Projekat Ikona: Mostovi i tuneli - za lepu sliku ispred praktičnosti

Knjiga "Projekat Ikona: Arhitektura, gradovi i kapitalistička globalizacija" Leslija Sklera novo je izdanje Akademske knjige.
Projekat Ikona: Mostovi i tuneli - za lepu sliku ispred praktičnosti
Foto: 021.rs

U knjizi Projekat Ikona, Lesli Skler se usredsređuje na načine na koje se kapitalistička globalizacija proizvodi i predstavlja širom sveta, naročito u globalizujućim gradovima. 

Skler prati kako ikonične zgrade našeg vremena– tržni centri, spektakularni muzeji i ogromni urbani projekti – konstituišu trijumfalni "projekat Ikona" današnjeg globalnog kapitalizma, promovišući sve veću nejednakost i hiperkonzumerizam. 
 
Uz dozvolu Akademske knjige, donosimo vam odlomak iz najnovijeg izdanja izdavačke kuće iz Novog Sada.
Mostovi i tuneli
 
Tokom istorije mnogi arhitekti bili su uključeni u izgradnju mostova, pogotovo preko Sene, Temze, Huangpua i u Njujorku, u kome se Bruklinski most preko Ist Rivera generalno smatra arhitektonskom ikonom i simbolom Njujorka. Metju Vels pominje pojavu novog tipa "arhitektonskog inženjera" na početku 20. veka sa sedištem na Tehničkom koledžu u Cirihu i otelotvorenom u Robertu Majartu. To je bio period zamašne modernizacije Trećeg sveta. Džefri Kodi pokazuje da je "jedan značajan primer američke arhitekture kao izvoznog kulturnog proizvoda bio železnički most". 
 
Most na Atbari u Sudanu i vijadukt Goteik u Burmi dva su od mnogih drugih projekata s kojima su se američki inženjeri takmičili sa britanskim firmama na konkurentnom tržištu infrastrukture koje se od tada znatno proširilo. U novom milenijumu Kina je ta u kojoj možemo naći za ovo najjasniji dokaz. Tomas Kampanela objašnjava da je Puksi na zapadnoj obali reke Huangpu, stari Šangaj, lučki grad Bund, dok je Pudong na istočnoj obali zona postmaoističkog rasta. 
 
"Šangajski planeri [piše on] koristili su svaki oblik infrastrukture da gradske polovine spoje u skladnu celinu, zbog čega je Huangpu gradska reka sa najviše mostova i tunela na svetu." Iako je tunel mogao biti jeftiniji, vlasti su odlučile da izgrade most Nanpu kao prvi prelaz u Pudong, otvoren je 1991. godine, a nakon njega je usledio još jedan spektakularan most. Kampanela nudi ubedljivo objašnjenje zašto se to desilo: "Tuneli nisu fotogenični, oni ne odražavaju herojsku siluetu na nebu, uprkos onome što je genijalni inženjer možda uložio u njihovu konstrukciju. Most je, s druge strane, ponosna i uzvišena stvar, napravljena za divne reklamne snimke i turističke brošure … [mostovi preko Huangpua] preko noći su postali znamenitosti u Kini". Ilustrovana preobimna knjiga proslavila je te mostove, predstavljajući "infrastrukturni ponos" Kine u poslednjim decenijama. Konačno, tuneli su izgrađeni da bi se smanjila saobraćajna gužva.
 
U našem vremenu možda najuspešniji, a svakako najvidljiviji graditelj poznatih mostova jeste arhitekta-inženjer Santjago Kalatrava, koji je završio arhitekturu u svom rodnom gradu Valensiji u Španiji i kasnije građevinu u Cirihu. Njegov arhitektonski pečat je oblikovanje i preoblikovanje motiva krila ptice u letu i on je na prvi pogled uočljiv na mnogim mostovima koje gradi u Barseloni, Bilbaou, Sevilji, Valensiji, Cirihu, Torontu, Dablinu, Mančesteru, Izraelu, Kaliforniji, Nizozemskoj, čak i preko Velikog Kanala u Veneciji i u još mnogim mestima. Očigledno je da svaki most koji projektuje Kalatrava odmah stiče određen element ikoničnosti, a njegov uticaj može se videti i na mostovima širom sveta, tipičnim ikoničnim kopijama koje upućuju na svoje "jedinstvene" originale.
 
