predviđaju rizik od ADHD-a važne su za razvoj mozga, migraciju ćelija i kodiranje gena za kateholaminske receptore i transportere. 
 
Identifikacija genskih skupova koji utiču na puteve neurotransmitera u mozgu sugerisala je da se retke varijante broja kopija ili akumulacija većih delecija i duplikacija koje utiču na transkripciju gena češće nalaze kod osoba sa ADHD-om. Doprinos komplikacija tokom trudnoće i porođaja u nastanku ADHD-a je mešovit, ali snažni dokazi podržavaju veći rizik od ADHD-a nakon izloženosti ploda alkoholu ili duvanu i niske porođajne težine (<2.500 g). Hipoksično-anoksična povreda mozga, epilepsije i traumatska povreda mozga takođe doprinose riziku od ADHD-a.
 
Izloženost toksinima iz okoline (posebno olovu, organofosfatnim pesticidima i polihlorovanim bifenilima) povezana je sa simptomima ADHD-a. Osim dece koja doživljavaju izuzetnu ranu trauma i odbacivanje, uzročna veza između porodičnog okruženja i psihosocijalnih problema i ADHD-a nije do kraja precizirana.
 
Neuroimaging studije dokazuju da je ADHD i poremećaj ranog razvoja mozga. Na osnovu volumetrijskih i funkcionalnih MRI studija, otkrivene su razlike u strukturnom razvoju i funkcionalnoj aktivaciji u prefrontalnom korteksu, bazalnim ganglijima, prednjem cingularnom korteksu i malom mozgu. 
 
Aktivnost među ovim područjima zavisi od kateholaminergičkih neuronskih krugova. Uprkos nedovoljnim dokazima o deficitu ovih neurotransmitera, njihova uloga u nastanku ADHD-a je potkrepljena njihovom distribucijom u onim delovima mozga koji su uključeni u ADHD i pozitivnim odgovorom pacijenata sa ADHD-om na lekove koji moduliraju neurotransmisiju kateholamina. 
Dokumentovano je i kašnjenje u sazrevanju korteksa, sa najvećom debljinom korteksa postignutom u velikom mozgu sa sedam godina kod dece koja se tipično razvijaju i sa 10 godina kod dece sa ADHD-om.
 
Rejecting sensitive dysphoria (RSD) – disforija osetljiva na odbijanje – predstavlja neuobičajeno jak emocionalni odgovor koji osoba može doživeti na realno odbijanje, kritiku ili čak šalu. DSM5 klasifikacija još uvek ovo ne prepoznaje kao odvojeni klinički entitet jer za sada postoje samo dokazi da se javlja u ADHD-u. 
 
Lečenje ADHD-a podrazumeva više vrsta terapija, a to su: psihostimulansi (methylphenidate, amphetamine i dextroamphetamine), nestimulativni lekovi (atomoxetine, clonidine), kognitivno-bihevioralna psihoterapija, obrazovne, specijalno-pedagoške i socijalne intervencije.
 
***
 
Dr Gorica Đokića diplomirala je na Medicinskom fakultet u Beogradu 1992. godine, nakon čega je specijalistički ispit položila na Klinici za neurologiju i Klinici za psihijatriju Vojnomedicinske akademije, kao lekar specijalista neurologije. Doktorsku tezu odbranila je na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, a istovremeno je završila i master iz psihofarmakologije na Neuroscience Educational  Institute San Died u Kaliforniji. Članica je Srpskog lekarskog društva, Udruženja psihijatara Srbije, Evropskog koledža za neuropsihofarmakologiju (ECNP) i Neuroscience educational Institute (NEI). Objavila je više od 80 naučnih i stručnih radova i koautorka je dve knjige iz oblasti psihijatrije i jedne knjige iz oblasti demencije.
 
Više informacija o samoj knjizi pogledajte na sajtu Akademske knjige.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Ajme Nama

    12.11.2022 20:56
    @ Ajme meni
    Doktorka objašnjava poremaćaj izazvan kombinacijom genetskih, neuroloških i faktora životne sredine. I to su najteži oblici. A ja sam komentarisao one oblike koji imaju iste simptome za koje se olako nalepi ADHD, a posledica su nedostatka vaspitanja. Takvi roditelji lako svom detetu pripišu ADHD (kao da je to neki trend, a ne poremećaj) olako izgovarajući, "on je hiperaktivan" a u stvari to dete je, narodski rečeno, razmaženo derište.
    Deca nisu ništa kriva.
  • Ajme meni

    12.11.2022 15:59
    @Ajme Nama
    Možda da je Vaš opis savremenog roditeljstva, kako i sami kažete u većini slučajeva, uglavnom i tačan. Ali ovo o čemu dr Đokić piše nema nikakve veze sa tim. Naprotiv, gotovo svi roditelji dece sa ovim i sličnim problemima su do kraja posvećeni detetu i njegovom razvoju i vaspitanju. Tako da ovakav komentar koliko god se ne odnosio na njih, ne zaslužuju da se nađe ispod ovog teksta.
  • Vunerkind

    12.11.2022 15:42
    Današnja deca, većinom, žive u haosu, a roditelji se trude da nešti zarade. Drugi razlog je hrana pretrpana šećerima, čak i sokovi koji su nezdravi. Boravak dece u pretrpanim vrtićima je još jedan razlog. Vaspitači jedva stignu da uspostave nrki red, a ne da se bave njima. Isto je i u školama.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Šta nam se desilo?

Pre par dana mi je niotkuda i sasvim slučajno (vi što me poznajete, tišina!) za oko zapala jedna TV emisija.

Fišing do smrti

"Jeste, uzela sam tuđi identitet i bilo je lako. Iskoristila situaciju. Ja ću već sutra biti u drugoj zemlji a vi ćete i dalje pisati o tome svemu i nećete saznat ništa o meni..."

Otrov(a)no ogledalo

U petak je 18 ljudi primljeno u KCV i dečiju bolnicu sa simptomima trovanja – svi su jeli u istom restoranu.

AI ti me izneveri

"Ha, ha, ha! Pa, nikada ne možemo sa sigurnošću reći da se nešto neće dogoditi, ali možemo da se nasmejemo na ideju da Srbija nikada neće ući u Evropsku uniju.