Nikola Sarkozi je u kampanji 2007. godine održao govor na spektakularnom vijaduktu Mijo, podižući njegov status poznate infrastrukture, koji je počeo da stiče već od svog otvaranja 2004. godine. Prikazivan je u mnogim medijima privlačeći pažnju političkih lidera, kao i projektantskih zajednica, od Kalifornije do Kine. Povodom njegovog otvaranja u Francuskoj je objavljena poštanska marka. Projektovali su ga francuski inženjer Mišel Virložu i Norman Foster (kome je pripala većina engleskih zasluga) i 2006. godine osvojio je nagradu IABSE za izuzetnu konstrukciju. 
 
Virložu je zajedno sa još dvojicom francuskih arhitekata projektovao i Normandijski most preko Sene izvan Avra koji je, u vreme kada je otvoren 1995. godine, bio najduži most na kablovima u svetu. Dok drugi mostovi, koji su prethodno razmatrani, imaju relativno nizak nivo komodifikacije, Normandijski most je odličan primer poznate infrastrukture visokog nivoa komodifikacije i korporatizacije na lokalnom i regionalnom nivou. On nije samo most; on ima neke elemente malog tematskog parka sa video-vodičem, organizovanim vođenjima, suvenirima, muralima i projektnim crtežima, interaktivnim kompjuterskim grafikama, "dijaporamama",  restoranom i "vrtom inženjera". 
 
Informativnu brošuru koja dočekuje posetioce objavila je Privredna komora Avra, javna institucija francuske države, servis industrije, trgovine i usluga na svojoj teritoriji. Veb-sajt Normandijskog mosta direktno je povezan sa Privrednom komorom i ubrzo postaje jasno da je most integralni deo turističke i poslovne strategije regiona, čime ispunjava moj kriterijum za poznatu infrastrukturu. Most je komodifikovan do te mere da se naplaćuje prelazak za vozila (iako je za pešake i bicikliste besplatan); korporatizovan do mere da je delom finansiran korporativnim ulaganjima (nekada je delom bio u vlasništvu australijske "Macquarie Group"); nesumnjivo posluje na profitnim osnovama; proširen je konzumerizmom u domenima koje mostovi očito ne pružaju; i očigledno se pretvara u lokalnu/regionalnu ikonu.
 
Iako svi mostovi nisu toliko poznati kao vijadukt Mijo ili komercijalno razvijeni kao Normandijski most, mnogi se izvesno komercijalno eksploatišu na različitim skalama. Na primer, Oresundski most između Švedske i Danske (2000) ima TV krimi-dramu Most utemeljenu na njemu, a koristi se i u marketingu u Skandinaviji. Takođe, u tom delu sveta dobija maksimalno priznanje; njegova slika je korišćena kao simbol povezanosti između Švedske i ostatka Evrope na Pesmi Evrovizije 2013. godine, čime je dopro do milionske publike. I on je dobio nagradu IASBE za izuzetnu konstrukciju 2003. godine, a korišćen je i u kampanji protiv nezavisnosti Škotske kao osoben primer prednosti međunarodnih veza. 
 
Most Vasko da Gama u Lisabonu predstavlja još jedan put ka poznatoj infrastrukturi. Izgrađen kao integralni fizički i simbolički deo urbanog megaprojekta (Svetske izložbe / Expo '98), njime je proslavljena 500. godišnjica Gaminog otkrića morskog puta od Evrope do Indije. Projektovao ga je Mišel Virložu zajedno sa portugalskim arhitektom Armandom Ritom. Finansiranje mosta obezbeđeno je sporazumom o izgradnji-upravljanju-prenosu uz posredovanje "Lusoponte"-a, privatnog konzorcijuma koji prvih 40 godina naplaćuje putarinu na oba glavna lisabonska mosta. 
 
"Lusoponte"-ov kapital došao je iz portugalskih, francuskih i britanskih izvora. Za razliku od mnogih drugih Expo mesta koja nakon održavanja događaja postaju pusta, lisabonski lokalitet se ubrzo ponovo otvorio. Preimenovan je u Park nacija, pored lepo uređene obale, iz vremena Expo-a zadržani su vrtovi, Okeanarijum (u to vreme najveći akvarijum u Evropi), toranj, žičara i paviljon Virtualne realnosti. Ostale zgrade su "prenamenjene" (što obično znači komercijalizovane). Glavi ulaz pretvoren je u šoping centar "Vasko da Gama", glavni izložbeni paviljoni postali su Međunarodni sajam, popularni Paviljon Utopija postao je Atlantski paviljon, lisabonska glavna višenamenska dvorana, paviljon Znanje mora (tema Izložbe), postao je muzej nauke i tehnike, a otvorena je i nova kockarnica. 
Glavno čvorište javnog saobraćaja, metro stanica Orijent, može se pohvaliti Kalatravinim krovom u obliku krila vinule ptice. Prema rečima sa veb-sajta Parka nacija: "Danas je to uspešno, moderno, otmeno i sigurno područje koje svojim vrtovima, muzejima, komercijalnim prostorima i modernim zgradama privlači 18.000.000 turista godišnje. Takođe, ono je postalo mesto stanovanja 25.000 ljudi i jedan od glavnih lisabonskih poslovnih centara u čijoj se glavnoj ulici nalazi sedište mnogih multinacionalnih kompanija."
 
Mesto u celini, učvršćeno svojim ikoničnim mostom, izvanredan je primer poznate infrastrukture. Čak je i status već ikoničnog mosta u sidnejskoj luci (otvoren je 1932.) uveliko poboljšan globalnom ikoničnošću Sidnejske opere, pa zajedno stvaraju spektakularnu vizuelnu sliku grada i Australije kao turističke destinacije. Preuređenje područja oko Opere i Kružnog pristaništa (Circular Quay), uvek punog trajekata iz udaljenih delova Sidneja i impresivnih kruzera, ilustruje atmosferu konzumerizma i poznate infrastrukture.
 
Sličan kompleks dobio je nagradu za arhitekturu Aga Kan 2013. godine. Rabat-Salé, projekat urbane infrastrukture u Maroku, ocenjen je kao "sofisticiran i usklađen model za buduće infrastrukturne projekte, naročito u mestima ubrzane urbanizacije", a centralni deo most Hasan II "postaje nova ikona Rabat-Saléa, koja učvršćuje moderni progresivni identitet dva grada". U Kini pet od 10 trenutno najdužih mostova na svetu opslužuje mrežu brze železnice. Jedan od najslavnijih objekata poznate infrastrukture u Kini je voz Šangaj Maglev koji povezuje aerodrom i Pudong, krećući se brzinom većom od 482 kilometra na sat. Let za Šangaj ne završava se na aerodromu.
 
U zaključku ovog dela o poznatim mostovima, želeo bih da skrenem pažnju na poplavu milenijumskih mostova izgrađenih u Ujedinjenom Kraljevstvu oko 2000. godine, pre svega na takozvani "klimavi most" (wobbly bridge) u Londonu (projektovali su ga "Fosters", Arup i vajar Entoni Karo (Anthony Caro)), ali i na mostove u Gejtshedu, Lankasteru, Glazgovu, Salfordu, Stoktonu na Tizu i Jorku. 
 
Slični milenijumski projekti navode se i u Irskoj, Crnoj Gori, Poljskoj, Španiji, Sjedinjenim Državama i Rusiji. Razlog što je toliko mnogo mostova izgrađeno povodom milenijuma nalazi se, mislim, u ranije navedenom Kampanelinom argumentu, naime da su mostovi očigledan i fotogeničan način da se stekne trajno političko poverenje i omogući turistička i ostala potrošnja, u poznatoj infrastrukturi kao integralnom delu projekta Ikona.
 
***
 
Lesli Skler (Leslie Sklair), profesor emeritus sociologije na London School of Economics and Political Science (LSE). Pre studija sociologije i filozofije radio je dve godine u fabrici pamuka izvan Glazgova. Oba iskustva doprinela su njegovom celoživotnom opredeljenju za istraživanje načina funkcionisanja kapitalizma, alternativa kapitalizmu i transnacionalne kapitalističke klase. Najpoznatija njegova dela su: The Sociology of Progress, Sociology of the Global System, Transnational capitalist class, Globalization: Capitalism and Its Alternatives.
 
Više o ovoj knjizi pronađite na sajtu Akademske knjige.
  • Mile Sauer

    04.02.2023 10:15
    Jesu li sekli drvece kad su gradili te mostove ?
    Jesu li uznemiralvali zabr , ptice i vladnike nelegalnih vikendica ?
    Jesu li i tamo vladnici nelegalnih vikemdica na radu u policiji ?

    Pitam za one sto kampuju.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Čega se stidite?

Gledam tako snimak te dece koja beže iz Master centra u nedelju napuštajući improvizovani SNS call centar.

Čovečanstvo protiv žrtava

Isprovociran nastavkom saradnje Diora sa Depom i novim videom gde Džoni šmekerski i u svom maniru najavljuje dolazak Diora na tiktok, jedan tviteraš napisao sledeće:

Napredne laži "pristojne Srbije"

Po naprednjačkoj logici, ako veći deo sveta nije prihvatio Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, onda veći deo Srbije nije prihvatio ni Vučića, ni vlast naprednjaka.

Vučić za istoriju

Prošlost ume da bude neizvesna. Kako god buduća istorija izgledala, Aleksandar Vučić želi svoje mesto u njoj.

Nemo se zezamo

Evo prošlo je jednocifreno dana od završetka ovogodišnjeg najvećeg evropskog političkog festivala pod šaljivim sloganom "Ujedinjeni muzikom".

Čarape

Bilo je to jedno od uobičajnih jutara kada petočlana porodica u nekih pola sata pokušava da izađe iz stana i započne svoj dan po pravilima službe.

Muškarac ili medved u šumi?

Zarobljena u inception-u trendova na mrežama ovih dana mogu slobodno reći da je moje "Rimsko carstvo" – medved vs. muškarac u šumi.

Poraz pre izbora

Posle ne malo neizvesnosti, lokalni i izbori za grad Beograd održaće se 2. juna. Međutim, čini se da su nepotrebni, rezultati gotovo da su poznati i danas, mesec dana pre održavanja.

Svet pomahnitao za oružjem

U celom svetu je na oružje potrošeno 2.400 milijardi dolara, što je sedam odsto više nego prethodne godine.

Groteskna karikatura

Iznenadna smrt relativno mladog čoveka, starog samo 40 godina, mnogima od početka nije delovala logično i izazvala je sumnje.

Da li će Novosađani slušati Beograd?

Po prvi put od 2016. godine deluje da je opozicija u Novom Sadu koliko-toliko na nogama. Nije sjajno, ali je rezultat koji bi prodrmao aktuelnu vlast bio na vidiku.

Novosadska parking balvan revolucija

Ponekad klizite ulicama i najmanje gledate na put pred vama. Nadate se, iščekujete, usporavate, kao da ćete zaskočiti prazan prostor. Vi ste lovac na slobodno parking mesto.

Sistem trovačnice

Sećam se početaka roditeljstva – svaka je odluka imala izbor a svaki izbor imao je dobre i loše strane.

Legija na Filozofskom

Zlokobna je slika mladića u majici sa likom Legije na Filozofskom fakultetu. Zlokobna, ali ne i iznenađujuća.